ЕКОНОМСКИ ОДСЕК ДРУШТВА ЗА СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ – Већ у чланцима Јована Ђорђевића, којима је припремао оснивање СНП, јавила се мисао да у будућем позоришту уметничка настојања треба што више ослободити бриге за свакодневне потребе, да треба одвојити материјална питања од стручних и уметничких. Тако је Позоришни одбор, основан на скупштини Српске читаонице у НСаду 26. III 1861, већ на седници од 28. VII исте г., подељен у два одсека: Литерарно-артистички и Економски. Први чланови ЕО тада именовани били су Јован Ђорђевић, Јован Андрејевић Јолес, Сава Суботић и Ђорђе Чавић. ДСНП, чијом се оснивачком скупштином Позориште одвојило од Читаонице 29 – 30. V 1862, преузело је исту организационо-управну схему. За првог председника ЕО изабран је тада угледни новосадски грађанин Ђорђе Кода. ЕО ДСНП био је веома добро повезан са месним одборима који су прикупљали средства и чланарине, а приликом гостовања у свом месту трупи обезбеђивали смештај и удовољавали осталим материјалним потребама. Сем обезбеђивања текућих материјалних средстава за Позориште, ЕО се старао и о стајаћем фонду, чија је главница била намењена изградњи зграде, а камата се трошила за текуће потребе. Због тога је ЕО повремено имао два благајника, једног за текућа средства, а другога за фонд.

Б. Кв.

Чланови ЕО ДСНП и г. када су то били:

Александар АДАМОВИЋ, лекар, НСад – 1870-1873, 1882, 1885-1887, 1891, 1894-1897.

Јован-Јолес АНДРЕЈЕВИЋ, лекар, критичар и преводилац, НСад – 1861.

Владан АРСЕНИЈЕВИЋ, професор, НСад – 1874.

Живко БАЈАЗЕТОВ, бележник у пензији, НСад – 1909-1914, 1920.

Исидор БАЈИЋ, композитор, НСад – 1904-1907.

др Милош БОКШАН, адвокат, НСад – 1908-1914.

Јован БОШКОВИЋ, професор, уредник ЛМС, НСад – 1874.

Стеван БРАНОВАЧКИ, адвокат, НСад (председник ЕО) – 1871-1874, 1877.

Аркадије ВАРАЂАНИН, уредник „Женског света“, НСад – 1906.

др Јован ВЕЛИМИРОВИЋ, лекар, НСад – 1901, 1903.

Марко ВИЛИЋ, професор, НСад – 1910-1914, 1918-1919.

Стеван ВРАНЕШЕВИЋ, трговац, Панчево – 1881.

Божидар ВУЈИЋ, поштар, Суботица – 1865-1867.

Јован ВУЈИЋ, адвокат, Сомбор – 1862-1863, 1887, 1890, 1893-1904, 1906.

Ненад ВУКИЋЕВИЋ, професор, НСад – 1911-1912.

Илија ВУЧЕТИЋ, адвокат, НСад – 1874-1877, 1880-1886, 1888, 1891-1904.

др Тодор ГАВАНСКИ, адвокат, НСад – 1905-1907, 1912-1914.

Павао-Паја ГОСТОВИЋ, адвокат, НСад – 1878-1881, 1884, 1886-1888, 1890, 1892-1914.

др Милан ДАВИДОВАЦ, адвокат, НСад – 1896-1904. и председник ЕО – 1909-1910.

Пера ДАМЈАНОВИЋ, књиговођа, НСад – 1899-1907, 1909-1911.

Миша ДИМИТРИЈЕВИЋ, књижевник, НСад – 1888.

Гедеон ДУНЂЕРСКИ, велепоседник, НСад – 1906-1907.

Јаша ДУНЂЕРСКИ, велепоседник, НСад (председник ЕО) – 1910-1914.

Јован ЂОРЂЕВИЋ, управник СНП – 1861-1867.

Јован ЖИВОЈНОВИЋ, професор гимназије, НСад – 1905-1909.

др Бранко ИЛИЈЋ, адвокат, НСад – 1906-1909, 1919-1920.

Стеван ЈЕЛЕНИЋ, поседник, НСад – 1870-1877.

Александар ЈОВАНОВИЋ – 1871-1872.

Каменко Ј. ЈОВАНОВИЋ, књижар-издавач, Панчево – 1888, 1890, 1893-1904, 1906-1907, 1909-1910.

Корнел ЈОВАНОВИЋ, финансијски стручњак, НСад – 1869-1875, 1878-1879.

Милан А. ЈОВАНОВИЋ, професор, НСад – 1888, 1902, 1912.

Петар ЈОВИЧИЋ, угоститељ, НСад – 1862.

Димитрије-Мита Ђ. КОДА, трговац, банкар и мењач, НСад – 1872-1874, 1883-1887, 1889, 1891-1912.

Ђорђе Д. КОДА, трговац, НСад (председник ЕО) – 1862-1863.

др Давид КОЊОВИЋ, адвокат, Сомбор – 1907, 1909-1914.

Никола КОПРИВИЦА – 1864.

Лаза КОСТИЋ, професор и књижевник, НСад – 1874.

пл. Василије ЛАЗАРЕВИЋ – 1865.

др Јован ЛАЛОШЕВИЋ, адвокат, Сомбор – 1904, 1906-1907, 1909-1914.

др Јован ЛАТИНЧИЋ, адвокат, НСад – 1911-1914.

Гедеон ЛЕОВИЋ, адвокат, Сомбор – 1884-1887.

Младен МАКСИМОВИЋ, апотекар, НСад – 1909-1911.

Јован МАЛЕТИЋ, трговац, НСад – 1865-1867, 1869-1877, 1882.

др Стеван МАЛЕШЕВИЋ, адвокат, Сента – 1884-1887.

Данило МАНОЈЛОВИЋ, официр, НСад (благајник ДСНП) – 1874-1904.

Лаза МАНОЈЛОВИЋ, Сентомаш – 1866-1867, 1869, 1871.

Лаза К. МАНОЈЛОВИЋ, благајник ДСНП – 1903-1911.

Аркадије МАРКОВИЋ, књиговођа МС, НСад (књиговођа ДСНП) – 1897-1911.

Сима МАРКОВИЋ-КАЋАНИН, трговац, НСад – 1866, 1867, 1869.

Андрија М. МАТИЋ, професор, НСад – 1889-1890, 1895, 1901-1902, 1904, 1907-1914.

Душан МАТИЋ, подуправитељ Централног кредитног завода, НСад – 1907-1911.

Ђока Т. МИЈАТОВИЋ, велепоседник, НСад – 1897-1904, 1906-1907, 1909.

Милош Т. МИЈАТОВИЋ, велепоседник, НСад – 1902-1905.

др Живко МИЛАДИНОВИЋ, адвокат, Рума – 1911-1914.

др Светозар МИЛЕТИЋ, адвокат, НСад (оснивач ДСНП) – 1864.

Стеван МИЛОВАНОВ, професор, НСад – 1901.

Михаило МИЛОВАНОВИЋ, професор, катихета, НСад (председник ЕО) – 1904-1909.

Никола МИЛОВАНОВИЋ, трговац, НСад – 1865-1867.

Лаза МИЛОШЕВ, управитељ Централног кредитног завода, НСад – 1903-1905.

Александар МИЛУТИНОВИЋ – 1886-1887.

Васа МИЛУТИНОВИЋ – 1883-1890.

Димитрије Обрад МИЛУТИНОВИЋ, трговац, НСад – 1867, 1869-1870.

Паја МИРОСАВЉЕВИЋ, трговац, НСад – 1866-1871.

Васа МУАЧЕВИЋ, велепоседник, Осијек – 1896-1904, 1906-1907, 1909-1911.

Ђорђе Ф. НЕДЕЉКОВИЋ, трговац, НСад – 1865, 1868-1870, 1887, 1889-1890, 1893-1896.

Влада НЕНАДОВИЋ, апотекар, НСад – 1912-1914.

Гавра НЕЦКОВ, ћурчија, НСад – 1904-1910.

Стеван НИКОЛИЋ, трговац, НСад – 1862-1863, 1865-1871, 1873.

Федор НИКОЛИЋ-РУДЊАНСКИ, велепоседник, барон из Рудне – 1865-1867.

Коста НОВАКОВИЋ, трговац, НСад – 1862, 1866-1869.

Филип ОБЕРКНЕЖЕВИЋ, професор, НСад – 1878.

Стеван ПАВЛОВИЋ, адвокат, НСад – 1869-1870, 1880-1881.

Арса ПАЈЕВИЋ, књижар-издавач, НСад – 1886-1889, 1893-1904.

Димитрије ПАНАЈОТОВИЋ – 1866-1868.

Павле ПАНАЈОТОВИЋ, трговац, Сремска Митровица – 1886-1887, 1890, 1893-1896.

Никола ПЕТРОВИЋ, трговац, НСад – 1862, 1865, 1868.

Сава ПЕТРОВИЋ, тајник ЕО – 1872-1875, 1877-1878, 1880-1907.

Гавра ПЛАВШИЋ, апотекар, НСад – 1878-1904.

Илија ПОЛЗОВИЋ, велики бележник Новосадског магистрата – 1868, 1879-1881, 1883.

Михаило ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ, адвокат, НСад – 1874-1879.

Петар ПОПАДИЋ, трговац – 1869-1879, 1885.

Арон ПОПОВИЋ, књиговођа, НСад – 1884-1885, 1889-1890.

Ђока М. ПОПОВИЋ, трговац и књижар, НСад – 1886-1889, 1891-1892, 1894-1904.

Марко ПОПОВИЋ, трговац, НСад – 1862, 1865.

Никола Ј. ПОПОВИЋ, велепоседник, Сремска Митровица – 1893-1904.

Панта ПОПОВИЋ, свештеник, Бачко Петрово Село – 1871.

Ћира М. ПОПОВИЋ, трговац и књижар, НСад – 1862-1863, 1865, 1872-1875, 1882, 1885-1887, 1891, 1893-1904.

Јован РАДИЋ, велепоседник, Суботица – 1905, 1907, 1909-1914.

Ал. П. РАДОВАНОВИЋ, НСад – 1865-1868.

Јован РАДОВАНОВИЋ, адвокат, главни фискал Новосадског магистрата – 1865, 1867-1870.

Коста РАДУЛОВИЋ, трговац, НСад – 1862, 1865-1868.

Пера РАКИЋ, поседник, НСад – 1909-1910.

Васа РАНКОВИЋ, НСад – 1862.

др Милан САВИЋ, професор, секретар МС, НСад – 1901.

Димитрије САРАЧЕВИЋ, хирург, НСад – 1862-1863.

Стеван СЛАВНИЋ, инжењер, НСад – 1911-1914.

Никола СТАЈИЋ, трговац, НСад – 1866-1867.

Душан СТАКИЋ, благајник ДСНП – 1911-1914, 1918-1924.

Лаза СТАНОЈЕВИЋ, лекар, НСад – начелник ЕО – 1881-1905.

Ђорђе СТЕФАНОВИЋ, трговац, НСад – благајник ЕО – 1862-1863.

Љуба СТЕФАНОВИЋ, трговац, НСад – 1868-1911 (од сезоне 1907/8. председник ЕО).

Ђура СТОЈКОВИЋ, трговац, НСад – 1879-1880, 1882-1887, 1891-1897, 1899-1900.

Влада СТРАТИМИРОВИЋ, адвокат, НСад – 1879-1885, 1911, председник ЕО – 1912-1914.

Јован СУБОТИЋ, књижевник, Згб – председник ЕО – 1869-1871.

Сава СУБОТИЋ,трговац, НСад – 1861-1863, благајник ДСНП 1865.

Јован ТОКАЛИЋ, књиговођа ДСНП – 1894-1897.

Александар ТРИФУНАЦ-БАТФАНСКИ (ОТ БАТВЕ), велепоседник, адвокат, Велики Бечкерек – 1868-1871, 1886-1887, 1890, 1892.

Александар ЋОСИЋ, књиговођа ДСНП – 1911-1912.

Давид ЋУРЧИЋ, трговац, Будимпешта – 1892-1903.

Антоније ХАЏИЋ, секретар МС и управник СНП (председник ЕО) – 1869-1879, 1881-1885, 1887-1888, 1890-1914.

Ђорђе ЧАВИЋ, НСад – 1861, 1864-1865.

Ђорђе ШЕВИЋ, трговац, НСад (благајник ДСНП) – 1862-1880.

Ђорђе ШИЛИЋ, НСад (књиговођа ДСНП) – 1913-1914, 1918-1921.

др Душан ШПИРТА, лекар, НСад – 1911-1914.

Б. Кв. и В. В.

ЕЛГА (Elga) – драма у 6  слика. По истоименој новели Франца Грилпарцера написао: Герхард Хауптман. Прво извођење у Берлину, 4. III 1905, у нашој земљи 20. X 1906.  у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 10. X 1929. у Старом Бечеју. Превео: Милутин Чекић. – Рд. Ж. Васиљевић; Н. Бандићка (Елга), М. Бандић (Старженски), Љ. Јовановићева (Мајка), Н. Динић (Настојник двора Старженског), Стеван Јовановић (Граф Огински), С. Душановић (Димитри), И. Душановићка (Дортка), Љ. Стојчевић (Витез), Ђ. Козомара (Гришка), М. Динићка (Дојкиња), В. Милин (Витезов слуга). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Елга“, комад у 6 слика од Герхарда Хауптмана – Премијера, Нови Сад, 1930, бр. 4-7, с. 3; С. Д. Ж., Српско народно позориште у Србобрану, Отаџбина, НСад 1930, бр. 6, с. 6.

В. В.

ЕЛЕНШЛЕГЕР Адам Готлоб (Adam Gottlob Oehlenschläger) – дански песник и драмски писац (Вестебро код Копенхагена, 14. XI 1779 – Копенхаген, 20. I 1850). Студирао је право, али је живот посветио књижевности. Био је професор естетике на Универзитету у Копенхагену. Звали су га „нордијским краљем песника“. Његове књиге Песме (1803) и фантастична драма Аладин (1805) стоје на почетку нордијског романтизма, а наслањају се на немачке романтичаре. Писао је епове, романсе, путописе, драме, нарочито трагедије. Најважније су му драме Палнатоке (1809), Аксел и Валборг (Aksel ogValborg, 1810), Ерик и Абел (Erik og Abel, 1820) претежно романтичарске оријентације, и Коређо (Correggio, 1809) и Прометеј, у којима претеже класицистичка оријентација. Аутор је комедије Trilingbrodrene fra Damask (1814), која је посрбљена и под насловом Ђеша, Неша и Јеша изведена у СНП 1862.

Б. Кв.

ЕЛСНЕР Оскар (Oskar Elsner) – немачки новинар и драмски писац (Нојштат, 8. VII 1845 – Лихтенберг, код Берлина, 4. XI 1909). Чешће се служио псеудонимом Ernst Leonhard. Син судског чиновника, после студија се одао новинарству и књижевној делатности. Од 1872. до 1878. био је уредник новина у Познању (Пољска), до 1885. у Ландзберг/Вартеу (Landsberg/Warthe), а од 1885. до 1894. главни уредник „Новина Франкфурта на Одри“ („Frankfurter Oder-Zeitung“); из Франкфурта се вратио у Познањ и на крају живео у Берлину. Написао је петнаестак драма (Bar Cochba, 1863; Korrespondenz, 1870; Der Geheimdelegat, 1875), од тога неколико са Карлом Малаховим (Mallachow), међу њима и Добре сведоџбе (Gute Zeugnissev, 1878), који је СНП извело у Панчеву, 8. VI 1897. у преводу Милана А. Јовановића.

С. К. К.

ЕЛЦ Александер (Alexander Eltz) – драмски писац, аутор комедије Није љубоморан, која је у СНП изведена 1863.

ЕЛШО Р. – драматизовао је Царевог гласника Жила Верна, који је по немачкој преради П. Ота изведен у СНП 1905.

ЕМАНЦИПОВАНА – шаљива игра у једном чину. Написала: Даница Бандић- Телечки.

Праизвођење у СНП 6/18. II 1896. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; П. Добриновић (Стефан), Д. Спасић (Владан), Ј. Душановић (Миша), С. Бакаловић (Милева), Ј. Весићева (Вида), З. Ђуришићева (Сока), С. Стефановић (Јован). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Еманципована, ЛМС, 1895, књ. 182, с. 58-74; Еманципована, НСад 1923.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Еманципована“, шаљива игра у 1 чину од Данице Бандић, ЛМС, 1894, књ. 180, с. 180; (Ј.) Г(рчић), Еманципована, Позориште, НСад 1896, бр. 23, с. 91; Ј. Х(раниловић), Еманципована, Позориште, НСад 1897, бр. 9, с. 47.

М. М.

ЕМИЛИЈА ГАЛОТИ (Emilia Galotti) – жалосна игра у 5 радњи. Написао: Готхолд Ефраим Лесинг. Прво извођење у Брунсвику, 13. III  1772.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 10. III 1870. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 14. III 1872. у НСаду. Превео: Владан Арсенијевић. – К. Савићева (Емилија), В. Марковић, к. г. (Одоардо), Ј. Поповићева (Клаудија), Н. Недељковић (Гонзага), М. Суботић (Маринелија), А. Лукић (Рота), М. Станчић (Контија), Ђ. Лесковић (Апијапија), Ј. Маринковићка (Орзина), К. Хаџић (Собар), Ј. Бунић (Батиста), Ђ. Соколовић (Пиро), Г. Пешић (Анђело). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Готхолд Ефраим Лесинг, Емилија Галоти, прев.Љубица Марикова, Згб 1864.

ЛИТ: Ј., „Емилија Галотијева“, Позориште, НСад 1872, бр. 43, с. 174-175.

В. В.

ЕНГЕЛ Александер (Alexander Engel) – аустријски писац и позоришни критичар (Туроч Нецпал, Словачка, 10. IV 1868 – Беч, 17. XI 1940). Био је уредник једног бечког дневног листа и „кућни писац“ Рајмунд театра у Бечу. Писао је духовите али површне комедије у стилу Оскара Вајлда, које представљају наставак традиције комада из народног живота с певањем. По његовој новели Двадесет четири сата једне жене 1928. је снимљен филм, а 1931. написао је сценарио за енглески филм Принцеза и њен играч. Заједно са Ј. Хорстом (в) написао је либрето за оперету Р. Бенацког (в) Adieu, Mimi, која је у НП у НСаду први пут изведена 1927.

В. В.

ЕНГЕЉГАРТ Јевгенија (Евгения Энгельгарт) – оперетска певачица, руског порекла (Петроград, 1889 – ?). Члан оперског хора НП у НСаду била је од 1921. до 1927. Наступала је и у солистичким улогама.

УЛОГЕ: Прва вила (Никола Шубић Зрињски), Нина (Гроф од Луксембурга), Бајацо (Грађанин племић), Селма (Кнегиња чардаша), Паланка (Фраскита), Госпођа Керем (Циганска љубав), Госпођица из Лондона (Adieu, Mimi), Госпођа Шартрем (Лепа пустоловина), Ева (Корневиљска звона).

В. В.