ПЕТИПА Маријус (Marius Petipa) – француски и руски балетски играч и кореограф (Марсеј, 11. III 1818 – Гурзиф на Криму, 14. VII 1910). Припадао је породици путујућих уметника каквих је у Европи било много после распада француске феудалне државе. Учио је код свог оца и са његовом трупом први пут је на сцени наступио као деветогодишњак у Бриселу, а свој први балет поставио је већ 1838. у Нанту. Са породицом је играо и у САД (где је заблистао његов брат Лисјен и потиснуо га у други план), потом у Француској комедији са К. Гризи, у Париској опери са Ф. Елслер, па са М. Гај-Стефан у Шпанији, у којој је учио националне игре које је касније обилато користио у својим кореографијама. У Русију је стигао 1847. и одмах у Санкт Петербургу постао први играч. После успеха свог балета Фараонова кћи (1862) постављен је за балет-мајстора; радио је у сенци Сент-Леона до 1869, када је коначно постао главни к-граф, наследивши Ж. Пероа. Од тада је, све до повлачења са позорнице (1903), суверено владао балетском сценом Санкт Петербурга. Не само да је поставио 54 нова балета, обновио 17 и аранжирао игре за 34 опере, него је и, комбинујући своју француску школу са виртуозношћу италијанске игре и темпераментом руског играча, креирао и одредио класичну игру какву данас познајемо. Био је мајстор спектакла омиљеног код императорског двора, али и сола и pas de deux-а. Може се рећи да је створио руског играча који је, изашавши ван граница своје земље са трупом С. Дјагиљева, изазивао дивљење света и проносио славу руског балета. Одиграти П. варијацију у Успаваној лепотици, Рајмонди или Бајадери за сваку балерину је пробни кемен. Совјетски репертоар лежи на његовим делима, међу којима су ремек-дела балетске литературе и као таква су основа репертоара већине балетских трупа: Дон Кихот, Бајадера, Успавана лепотица, Шчелкунчик, Рајмонда, Годишња доба, Жизела, Лабудово језеро (са Ивановим). И у новим верзијама ових балета – њиховим кореографима се тешко може признати пуна оригиналност. Остали балети су му: Камарго, Харлекинада, Пахита, Корсар, Копелија, Силфиде и неуспели Чаробно огледало, после којег се и повукао. Г. 1906. штампани су му Мемоари. Остао је највећа фигура руског балета. Обе његове супруге, Марија Суровшчикова и Љубов Савицкаја, као и ћерка Марија, биле су балерине. У СНП су изведени његови балети: Жизела (по кореографији) и Дон Кихот и Шчелкунчик (по либрету).

Љ. М.