ЧОЛИЋ Братислав Бата – оперско-оперетски певач и драмски глумац (Жабари код Крагујевца, 1895 – Жабари, 12. VI 1926). Син богатих родитеља, гимназију је завршио у Француској. За време Првог светског рата учествовао је у борбама и стекао официрски чин. После рата студирао је певање на париском Конзерваторијуму. Г. 1925. прешао је у Берлин на студије, а од фебруара 1924. до пролећа 1926. био је члан НП у НСаду. Тешко оболео од туберкулозе, вратио се у родно место, где је убрзо и умро. Са сцене је деловао врло лепо, као појава складно развијен и углађених и одмерених покрета. Улоге је брзо савлађивао јер је био врло музикалан и даровит као глумац. Певао је изузетно пријатним, однегованим, топлим баритоном, изражајно доста јаким. Представљао је велику наду новосадске сцене. Тумачио је подједнако амбициозно и успешно и оперетске и оперске партије. Био је запажен и као добар карактерни глумац.
УЛОГЕ: Пуковник Паркер (Бајадера), Паул Родерих (Холандска женица), Реџиналд Ферфакс (Гејша), Андреј (Играчица Каћа), Омер-бег (Војвода Брана), Судац (Пожар страсти), Јован капетан (Максим Црнојевић), Др Понтак (Господар ковница), Дапертуто (Хофманове приче), Анри маркиз од Корневиља (Корневиљска звона).
ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 1924, бр. 70, с. 2–3; О. С(уботи)ћ, „Корневиљска звона“, Застава, 1924, бр. 140, с. 3; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 24, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“, Застава, 1925, бр. 262, с. 2; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; В. Матић, Смрт Братислава-Бате Чолића, Застава, 13. VI 1926; А-м, Бата Чолић, Нови Сад, 1926, бр. 23, с. 5.

Б. С. С.