ПЕТРИ-ТРЕСЧЕЦ Ивона – драмска глумица (Босански Брод, 16. V 1897 – Загреб, 21. III 1974). Најприје је радила као кореспондент и књиговођа, затим се неко вријеме усавршавала у драмској струци у Берлину, учила приватно глуму у Згбу код Хинка Нучића и ступила на позорницу тек као тридесетогодишњакиња, дебитиравши 8. III 1929. у Згбу као Војновићева Анђелија (Смрт мајке Југовића). Убрзо након тога започињу њезина глумачка „путешествија“ (попут многих казалишних умјетника онога времена) по другим југославенским казалиштима (Цетиње, Дубровник 1930-1933, НСад 1933-1935. и 1937-1940, Сарајево 1935/36, Сплит 1940/41; у међувремену је накратко играла у Згбу, Крагујевцу и Бањој Луци). У Згб се дефинитивно вратила 1941. и наступала до 1953. у ХНК, а затим приступила младом ансамблу новооснованог Загребачког драмског казалишта, у којем је остала до умировљења. Била је глумица реалистичке школе, врло лијепог говора и узорне дикције.

УЛОГЕ: Ела Јанковић (Три Станковића), Ката (Коштана), Стара грофица (Американска јахта у сплитској луци), Тетка Савка (Госпођа министарка), Госпођа Волтон (Пег, срце моје), Сестра Вајланд (Свети пламен), Изабела (Крадљивац), Г-ђица Алварес (Оно што се зове љубав), Мејра Сполдин (Дорис решава питање брака), Арсићка (Ујеж), Милингова жена (Част), Ана (Ана Карењина), Маркова жена (Нечиста крв), Спасенија (Господски дом), Хасанагиница (Хасанагиница, Огризовић), Госпођа Уорн (Занат господе Уорн), Гертруда (Хамлет), Госпођа Фрола (Шта је истина), Директорова жена (Евица у граду), Ташта (Растанак на мосту), Старија жена (Последњи плес), Марија (Игра о муци Исусовој), Госпођа Карштубер (Признање), Милева (Граничари), Јулијана Гиле (У канџама живота).

ЛИТ: М. Фишлер, Прве представе, Северна стража, Велики Бечкерек 28. IX 1933; А-м, Kostana, Napló, 4. X 1933; А-м, „Три Станковића“, друштвена драма од М. Предића, Нови Сад, 27. XII 1933; А-м, Три успеле представе, Покрет, НСад, 5. I 1934; А-м, Војновићева „Госпођа са сунцокретом“, Нови Сад, 8. I 1934; Г. Р., „Свети пламен“, Југословенски дневник, 1934, бр. 230, с. 6; Б. Смирнов, Новосадско СНП у Новој Паланци, Југословенска стража, Бачка Паланка, 29. IV 1934; А-м, „Оно што се зове љубав“ од Едвина Берка, Југословенски дневник, 1935, бр. 20, с. 4; -th, „Dorris löst das Eheproblem“, Deutsches Volksblatt, 5. II 1935; С. Ж., „Американска јахта у сплитској луци“ од М. Беговића, Нови Сад, 26. X 1935; С. Фишлер, Премијера „Част“ од Хермана Судермана, Дан, 1936, бр. 125, с. 5; А-м, „Господски дом“ на сцени Народног позоришта Дунавске бановине, Дан, 1936, бр. 131, с. 6; А-м, Бернар Шо: „Занат господе Уорн“, Дан, 1937, бр. 250, с. 8; У. Чоб(а-нов), Сјајан успех „Хамлета“, Дан, 1937, бр. 270, с. 3; М. В., Заслужни глумци, Банатска пошта, Петровград, 25. VI 1938; А-м, Utolsó tánc, Napló, 10. III 1939; В., Позориште, Наше слово, Суботица, 16. IV 1939.

П. Ц.