ПЕТКОВИЋ Мирослав-Мирко – драмски глумац (Београд, 3. I 1935 – Нови Сад / Институт Сремска Каменица, 11. IX 1998). Основну школу је завршио у Неготину; похађао је средњу техничку школу у Апатину, а матурирао је у неготинској гимназији. У Бгду је студирао на Одсеку глуме на Позоришној академији од 1955. до 1959. Професори су му били Т. Танхофер, Ј. Путник, Ј. Кулунџић и М. Маричић. Студирао је и на Филозофском факултету, на групи за светску књижевност. За време студија играо је у Југословенском драмском позоришту (Оклопни воз) и у „Атељеу 212“ (Ћелава певачица) у Бгду. Први професионални ангажман засновао је 13. VI 1959. у НП у Нишу, у којем је остао четири сезоне, до 15. VIII 1963, са изузетком неколико месеци у сезони 1959/60, када је био на усавршавању у Француској, код Жана Вилара. Од 16. VIII 1963. је члан Драме СНП све до одласка у београдско НП (1. I 1990). Поред глуме бавио се и књижевношћу и сликарством, а опробао се и као позоришни редитељ. Током више од две деценије рада на сцени СНП остварио је преко педесет улога различитог фаха. Његов дијапазон креће се од младића у делима домаћих класика и младих гневних људи у делима савремених западноевропских драматичара (Олби, Инџ, Озборн) до карактерних ликова средовечних јунака, подједнако у драмама и комедијама. Његову глуму карактеришу склоност ка трансформацијама и трагање за модерним сценским изразом. Одликују га преданост глумачкој уметности и трајно незадовољство постигнутим. Отуда у предасима, док не игра – пише и слика. Досад је објавио три књиге и десетак приповедака у часописима, а извођене су му радио-драме. У периоду од 1952. до 1984. приредио је осамнаест самосталних изложаба и учестовавао на четири групне (НСад, Неготин, Бгд, Врдник, Кула, и у иностранству: Гари и Хобарт у САД и Цирих у Швајцарској). У листу СНП „Позориште“ објавио је више портрета својих колега глумаца. Играо је и на филму: Павле (Саблазан, режија Д. Јовановић, 1983) и Пера Тодоровић (Тимочка буна, режија Ж. Митровић, 1983), као и на телевизији: Кнез Михаило у телевизијској серији Светозар Марковић (режија Е. Галић, ТВ Бгд-НСад, 1978/79).

УЛОГЕ: Новица Церовић (Смрт Смаил-аге Ченгића), Ник (Ко се боји Вирџиније Вулф), Адам Тејлор (Недеља у Њујорку), Млади Катон (Јулије Цезар), Видак (Ваљевска подвала), Тужилац (Викторија), Кристијан Мартен (Оскар), Он (Нисам Ајфелова кула), Манулаћ (Зона Замфирова), Орсино (Богојављенска ноћ), Рудолфо (Поглед с моста), Данијел (Клопка за беспомоћног човека), Др Хавел (Симпозијум), Сем Крејг (Наш град), Парис (Ромео и Јулија), Рака (Госпођа министарка), Хуан (Јерма), Цар Душан (Пуч), Конкин (Црвена коњица), Петар (Зла ноћ), Аксел (Пријатељи), Келнер (Лов на дивље патке).

БИБЛ: драме Долази Мистрал, Ниш 1960. и Поглед у закржљале гране, Ниш 1962; Мистрал без сенке, роман, НСад 1967; Талијине таљиге, есеји, НСад 1982.

ЛИТ: Б. Купусинац, Стопама савремености, Дневник, 1. III 1966; А. Вачић, Грешком свог друга постао глумац, Новости, 27. III 1967; И. Шоп, Мистрал без сенке, Књижевне новине, 20. VII 1968; М. Антић, Глумац, сликар, писац и …, Дневник, 12. IV 1970; Г. Дивљак-Арок, Хоћу да обрадујем публику, Дневник, 14. XI 1972; М. Кујунџић, Драга мама Јевдокија Фјодоровна, Дневник, 16. XI 1972; П. Мирковић, Прошло време приучених, Политика експрес, 10. VII 1977; М. Кујунџић, Смена страже, Дневник, 12. II 1985; З. Т. Јовановић, Мирко Петковић (1935-1998), Алманах позоришта Војводине, 2000, бр. 33, с. 103-104.

З. Т. Ј.