ЈОРГОВИЋ Коста – глумац (Темишвар-Мехала, 1881 – ?). Нижу гимназију и једногодишњу глумачку школу завршио је у Темишвару 1898. У СНП је био кратко време 1899. на пробном ангажману.

В. В.

ЈОРГОВИЋ Н. – глумац и певач (Вршац, 1893 – ?). У СНП је био ангажован свега месец дана (16. I 1913 – 16. II 1913).

ЈОСИПОВИЋ Милорад – глумац (рођен 1894 – Нови Сад, 1920). Глумачку каријеру је започео 1912. у једној путујућој трупи. Члан СНП је био у сезони 1919/20. Играо је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Теодор (Диран и Диран).

ЛИТ: А-м,  Корисница г. М. Јосиповића, Невен, Суботица 1919, бр. 243, с. 3.

В. В.

ЈОСИПОВИЋ-ХРИСТИЛИЋ Христина-Лела – драмска глумица (Београд, 15. IV 1894 –  Београд, после 1940). Завршила је три разреда гимназије и нижи одсек музичке школе (певање и клавир) код композитора Петра Крстића у Бгду. Први пут је ступила на сцену 1910. као волонтер у НП у Бгду, а затим играла у позориштима: 1910. код Јована Харитоновића, 1910-1912. у путујућог дружини „Заједница“ Симе Бунића и у „Трифковићу“, 1912-1914. у трупи Петра Христилића, за којег се и удала. За време Првог светског рата радила је као болничарка у Скопљу и Крагујевцу. После рата играла је у позориштима: 1918-1922. код Петра Христилића, 1922. у  СНП у НСаду, 1923. у НК у Вараждину, 1924. код Љубомира Рајичића Чврге, 1925-1926. код Драгог Петровића, 1927-1928. поново у СНП у НСаду, 1928-1929. у НП у Битољу, 1929. у НП у Нишу, 1929-1935. опет код Љубомира Рајичића Чврге, 1935-1938. у НП на Цетињу и 1939. у путујућој трупи коју је сама водила до пензионисања, 1940. Дуго је, све до тридесетих г. XX века, играла драмске, певачке улоге и љубавнице, а затим природно прешла на драмске мајке и карактерне партије. Била је нарочито добра као певачица захваљујући свом гласовно врло лепом и однегованом мецосопрану. У драмским улогама показивала је топлу емотивност, у карактерним реалистичну одмереност.

УЛОГЕ: Салче (Коштана), Крадићка (Сеоска лола), Марча (Антонија), Анријета и Фрошарка (Две сиротице).

ЛИТ:  (F. Gy.), Az Antónia bemutatója Vrsacon, Bácsmegyei Napló, 27. XI 1927; А-м, Друштво за Српско народно позориште, Панчевац, 1. I 1928; С. Душановић, О једном штрајку у СНП, НС, 1951, бр.  31-32, с. 10.

Б. С. С.

ЈОСИЋ Љубица – драмска глумица (Стари Бечеј, 1. I 1895 – Београд, 1949. или 1953). Пошто је кратко учила певање у Пешти, први пут је ступила на сцену 1908. у СНП у НСаду и у њему остала до краја 1914, када се удала за богатог београдског трговца Алфреда Албалу. У сезони 1919/20. гостовала је неколико пута у НП у Скопљу, а онда се потпуно повукла са сцене и до смрти живела у Бгду. Била је врло лепог лика и стаса, уз то осећајна, пуна полета и даровита. Тумачила је успешно драмске улоге и младе љубавнице, али најбоље певачке партије у комадима с певањем, јер је певала врло пријатним, доста развијеним и високим сопраном.

УЛОГЕ: Суза (Дротар), Анђелија (Максим Црнојевић), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Љубица (Ђидо), Коштана (Коштана), Краљица Ана (Чаша воде), Дивљуша (Дивљуша).

ЛИТ: Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 5, с. 35; А-м, „Максим Црнојевић“, трагедија од Лазе Костића, Браник, 1913, бр. 190, с. 3; А-м, „Дивљуша“, позоришна игра у 3 чина од Геција, Браник, 1913, бр. 203, с. 3.

Б. С. С.

ЈОСИЋ Филип –  пословођа Штампарског погона СНП – ВКВ радник графичке струке  – словослагач (Сомбор, 13.  IV 1918 – Карин, Задар, 9. IV 1990). Завршио је 3 разреда гимназије и 3 разреда стручне школе. Пре доласка у СНП радио је као словослагач код Стевана Стојачића у Сомбору, као руководилац штампарије „Меркур“ у Апатину, а у НСаду као директор штампарског предузећа „Змај“, као помоћник директора штампарије „Форум“, као управник штампарије и технички уредник у „Дневнику“ и као директор штампарије „Будућност“, одакле је отишао у пензију. У СНП је радио хонорарно од 1. III 1961. до 15. IX 1967: учествовао је у оснивању Штампарског погона, покренуо набавку свих потребних уређаја и машина и организовао рад најпре за потребе СНП, а касније и за потребе других корисника.

Р. Б.

ЈОСИЋ-СТИПИЋ Софија-Соња – глумица (Апатин, 30. XI 1946 – ). Похађала је гимназије „Јован Јовановић Змај” и „Светозар Марковић”, где је и матурирала 1965. Драмски студио СНП у класи Рајка Веснића завршила је 1968. Први пут је стала на сцену као петнаестогодишњакиња у Човек, животиња и врлина. Професионалну глумачку каријеру почела је у НП у Нишу 1968. Од 1. IX 1970. је стални члан СНП до одласка у пензију 30. XII 2011. Почетком седамдесетих са групом глумаца, редитеља, сликара и књижевника је четири г. обилазила села око Чачка, где се у појединим селима никада до тада није чула жива реч глумца, песника или књижевника. Лепе појаве, талентована, изразито музикална остварила је велик број значајних улога. Насловна улога у Хасанагиници био је њен највећи задатак до тада, а она јој је донела и Награду Удружења драмских уметника Србије. Запажене улоге је остварила и на филму: Доручак са ђаволом 1971, Самртно пролеће 1973, Хитлер из нашег сокака 1975, Екран снежи 1985, Мала привреда 1986. и у ТВ серијама: Каменолом 1973, Уље на ватру 1978, База на Дунаву 1981, Мртви се не враћају 1985. Ћерка Јована, такође глумица, члан је Драме СНП.

УЛОГЕ: Отмичар (Романтичне душе), Ани (Анатолове љубави), Лепотица (Госпођа Бовари), xxx (Викторија), xxx (Љубавници), Корнелија (Новац је у банци), Тереза (Кад наиђу деца), xxx (Каплар и цар), Отоковница перваја (Јавленија и позорја), Марија (Лажа и паралажа), xxx (Туга и опомена), xxx (Женски разговори), xxx (Новосадска променада), Млада жена (Јерма), Лисјен (Буба у уху), Девојка (Фројлајн Ана), Клопка (Др), Анаис (Сламни шешир), Лучија Хрисаниде (Општи интерес), Клаудија (Зла ноћ), Хасанагиница (Хасанагиница), Јагода, Јела, Праунука Журжина (Сакуљани, а о капиталу), Меланија (Поп Ћира и поп Спира), Вукица (Покојник), Марија Каролина (Субота, недеља, понедељак), Иванка Никодиноска (Пасквелија), Галина (Лов на дивље патке), Мага (Зла жена и џандрљиви муж), xxx (Глас којим говори ватра), Амелија (Дом Бернарде Албе), Лепојка и Брзоговорећа жена (Капетан Џон Пиплфокс), Персида (Протекција), Г-ђа Пигот Џонс (Владајућа класа), Врањанка (Коштана – сан крик), Пјерета (Клопка за осам беспомоћних жена), Хели (Билбао бал), Катарина (Луда игра), Британија (Краљ Лир), Јелена Тодоровић (Очеви и оци), Голде (Виолиниста на крову), Трећа госпођа (Кад би Сомбор био Холивуд), Тетка Даца (Госпођа министарка), Зубарка (Зуби), Мајка (Текелија).

ЛИТ: С. Божовић, Од Беле до Фиореле. Соњу Јосић гледаоци су запамтили још као дете коме су од срца аплаудирали у улози Беле у представи „Човек, животиња и врлина”, Вечерње новости, 9. IX 1970; С., Стари познаник, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 14; К. Савић, Нова комедија на „Бен Акиби”, Позориште, НСад 1970, бр. 3, с. 5; К. Савић, О „Лажи и паралажи”, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 13; Д. Николић, Јубиларне представе у Драми СНП, Позориште, НСад 1974, бр. 6, с. 8; Д. Н(иколић), Разговор са Соњом Јосић. На прагу глумачке зрелости, Позориште, НСад 1976, бр. 4, с. 7; С. Јованов, Краљ Лир, Позориште, НСад, 1990, бр. 133, с. 653; С. Шуљагић, У распону д страха досмрти, Позориште, НСад 1991, бр. 8-9, с. 8-9:Б. Ђаковић, Оно мало преостале љубави, Дневник, 20. X 1992, с. 15; Д. Николић, Стварност једног митомана, Дневник, 6. X 2004, с. 16.

М. Л.

ЈОЦИЋ-БЕЉАНСКИ-РУСОВ Анкица – в. БЕЉАНСКИ-ЈОЦИЋ-РУСОВ Анкица

ЈОЦИЋ-ЛУКИН Јелва – в. ЛУКИН-ЈОЦИЋ Јелва

ЈУБИЛЕЈ – комад у три чина. Написао: Момчило Милошевић. Прво извођење у НТ у Скопљу 1932.

Прво извођење у СНП 18. III 1942. у Панчеву. – Рд. Ј. Јеремић, сц. М. Шербан; Ј. Јеремић (Алексије Петровић), А. Мајценовићка (Вука), М. Петровићева (Јелена), М. Милићевић (Данило Вукелић), Т. Јеремићка (Анђа), Г. Николић (Прелић), В. Милин (Ђорић), Н. Митић (Николић), С. Раваси (Дабић), Љ. Иличић (Др Томић), М. Мирковић (Тодоровић), Ђ. Козомара (Матић), Р. Кранчевићка (Станица), М. Николић (Алимпић), С. Савић (Станимир), М. Јелић (Изасланик Зајечара), В. Ристић (Изасланик Књажевца), М. Јаснић (Новинарски сарадник), А. Верешчагин (Фотограф), Е. Ковачевић (Белић), Р. Гојкић (Сусед), И. Душановићка (Сусетка), (Слуга), З. Деспотовићева (Служавка). – Изведено 3 пута.

В. В.