БАБИЋ-ЈОВАНОВИЋ-АНДРИЋ Милица – костимограф и сценограф (Босански Шамац, 2. IX 1909 – Београд, 25. III 1968). У Бечу је завршила Школу за примењену уметност (1929), а затим је једну сезону провела на студијама у Паризу. У школској 1930/31. краће време је била наставница Више женске занатске школе у Бгду. Од 1. II 1931. до пензионисања, 1964, била је члан НП у Бгду, са прекидом од 1939. до 1941, када је била на усавршавању у Берлину. Од 1934. је предавала историју костима и перике у Глумачкој школи при НП у Бгду, а после рата и на Позоришној академији у Бгду. Прву сарадњу са новосадским Позориштем остварила је 1937. нацртом костима за Гавелину режију Хамлета у НПДб. После рата, као доајен југословенских костимографа, дуго је била сарадник новосадске Опере. Креирала је низ изванредних нацрта за костиме у операма и балетима најразноврснијих жанрова, а такође и за неколицину драмских представа. Њен поуздан укус и смисао за ванредну визуелну идентификацију костима са епохом и, још више, карактером улоге, сведоче о изузетним способностима једног истинског мајстора костимографске уметности. У СНП је костимски опремила представе: Вечити младожења, Вишњик, Млетачки трговац, Без кривице криви, Родољупци, Продана невеста, Тоска, Севиљски берберин, Боеми, Мадам Батерфлај, Орфеј, Кармен, Кавалерија рустикана, Пајаци, Ђаво у селу, Шехерезада, Симфонијско коло, Охридска легенда, Фрагменти из балета Гајане, Лицитарско срце и Мефисто, за коју је израдила сценографију.

В. В.