ЗЕЉКОВИЋ Мара рођ. Павловић – драмска глумица (Нови Сад, 14. IV 1914 – Бања Лука, 6. VI 1979). Отац Влада мизучар, родом из Моловина у Срему, а мати Милка рођ. Николић, домаћица. Сестра јој је Косана Павловић-Ћјећињски, глумица и певачица (Нови Сад, 1909 – Познањ, Пољска, 1976), која је до 1934. играла на бањалучкој сцени, супруг глумац Влада З. (в). Из бањалучке Учитељске школе прешла је у новоосновано НП Врбашке бановине 1932. Затим је била глумица НП у Нишу, па од 1939. до 1941. у трупи Друштва за СНП, где је наступала у епизодним и мањим улогама (познато је само да је играла у комадима Кир Јања и Обичан човек). За време рата је била у Бгду, па у Сарајеву (1945-1949), а од 1949. до пензионисања (1965) је у Бањој Луци. Играла је средње и епизодне улоге, најчешће из комичарског фаха, а хуморне ефекте постизала је реалистичним гестом и неизвештаченошћу говорне фразе.

ЛИТ: А-м, СНП гостовало је с успехом у Срем. Карловцима, Дан, 23. III 1940; А-м, Осамдесетогодишњи јубилеј СНП, Дан, 4. X 1940; А-м, СНП на гостовању у Иригу, Дан, 8. II 1941.

З. Т. Ј.

ЗЕМЉА – слика у 3 чина. Написао: Петар Петровић Пеција. Праизвођење 19. V 1926. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 21. XII 1926. – Рд. Ј. Гец; Стеван Јовановић (Јовић), И. Прегарц (Рајка), Н. Замфировићева (Олга), Љ. Стојчевић (Алекса), Д. Спасић (Марковић), М. Грујићева (Мира), М. Живановић (Др Симић), Т. Хаџић (Кнежевић), Л. Лазаревић (Ружић), М. Васић (Мирић), Ј. Гец (Лука), Љ. Јовановићева (Ана), Б. Врачаревић (Један сељак). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: Тревчин, „Земља“ (Премијера 21. XII), Застава, 24. XII 1926; А-м, „Земља“, слика у 3 чина од П. Петровића-Пеције, премијера, Нови Сад, 1926, бр. 4-9, с. 4.

В. В.

ЗЕМЉА – сеоска драма. Написала: Молина Удовички.

Празиведба у СНП 25. I 1983. у НСаду. – Рд. Р. Дорић, к. г., сц. М. Лесковац, к. В. Радовић, к. г., музички сарадник Г. Ленђел, к. г.; И. Хајтл (Бача), Ј. Бјели (Дара), Добрила Шокица (Каја), З. Кримшамхалов (Јелица), С. Гардиновачки (Угрн), М. Шијачки-Булатовић (Тода), В. Каћански (Жара), А. Плескоњић (Жарина жена), Е. Рађеновић (Дете). – Изведено 27, пута, глед. 6009.

ЛИТ: М. Кујунџић, Отимачи и отимачина, Дневник, 28. I 1983; Ј. Њаради, Снага тла, Позориште, НСад, 25. III 1982; Р. Путник, Глад за земљом, Политика експрес, 11. VI 1983.

Ј. М.

ЗЕМЉА (Erde) – комедија из живота у 3 чина. Написао: Карл Шенхер. Прво извођење у Бечу, 1907, у нашој земљи 10. XII 1907. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 23. I 1910. у НСаду. Превела: Адела Милчиновић. – Рд. М. Марковић; П. Добриновић (Стари Груц), Д. Спасић (Иван), С. Бакаловићка (Мена), Д. Васиљевићка (Трина), К. Васиљевић (Газда са Леденог Врха), Д. Николићка (Нарикача), С. Стефановић (Гробар), М. Хаџи-Динић (Столар), М. Матејић (Лечник), Р. Спиридоновић (Први Груцов слуга), Ј. Антонијевић (Други Груцов слуга), М. Николић (Коњушар), Д. Кранчевић (Чобанче), Д. Матејићка (Конрад), О. Освалдова (Перица). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 17, с. 6; (Ј) Г(рчић), Земља, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 20, с. 235; Л. (Марковић) М(ргу)д, Извештај о представама, Трговачке новине, НСад, 1910, бр. 5, с. 35.

В. В.

ЗЕМЉА СМЕШКА (Das Land des Lächelns) – романтична оперета у 3 чина. Музика: Франц Лехар. Либрето (по В. Леону): Лудвиг Херцер и Фриц Ленер. Прво извођење у Берлину, 10. X 1929, у нашој земљи 31. III 1933. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 22. XII 1967. у НСаду. Превео: Александар Бинички. – Дир. И. Топлак, рд. И. Вершењи, к. г., пом. рд. Р. Немет, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф И. Отрин, ас. к-графа Ж. Миленковић, хорове спремио Е. Гвоздановић; Н. Митић (Фердинанд), О. Бручи (Мери), Д. Балтић (Густав), Х. Михајловић (Хардег), Ј. Сремчевић (Генерал), М. Топлак (Фини), М. Пелхе (Франци), М. Темуновић (Вали), К. Филеп (Тони), К. Танкосић (Слуга), А. Мандић (Су-Чонг), И. Давосир (Ми), С. Душановић (Чанг), Ф. Кнебл (Фу-Ли), К. Марцикић (Евнух), Ј. Прокић, И. Игњатовић, Ж. Миленковић, П. Јерант, Ж. Новков, А. Пундов, Д. Моцић (солисти у балету). – Изведено 28 пута, глед. 9327.

ЛИТ: Г. Д(ивљак)-А(рок), Интимна „Земља смешка“, Дневник, 22. XII 1967; А-м, Шарени Оријент, Дневник, 25. XII 1967; I. Laták, „A mosoly országa“ a Ben Akibában, 7 nap, Суботица, 5. I 1968.

В. П.

ЗЕРЕМСКИ Љубица – референт за опште послове (Београд, 24. VIII 1926 – Нови Сад, 10. IX 1995). Завршила је 4 разреда основне школе и 3 разреда гимназије. У СНП је радила као административни службеник од 1. IX 1953, а касније је распоређена на место референта за опште послове, на којем је остала до пензионисања, 20. III 1978. Активно је радила у синдикалној подружници, бирана је у Позоришни савет и два пута у УО СНП.

Р. Б.

ЗЕТ (Mon Isménie!) – шаљива игра у 1 чину. Написали: Ежен Лабиш и Марк-Мишел. Прво извођење у Паризу, 17. XII 1852, у нашој земљи 15. III 1884. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 11. VI 1905. у Руми. Превео: Милован Ђ. Глишић. Подела узета са плаката представе одржане 28. XI 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; П. Добриновић (Ванкувер), С.  Ранковићева (Исменија), М. Тодосићка (Галатеа), К. Васиљевић (Евсевије), К. Виловчевица (Шимета). – Изведено 8 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 20. VII 1925. (под насловом Једва стече зета). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Б. Цветковић (Ванкувер), Љ. Јовановићева, М. Душановић, Р. Кранчевићка, М. Грујићева. – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Лабиш и Мишел, Једва стече зета, НСад–Скопље 1934.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 35, с. 1108; А-м, У четвртак 23. марта..., Слога, Сомбор 1906, бр. 13, с. 3; А-м, У четвртак 23. марта приказана су четири омања драмска производа а то су: „Школски надзорник“ од Трифковића, „Гуска“ од Јована Протића,  „Зет“ од Лабиша и „Муж пред вратима“ (оперета), Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 7.

В. В.

ЗЕЦ – слика из Првог светског рата у 4 чина. Написао: Мирослав Фелдман. Праизведба 4. IX 1932. у ХНК Згб.

Прво извођење у Н-Оп 7. II 1934. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Мирослав Фелдман, Зец, Згб 1933.

В. В.

ЗЕЦ – шаљива игра у 3 чина. Написао: Иван Иљич Мјасњицки. Праизведба у Москви, прво извођење  у нашој земљи 27. IV 1893. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 29. V 1893. у Сремској Митровици. Превео: Милован Ђ. Глишић. Подела узета са плаката представе одржане 8. IV 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; П. Добриновић (Спјешњев), С. Бакаловићка (Олга), М. Козловићева (Мара), Д. Ружићка (Оњегина), М. Марковићка (Љубица), Д. Спасић (Краснопољски), Д. Васиљевићка (Кашкина), Ј. Добриновићка (Рогошкина), К. Васиљевић (Насосов), С. Стефановић (Лињков), М. Николић (Пфајфер), Д. Туцаковићева (Васиљевна), З. Ђуришићева (Глаша), Љ. Душановићка (Агафјушка), Д. Весићева (Аксињушка). – Изведено 24 пута.

Премијера у СНП 12. XII 1909. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; М. Хаџи-Динић (Спјешњев), С. Бакаловићка (Олга), М. Тодосићка (Оњегина), М. Марковићка (Љубица), Д. Спасић (Краснопољски), Д. Васиљевићка (Кашкина), Д. Николићка (Рогошкина), С. Стефановић (Насосов), Р. Спиридоновић (Лињков), Б. Николић (Пфајфер), О. Освалдова (Васиљевна), М. Јосићева (Глаша), Л. Нишлићка (Агафјушка), К. Виловчева (Аксињушка). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 13. II 1919. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Ј. Кучера (Љубица), П. Рајичићка (Кашкина), Н. Динић, Д. Спасић, М. Душановић, Д. Васиљевићка, М. Хаџићева, Д. Матејићка.

Премијера у НП у НСаду 14. III 1923. – Рд. Н. Динић; Стеван Јовановић (Спјешњев), П. Алмажановићка (Олга), Д. Васиљевићка (Оњегина), Р. Кранчевићка (Љубица), Д. Спасић (Краснопољски), М. Верешчагина (Кашкина), Д. Матејићка (Рогошкина), М. Душановић (Насосов), Р. Алмажановић (Лињков), М. Јанковићка (Агафјушка), М. Авировићева (Аксињушка), В. Виловац (Пфајфер), М. Филиповићка (Глаша). – У НП изведено укупно 11 пута.

Премијера  у СНП 15. XI 1927. у Вршцу. – Рд. Н. Динић; П. Матић (Спјешњев), Ј. Матићка (Олга), Р. Нинковићка (Мара), М. Динићка (Љубица), Д. Павићевићка (Мишурина), С. Никачевић (Краснопољски), Ј. Харитоновић (Насасов), Р. Павићевић (Пфајфер), Стеван Јовановић (Лињков), Л. Јосиповићка (Рогошкина), Х. Харитоновићка (Кашкина), Љ. Драгићка (Глаша), Ј. Краснићева (Агафјушка), С. Душановић (Аксипоњушко). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Застава, 22. X 1893; Ј. Хр(аниловић), „Зец“, Позориште, НСад 1896, бр. 15, с. 58-59; А-м, Српска народна позоришна дружина у Сомбору, Позориште, НСад 1904, бр. 3, с. 20-21; (Ј.) Г(рчић), Зец, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 29, с. 115; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1909, бр. 80, с. 5; А-м, Зец, Застава, 18. II 1919; Б. Л., Позориште и уметност, Слобода, НСад 1919, бр. 28, с. 3.

М. М.

ЗЕЦ Милош – оперни пјевач, бас (Загреб, 8. VII  1895 – Загреб, 15. XI  1966). Пјевање је учио најприје код Јана Уредника (Ouřednik) у Згбу, а затим као стипендист земаљске владе 1913/14. на усавршавању у Бечу код проф. Г. Гајзингера (Geisinger). Испочетка је наступао у казалишту само хонорарно, јер је сматрао сигурнијом државну административну службу, па му је чак службено било одобрено да сваки дан од 10 до 13 сати може присуствовати казалишним покусима. Дебитирао је на загребачкој позорници 21. III 1924. као Краљ у Вердијевој Аиди. Гостовао је у НСаду, Бгду и Осијеку.

УЛОГЕ: Базилио (Севиљски берберин), Црквењак (Тоска).

ЛИТ: Н. Петин, Опера „Тоска“ у Војвођанском народном позоришту, СВ, 19. III 1949.

П. Ц.