ПЕТКОВИЋ Петар – глумац (Ниш, 23. X 1909 – Нови Сад, 14. IX 1975). Као и тројица рођене браће, који су сви били јавни тужиоци, и он је завршио правни факултет (у Бгду 1937). Међутим, више га је привлачило позориште те се определио за позив глумца. Каријеру је почео 1. I 1938. у београдском Академском позоришту, у којем је остао до 1. I 1940. Период окупације провео је као учесник Народноослободилачке борбе – у екипи инжењерске бригаде 23. дивизије. Већ од 1. XII 1944. био је ангажован у Градском позоришту Моравског округа у Ћуприји, где се задржао до. 1. VIII 1945. Наставио је са глумачким послом врло често мењајући театре: НП у Чачку (1. VIII 1945 – 1. VIII 1946), НП у Вршцу (1. VIII 1946 – 1. VIII 1947), НП у Бањој Луци (1. VIII 1947 – 26. VII 1949), НП у Тузли (1. VIII 1949 – 28. I 1950), НП на Цетињу (1. II 1950 – 31. VIII 1952), поново НП у Тузли (1. IX 1952 – 31. VIII 1953), НП у Панчеву (1. IX 1953 – 31. VIII 1954), НК у Шибенику (1. IX 1954 – 31. VIII 1955), НП у Зеници (1. IX 1955 – 31. VIII 1956), НП у Никшићу (1. IX 1956 – 31. VIII 1958), НП у Мостару (1. IX 1958 – 15. VIII 1961), НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (15. VIII 1961 – 15. VIII 1962), НП у Сомбору (15. VIII 1962 – 15. VIII 1963) и коначно у СНП, у којем је био члан Драме од 14. IX 1975. до трагичне смрти. Највише је наступао у карактерно-комичарском и салонском фаху. За своје улоге је више пута новчано награђиван (Влада НР Црне Горе, НП у Никшићу, Народни одбор среза Мостар, Удружење драмских уметника Србије); за улогу Пендела у Викторији је на XII Стеријином позорју (1967) освојио Награду публике, а за Поливку у представи Адам и берберин награђен је на Сусретима војвођанских позоришта (у Сомбору 1970).

УЛОГЕ: Тале (Пепељуга), Господин (Два лопова), Ђорђе (Свиња), Метју (Просјачка опера), Бартуле (Јаје), Свештеник (Халелуја), Кулигин (Три сестре), Председник (Позабави се Амелијом), Доминик Цибула (Испит зрелости), Ночела (Филумена Мартурано), Молер (Фамилија Софронија А. Кирића), Риста Тодоровић (Госпођа министарка), Макс (Анатолове љубави), Пендел (Викторија), Пикља Ширгић (Развојни пут Боре Шнајдера), Гостионичар (Плуг и звезде), Бертран Барније (Оскар), Стари господин (Нисам Ајфелова кула), Поливка (Адам и берберин), Шупанциг (Мрачна комедија), Барон Кјоча (Кавијар и сочиво), Генерал гост (Ноћ за Марију), Примаријус (Симпозијум или О љубави), Краљ (Мадам Помпадур), Марко Марић (Пљусак), Мајцен (Флора господина Флоријана), Допчински (Ревизор), Јосиф (Јавленија и позорја), Папирничар, Пуковник Краус (Добри војник Швејк), Кочибаша (Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?), Сорин (Галеб), Бобен (Сламни шешир).

ЛИТ: Ж. Јовановић, Глумачке мајсторије, Вечерње новости, 26. XI 1969; Л. Дотлић, In memoriam. Петар Петковић, Дневник, 21. IX 1975; К. Савић, Ненадмашни „Викторијин“ Пендел, Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 69-70.

В. В.