ПЕТРИЧИЋ Јосип – драмски глумац (Хвар, 9. XI 1904 – Загреб, 21. V 1964). Дјетињство и дјечачко доба провео је у Сплиту, гдје је похађао гимназију и глумачку школу. У сплитском је НК започео 1923, затим се 1924. усавршавао у Паризу, од 1924. до 1926. играо у загребачком „Клуб-кабарету“; у Путујућем повлаштеном позоришту провео је сезону 1926/27, у Бгду наступао двије сезоне (од 1927. до 1929), на Цетињу је најприје био члан Дилетантског казалишта (1929-1931), а затим и НП Црне Горе (1931-1933), одакле је прешао у Бањалуку (1933-1936), па у НСад (1936-1940). За вријеме окупације боравио је у Сплиту, али није наступао до 1944, када је постао чланом Казалишта народног ослобођења Далмације и 1945. чланом Казалишта народног ослобођења Хрватске, с којим је дошао у Згб, гдје је до смрти био стални члан ХНК. За разлику од многих других сценских умјетника који у току рада мијењају глумачко опредјељење, П. је од самог почетка наступао у карактерним улогама. Његов изразити смисао за карактеризацију омогућио му је да на нашим позорницама оствари праву галерију најразноврснијих ликова који су у његовој интерпретацији дјеловали увијек једнако изворно и животно. Био је мајстор сценске трансформације, увијек нов, свјеж, неизмјерно домишљат у изналажењу најнеочекиванијих варијаната у тумачењу истоврсних ликова.

УЛОГЕ: Др Рајсер (Др), Корвин (Волпоне), Барун Ленбах (У агонији), Моне (Контушовка), Др Фриц Мајер (Рогоња), Дилберов (Силе), Коста Шљука (Ослобођење Косте Шљуке), Пуба (Господа Глембајеви), Инж. Зденко Јунек (Људи на санти), Бобчински (Ревизор), Калеб (Цврчак на огњишту), Барон (На дну), Милан Новаковић (Покојник), Томазо Савели (Два туцета црвених ружа), Гален (Бела болест), Руди (Из љубави недовољно), Сведок (Вода са планине), Хорацио (Хамлет), Чавић (Евица у граду), Државни тужилац (Браћа Карамазови), Едмонд Понтанж (Буцов), Виторио (Јунак), Кајаф (Игра о муци Исусовој), Наско (Грађанска комедија).

ЛИТ: А-м, Народно позориште Кнеза намесника Павла, Дан, 1936, бр. 282, с. 6; С. Динчић, Класично извођење комедије „Волпоне“ од Бен Џонсона, Дан, 1936, бр. 289, с. 6; А-м, Krlezsa Miroszláv – Agóniában, Reggeli újság, 17. XII 1936; А-м, Мирослав Крлежа: „У агонији”, Дан, 1936, бр. 290, с. 8, бр. 291, с. 4, бр. 292, с. 8; С. Динчић, Глембајевска „живчана логика“, Дан, 1936, бр. 293, с. 8; O. Tolveth, „In agonie“ von Miroslav Krleža, Deutsches Volksblatt, 18. XII 1936; А-м, Успела премијера „Рогоње“, Дан, 1936, бр. 302, с. 8; А-м, „Ослобођење Косте Шљуке“ од П. С. Петровића у режији г. Ал. Верешчагина, Покрет, НСад, 21. I 1937; С. Д(инчић), Ропство груди земље и званичној правди, Дан, 1937, бр. 13, с. 6; С. Динчић, Велики успех Гогољевог „Ревизора“ у режији Художественика Вере Греч и Поликарпа Павлова, Дан, 1937, бр. 39, с. 8; М. Хћ, Виљем Вернер: Људи на санти, Суботичке новине, 9. IV 1937, А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, 16. IV 1937; У. Чоб(анов), „Црвене руже“ – комад који интересантно расветљава психу модерне жене, Дан, 18. I 1938; А-м, Позориште, Невен, Суботица, 2. IV 1938; (timár), Hamlet, Napló, 22. IV 1938; С. П., Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград, 11. VI 1938; М. В., Заслужни глумци, Банатска пошта, Петровград, 25. VI 1938; Д. М., Браћа Карамазови, Дан, 1939, бр. 16, с. 8; Д. М., „Јунак“ од Сергија Пуљезеа, Дан, 1939, бр. 39, с. 3; Б. Чиплић, Грађанска комедија, Дан, 2. II 1940; И. М., Страдање Христово, Дан, 23. III 1940.

П. Ц.