БАЈИЋ Петар – драмски глумац (Бела Црква, 6. V 1871 – Београд, 10. IV 1949). У почетку се бавио трговином у очевој радњи, али је убрзо запажен као добар певач. Први пут је ступио на сцену 1896. у путујућој дружини Петра Крстоношића, затим, 1898. је наступао у путујућој трупи Ђуре Протића, од 1899. до 1900. у Орфеуму Михаила  Бакића у Бгду, од 1900. до 1903. у „Србадији“ Димитрија Нишлића, од  1907. до 1908. код Михаила Лазића Чичка, 1909. код Љубомира Рајичића Чврге, од 1910. до 1911. у „Заједници“ Симе Бунића, од 1912. до 1913. у Повлашћеном позоришту „Трифковић“, од 1913. до 1914. поново код Михаила Лазића Чичка, од 1918. до 1920. у „Гундулићу“ Љубомира Рајичића Чврге код „Такова“ у Бгду, од 1921. до 1922. у Подрињском позоришту Душана Животића, од 1922. до 1923. у СНП у НСаду, од 1923. до 1924. у Суботичкој оперети под управом Радивоја Динуловића, од 1924. до 1925. поново код Д. Животића, од 1925. до 1926. поново у СНП, од 1927. до 1931. у Градском позоришту у Битољу и од 1932. у трупи Љубомира Рајичића Чврге, где је и пензионисан. Као пензионер радио је хонорарно до 1941. у НП у Скопљу. Био је добар реалистични карактерно-комични глумац, али се највише истицао, захваљујући снажном, пријатном тенору, као певач у оперетама и у комадима с певањем. Дуго је био цењен као један од најбољих певача у комадима с певањем на српској сцени у унутрашњости. У СНП је играо само мале епизодне улоге.

Б. С. С.