ЈОЈКИЋ–ТЕГЛАШИ-ВЕЛИМИРОВИЋ Габриела – в. ТЕГЛАШИ-ВЕЛИМИРОВИЋ-ЈОЈКИЋ Габриела

ЈОКАИ Мор (Mór Jókay) – мађарски књижевник (Комаром, 18. II 1825 – Будимпешта, 5. V 1904). Потиче из племићске породице. Школовао се у родном месту, Кечкемету и Будимпешти, где је и стекао диплому правника. Пријатељевао је с Петефијем и првацима покрета из 1848. и потпуно се пребацио на књижевно и политичко поље. Препативши бурне г. устанка, наставио је неуморни рад на књижевном пољу и написао је преко 300 романа, приповедака и позоришних дела, од којих су нека још у XIX веку преведена код нас – Одабране приповетке, Бела ружа, Бегунац, Жалосни дани, Златан човек, Кад остаримо, Сироти богаташи, Шарени цвет. Један од његових најпознатијих романа, с много аутобиографских детаља, је Госпођа с морским очима (1918, преведено у Згбу). Сматра се оцем мађарског романа. Великан је с неисцрпним богатством фантазије. Ј. је хуморист и патетичан фабулатор много већи од психолога. Романи су му преведени на све словенске језике, на енглески, немачки, француски, италијански, дански, шведски, румунски, грчки, турски, чак и на јапански језик. Био је уредник многобројних белетристичких и политичких листова, председник свих виђенијих задруга, а живо се бавио политиком. Са Игнацом Шницером написао је либрето за оперету Барон Циганин (музика Јохан Штраус), која је у СНП први пут изведена 1922.

В. Кч.

ЈОКОВИЋ Живомир – редитељ, глумац-луткар, писац и преводилац (Страгари, код Крагујевца, 30. VIII 1929 -). После крагујевачке гимназије завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду, а за позоришта за децу специјализирао се на Луткарској академији у Прагу. Био је запослен као уметнички руководилац дечјих позоришта „Биберче“ и „Пинокио“. Бавио се педагошким радом, режијом, превођењем и адаптирањем драмских текстова. Писао је комаде за дечју и луткарску сцену: Прича о вуку и Црвенкапи (1987), Принцеза и ала (1991) – оба извођена у земунском позоришту „Пинокио“. СНП је 1963. извело његов превод са чешког комедије Трећа жеља В. Блажека.

ЛИТ: П. Волк, Писци националног театра, Бгд 1985, с. 487.

ЈОКСИМОВИЋ Божидар – композитор, мелограф и диригент (Свилајнац, 20. XII 1868 – Београд,  25. XI 1955). Завршио је Учитељску а затим и приватну музичку школу Тоше Андрејевића у Бгду 1888. Композицију је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (проф. К. Кинтл и К. Штекер), где је и дипломирао. Вративши се у Бгд најпре је радио као наставник музике у Женској учитељској школи, а затим као професор Музичке школе „Станковић“. Поред наставне активности, бавио се мелографским радом и компоновањем, био је диригент и хоровођа у неколико певачких друштава, писао је чланке и критике у музичким и књижевним часописима. Покренуо је 1907.  иницијативу за оснивање Удружења српских музичара, а залагао се и за музичко просвећивање српске омладине. Као композитор огледао се у многим жанровима: од мањих камерних композиција, до симфонијске поеме, оперете и опере, увек доследно се ослањајући на народни мелос, али без изразитије оригиналности и инвентивности у уметничкој обради народних мотива. Творац је прве српске опере – Женидба Милоша Обилића (1901-1902), национално-романтичарског музичког дела, које никада није било изведено у целини па се као датум настанка српске опере узима прво извођење дела На уранку Станислава Биничког из 1904. Са Владимиром Ђорђевићем написао је Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба. У СНП је извођен комад П. Данкулова Женидба Милоша Обилића, слика у 3 чина с певањем, у којем је коришћена и Ј. музика, као и Угашено огњиште Петра С. Петровића (ДНП, 1943). Поред већ поменуте опере, компоновао је хорску музику, три Литургије, Дувачки квинтет и Гудачки квартет, Клавирски трио, неколико фантазија, Концерт за виолину и оркестар, симфонијску поему За част и славу и увертире: Вила Равијојла, Младост, Капетан Славко, Апотеоза игре, затим оперету Шешир и један балет. Од музике за позоришне комаде ваља споменути: Српство у Београду, Угашено огњиште, Младост и На бунару.

БИБЛ: Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, прилог „Караџићу“, Бгд 1899, св. VI, с. 1-26.

ЛИТ: С. Ђурић-Клајн, Развој музичке уметности у Србији, Згб 1962; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969; С. Ђурић-Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бгд 1971, с. 101-102.

Н. П.

ЈОКСИЋ Димитрије – глумац, писац и преводилац. Био је члан Омладинског позоришта када га је водио Лазар Прапорчетовић. Потом се више није бавио глумом. Радио је као секретар кнеза Михаила Обреновића и начелник Београдског начелништва, а био је и секретар Позоришног одбора НП Бгд. Аутор је драме Албанска Сртпкиња, која је 1893. изведена у „Синђелићу“ у Нишу. Преводио је са немачког (највише Коцебуа и Лаубеа) и француског језика. У СНП су изведена три његова превода: Она је луда Жозефа Мелвила 1866. и 1886, Гроф Есекс Хајнриха Лаубеа 1872. и Стари каплар Карла Жујина и П. Ј. Рајнхарда (по француском оригиналу) 1876.

ЈОКСИЋ Милан – преводилац. Његов превод комада Муж у клопци Леополда Стаблоа изведен је у СНП 1872. Овај комад је 1871. изведен у НП у Бгду, а као преводилац је наведен: Милош Јозић.

ЈОНИЋ Велибор – преводилац. Његов превод Пигмалиона Бернарда Шоа изведен је у НП у НСаду 1923.

ЈОНОВИЋ Душан – сценограф и сликар-извођач (Сремски Карловци, 10. I 1920 – Нови Сад, 26. I 1992). Завршио је средњу грађанску школу у НСаду 1935. До рата је радио као службеник, а сликарством се бавио аматерски. Од 1. X 1950. до 31. VII 1952. радио је као сликар-извођач у СНП. Потом је био сценограф у НП у Сремској Митровици, НП у Зеници и у Обласном НП у Приштини – до 31. VIII 1961. Од 1. IX 1961. је цртач у „Југорекламу“ у НСаду, а затим, до пензије, технички шеф у суботичком НП. Од 1965. је члан УЛУПУВ-а. Излагао је у НСаду, Бгду, Сремској Митровици, Приштини и Братислави. Био је на студијским путовањима у Италији, Аустрији, Немачкој, Мађарској и Румунији.

В. В.

ЈОРГОВИЋ Иван – глумац и певач (Вршац, 1892 – ?). У СНП играо епизодне улоге од новембра 1912. до новембра 1913.

ЈОРГОВИЋ Коста – глумац (Темишвар-Мехала, 1881 – ?). Нижу гимназију и једногодишњу глумачку школу завршио је у Темишвару 1898. У СНП је био кратко време 1899. на пробном ангажману.

В. В.