ЈЕВТИЋ Боривоје – књижевник, драмски писац (Сарајево, 30. VII 1894 – Сарајево, 27. XI 1959). У родном граду је завршио основну школу и класичну гимназију. Већ 1910. јавио се у „Босанској вили“ преводима Витменових песама у прози Влати траве. Као ученик учествовао је у револуционарном раду омладине и радио у редакцији часописа „Српска омладина“ (1912-1913). Био је припадник покрета „Млада Босна“ те је после сарајевског атентата 1914. ухапшен 1915. и осуђен на трогодишњу затворску казну, коју је издржао у Зеници за време Првог светског рата. После рата неко време се бавио новинарством, а 1920. се запослио као уметнички преводилац и драматург новооснованог НП у Сарајеву, у којем је 1922. почео и да режира. У школској 1925/26. у Бечу је студирао драматургију и режију код Макса Рајнхарта. У међуратном периоду био је члан Групе сарајевских књижевника. Уређивао је часописе: „Књижевна критика“ (1923), „Књижевни преглед“ (1924), „Преглед“ (1929-1930), „Сарајевска сцена“ (1936-1937) и „Српска сцена“ (1941-1942). Побегавши од усташа, живео је у Бгду (1941-1947), где је радио у позоришту. Потом је у НП у Шапцу (1947-1952) био драматург. Вратио се у Сарајево 1952. и у њему остао до смрти. Књижевношћу се почео бавити још као ученик. Писао је приповетке, песме, драме, критике, есеје и новинске чланке. Осим са енглеског и руског, преводио је и са немачког (Гетеа, А. Шопенхауера, Ф. Ничеа, А. Форела, А. Стриндберга). Написао је 14 драма (од којих је 10 приказивано на позорницама): Полип (1927), Царске кохорте (1928), Фра Јукићево знамење (1934), Америка по себи (1934), Продавница ваздуха (1935), Зелено поље (1936), Обећана земља (1937), Дечко на сну (1938), Подвиг на Суходолини (1939) и др. Драматизовао је Андрићеву приповетку Аникина времена, која је на сарајевској сцени изведена 1934. Сарађивао је у листовима и часописима: „Босанска вила“ (1910-1913), „Српска ријеч“ (1911-1914), „Дело“ (1913, 1914), „Српска омладина“ (1913), „Књижевни југ“ (1918), „Ново дјело“ (1919), „Будућност“ (1920), „Југославенски лист“ (1922, 1923, 1925, 1927-1929, 1932-1934), „Књижевни преглед“ (1923), „Вечерња пошта“ (1923, 1924), „Критика“ (1923), „Народ“ (Сарајево, 1923, 1924), „Демократија“ (1924), СКГ (1926, 1935, 1939, 1940), „Слобода“ (1926), „Гајрет“ (1927, 1928), „Мисао“ (1927, 1932, 1933), „Политика“ (1927, 1928, 1934-1937, 1940), „Вировитичан“ (1927), „Преглед“ (1928-1933), „Југославенска пошта“ (1929, 1940), „Време“ (1929, 1939), „Ново доба“ (1931), „Јужни преглед“ (1936), „Просвета“ (1937), „Скопска сцена“ (1937), „Правда“ (1939), „Ми и ви“ (1939), „Живот“ (1953), „Ослобођење“ (1953). Превођен је на чешки, словачки, немачки, словеначки, македонски. Одликован је Орденом Светог Саве III реда 1940. У НПДб је 1936. изведен његов комад Продавница ваздуха.
БИБЛ: Заласци, Сарајево 1918; О профаним стварима, Бгд-Сарајево 1920; Сарајевски атентат, Сарајево 1924; Царске кохорте, Бгд 1928; Табашница, хроника једне улице, Бгд 1929; Дарови мајке земље, Бгд 1930; Десет година Сарајевског позоришта, Сарајево 1931; Фра Јукићево знамење, Сарајево 1934; Дани на Миљацки, Бгд 1935; Обећана земља, Сарајево 1937; Подвиг на Суходолини, Сарајево 1939; Пометени језици, Бгд 1952; Стерија у Босни, НС, бр. 112-113, с. 16; Записи о Нушићу, НС, 1956, бр. 116-117, с. 6; Рајнхарт и Станиславски, НС, 1957, бр. 121, с. 3; Играчке у времену, Сарајево 1958; Писци и маске, Сарајево 1962; Сећање првог драматурга, Позориште, Тузла 1965, бр. 6, с. 628-634; Невидљиви диригент, Сцена, 1994, бр. 5-6, с. 57-59.
ЛИТ: Б. С. Стојковић, Боривоје Јевтић, у: Десет година Сарајевског позоришта. Живот и рад, Сарајево 1932, с. 229-232; С. Винавер, Продавница ваздуха, Српски књижевни гласник, 1935, бр. 4, с. 305-310; М. Марковић, Боривоје Јевтић, Ослобођење, Сарајево 28. XI 1959; Б. Милачић, Пјесник Сарајева, Израз, 1960, бр. 1-2, с. 118-123; Ј. Лешић, Јевтић Боривој, Позориште, Тузла 1972, бр. 1, с. 98.
В. В.
