БАЈАР Жан (Jean-François Alfred Bayard) – француски драмски писац (Шарол, Сон-е-Лоар, Француска, 17. III 1796 – Париз, Француска, 20. II 1853). Међу својим савременицима истакао се као један од највреднијих мелодраматичара и водвиљиста. Мелодрама, као што се зна, „меша врсте до у несклад“, па ваљда због тога и стиче неограничену наклоност најшире публике. Она, у ствари, није ништа друго до „трагедија за уживање простодушнога света“. Таква је позоришна дела стварао Б. Написао је, нешто сâм а много више у сарадњи са другима, преко двесто позоришних комада. Велик број међу њима чине његови популарни једночини комади који су преплављивали не само париске него и све европске позорнице. Тако је, на пример, између осталих, дао либрето за оперу Г. Доницетија Кћи пука (у сарадњи са Ж.-А. Сен-Жоржом). На жалост, Б. комади су на наше позорнице доспевали у немачким прерадама. Једино Стојан Новаковић преводи његову Шеснаестогодишњу краљицу (La reine de seize ans, из 1828) са оригинала, али под називом Краљица девојка (1863). Гушче буковачко прерадио је Јован Ђорђевић, али не према оригиналу, како изгледа, него према адаптацији В. Фридриха. Као сви водвиљисти, и Б. угађа укусу своје публике која у позоришту прижељкује пре свега дирљиве људске судбине и, у накнаду за своје сузе – што више грохотног смеха. У грађењу сцене му помажу пробрани сарадници, појачавајући његове драматичарске могућности. Али и кад ствара сам, он то чини невероватно вешто, скоро акробатски. Сарадници су му, између осталих, били драматичари: Е. Скриб, Ф. Диманоар, Г. Лемоен, Т. Соваж, Г. де Ваји, Л.-Б. Вандербирш, Ж.-А. Сен-Жорж, П. Мерсије, Ф. де Курси, П. Дипор, Мелвил, Теолон. Издвојмо, из мноштва, само неколико најпознатијих комада:  Пожар (L’incendie, 1829, са П. Дипором), Судница за троваче (La chambre ardente, 1833, као Мелвилов сарадник), Две креолке (Les deux créoles, 1835, са Л.-Б. Вандербиршем), Париски колотер (Le Gamin de Paris, 1836, са Л.-Е. Вандербиршем), Плава птица (L’oiseau bleu, 1836, са Варнером), Отац почетнице (Le père de la débutante, 1837, као Теолонов сарадник), Витез од Еона (Le chevalier d’Éon, 1837, са Ф. Диманоаром), Кћи пука / Марија, кћи пуковније (La fille du régiment, 1840, као сарадник Ж.-А. Сен-Жоржа), Две круне (Les deux couronnés, 1842, са Ф. Диманоаром), Муж на селу (Le Mari à la campagne, 1844, са Ж. де Вајиом), Рукавица и лепеза (La Gant et l’eventail, 1846, са Т. Соважом). На сцени СНП изведени су Б. комади: Париски колотер (са Л.-Е. Вандербиршем), Краљица девојка, Рукавица и лепеза (са Т. Соважом), Виконт Леторијер (Le Vicomte de Létorières, са Ф. Диманоаром), Гушче буковачко (Le Naise de Saint-Flour, са Г. Лемоеном), Претенденат и протектор (са Г. Лемоеном, по немачкој преради В. Фридриха Prätendent und Protektor), Муж на селу  (са Ж. де Вајиом) и Марија, кћи пуковније (са Сен-Жоржом).

ЛИТ: Др М. Јовановић, Краљица девојка, Јединство, 1870, бр. 26,  с. 2; Ђ. Малетић, „Рукавица и лепеза“, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 664 – 672.

Ж. П.