КАНТОР–ВАСИЉЕВИЋ Илона – оперска певачица, мецосопран (Фекетић, 30. V 1946 – ). Средњу музичку школу завршила је у Суботици, на Одсеку за соло певање. Основне студије на истом одсеку завршила је на ФМУ у Бгду (класа проф. Зденке Зикове), где је потом стекла и магистарску диплому (класа проф. Звонимира Крнетића). Од 1970. г. је солиста ансамбла ЈНА у Бгду, а 1985. постаје члан Опере СНП. Своју успешну солистичку каријеру наставља 1994. г. у Опери НП у Бгду и истовремено гради репутацију одличног вокалног педагога у музичким школама „Коста Манојловић“ и „Др Војислав Вучковић“. За време деловања у СНП остварила је близу двадесет различитих оперских улога, од оних мањих до најсложенијих, увек посвећујући највише пажње вокалним захтевима које су оне тражиле од извођача. Захваљујући технички одлично постављеном гласу, високи мецосопран пријатног тембра и звучности, своје највеће домете постигла је у тумачењу таквих сложених оперских хероина као што су Адалђиза, Ацучена, или принцеза Еболи, за коју је добила Годишњу награду СНП (1990). У њеном концертном репертоару, истичу се солистичке деонице у кантатама и ораторијума Баха, Перголезија, Вивалдија и Орфа, као и у Вердијевом Реквијему.

УЛОГЕ: Трећа дама (Чаробна фрула), Мајка (Прождрљивко), Клотилда, Адалђиза (Норма), Кончаковна (Кнез Игор), Ришат (Гилгамеш), Марта (Јоланта), Мајка Лучија, Сантуца (Кавалерија рустикана), Сузуки (Мадам Батерфлај), Ларина (Евгеније Оњегин), Пирена (Атлантида), Хата (Продана невеста), Ципра (Барон Циганин), Мара Никшина Бенеша (Сутон), Фенена (Набуко), Ацучена (Трубадур), Еболи (Дон Карлос) и др.

ЛИТ: Е. Гвоздановић, Давни еп у сликама, Дневник, НСад 30. III 1986; М. Адамов, Грандиозна опера, Дневник, 5. XI 1986; F. György, Gilgames: a küzdelem örökkévalosaga, Magyar Szó, НСад, 5. XI 1986.; Ђ. Филеп, Игра светлости и сенке, Magyar Szó, НСад 25. X 1988; М. Адамов, Лирика непознатог поднебља, Дневник, НСад 10. XI 1988; О. Панди, Поклон за празник, Дневник, НСад 9. I 1990.; К. Бабић, Опера за десетку, Вечерње новости, Бгд 18. I 1990; Н. Савковић, Допадљиво и лепо, Дневник, 14. IV 1992; С. Турлаков, Бег од цигана, Политика експрес, Бгд 17. IV 1992; Н. Савковић, Истакнут глас у сенци (Интервју: Илона Кантор-Васиљевић), Дневник, НСад 10. V 1992; А. Еберст, Музички бревијар Новог Сада, НСад, 1997, с. 76.

М. Д. М.

КАО ПИЛЕ У КУЧИНАМА (Как кур во щи) – комедија у 3 чина. Написао: Иван Иљич Мјасницки.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 11. IX 1901. у Руми. Превела: Зорка Добриновић. Подела узета са плаката представе одржане 9. III 1902. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; П. Добриновић (Аркадјев), Д. Матејићка (Олга), Д. Васиљевићка (Брусницина), М. Радошевићева (Мања), М. Хаџи-Динић (Громовски), Д. Васиљевићка, С. Бакаловићка (Ана), М. Матејић (Каратајев), Д. Спасић (Демјанов), А. Стојановић, Л. Ботић (Вист), Л. Вујичићева (Каћа), Д. Илкић (Григорије).

Премијера у СНП 12. XII 1907. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; Љ. Мицић, к. г. (Аркадјев), Ј. Мицићка, к. г. (Олга), Д. Васиљевићка (Брусницина), Р. Кранчевићка (Мања), К. Васиљевић (Громовски), С. Бакаловићка (Ана), М. Матејић (Каратајев), М. Николић (Демјанов), А. Стојановић (Вист), С. Ранковићева (Каћа), С. Станојевић (Григорије). – Од 1901. до 1907. изведено око 10 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 22. I 1923. – Рд. К. Васиљевић; М. Хаџи-Динић (Аркадјев), Р. Кранчевићка (Олга), К. Виловац (Брусницина), В. Јовановићка (Мања), К. Васиљевић (Громовски), П. Рајичићка (Ана), В. Ивановић (Каратајев), Стеван Јовановић (Демјанов), М. Душановић (Вист), М. Филиповићка (Каћа), Ј. Силајџић (Григорије). – Изведено око 10 пута.

ЛИТ: -а, У четвртак. 22 новембра гледасмо први пут „Као пиле у кучинама“, Застава, 24. XI 1901; Ј. Хр(аниловић), „Као пиле у кучинама“, Позориште, НСад 1901, бр. 29, с. 170; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 4. XII 1903; Р., „Као пиле у кучинама“, Позориште, НСад 1907, бр. 26, с. 157-158.

М. М.

КАПАМАЏИЈА Даринка-Беба – певачица, колоратурни сопран (Жабаљ, 12. IV 1905 – Нови Сад, 20. II 1994). Девојачко презиме јој је било Димитријевић; њени родитељи, Симеон и Вукосава рођ. Јоцић, били су учитељи. Завршила је гимназију у НСаду. Још док је као ученица певала у школском хору испољавала је изразиту надареност па јој је сугерисано да школује глас. Певање је учила у приватној школи Надежде Архипове у НСаду, са чијим је ученицима и почела да наступа јавно на концертима. Од 1931. до 1941. певала је на Радио НСаду и Радио Бгду и у хору Женског музичког удружења под диригентском палицом Светолика Пашћана Којанова. За компанију „His Masters Voice“ снимила је 1940. у Будимпешти две плоче са руским и југословенским народним песмама. Када је у лето 1931. установљен Одбор за обнову Опере и Оперете у НСаду, уз С. Пашћана, Божену Дубску, брачни пар Архипова–Баранов и сестре Тот, ушла је у његов састав; на жалост, када је њихов рад коначно уродио плодом – 11. II 1941. изведене су заједно једночина Хајднова опера Апотекар и Перголезијева Служавка господарица у два чина – оперско-оперетски живот у СНП до даљњег је осујетио Други светски рат. И после рата наступала је као солисткиња на београдском и новосадском радију (на којем је од 1949. до 1955. била и запослена као музички уредник). Изводила је оперске арије, тзв. Lieder-песме и народне мелодије. Са оперском певачицом Мирјаном Врчевић-Бута и пратиоцем на клавиру Душаном Стуларом широм Југославије је одржавала концерте, певајући на српском, руском, француском, немачком, италијанском и енглеском језику.

ЛИТ: А-м, Покушај обнове Опере и Оперете у Новом Саду, Нови Сад, 15. VIII 1931.

В. В.

КАПАНДИ Ернест (Ernest Capendu) – француски романсијер и драмски писац (Париз, 1826 – Париз, мај 1868). Потекао је из имућне породице. Када је, 1849, избила епидемија колере, побегао је из Париза, прешао Средоземно море и отишао у Алжир. У Африци је остао до 1851, када се вратио у Француску и посветио се књижевности. Познат је поглавито као писац популарних романа. Написао је око шездесет романа у неколико стотина свезака. Романи су му излазили у подлисцима или у свескама које су се продавале по ниској цени. Покушао је, попут Балзака, да своје романе повеже у целину. На позоришном плану написао је укупно пет комада: три у сарадњи и два сâм. Од три комада, написана у сарадњи са Теодором Баријером, један је, 1869, извођен у СНП. То су Назови-поштењаци (Les Faux-bonshommes, 1856).

ЛИТ: С. М., Поштењаци, Позориште, НСад 1864, бр. 50, с. 118; С., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 35, с. 827-829.

С. А. Ј.

КАПДЕМОРТ Јован – драмски глумац (Москопоље, 1817 – ?). Био је цинцарског порекла; по прецима се звао Кап де Морте. На жалост, о његовом животу се не зна много, нарочито о крају његове глумачке делатности. Завршио је гимназију у НСаду као одличан ученик, а 1835/36. наставио даље више школовање у Будимпешти. Није га завршио, па се посветио глуми. Са Томом Исаковићем био је један од најбољих, сада већ професионалних, представљача у првој половини XIX века. Први пут се појавио на сцени 1837. у Летећем дилетантском позоришту Максима Брежовског у НСаду, а затим играо 13. VIII 1838. у импровизованој позоришној дружини Јоакима Вујића у кафани „Код фазана“ опет у НСаду и тада тумачио Јазора у Вујићевој преради Инкле и Јарика. Био је, несумњиво, један од најактивнијих и најбољих извођача у Летећем дилетантском друштву у НСаду, које је, френетично поздрављено од одушевљене загребачке илирске публике, гостовало у Згбу 1840-1842. на позив Илирске читаонице у доба већ распламтелог илирског покрета, сада претворено у Домородно театрално друштво. На првој представи рецитовао је родољубиво-илирски Пролог Ивана Мажуранића пред извођење комада Јуран и Софија и одушевљено је поздрављен од публике. И он се вратио с овом дружином у Бгд 1842. и играо у „Театру на ђумруку“. Потом му се губи сваки траг. Био је хваљен као даровит и одличан глумац, а један београдски рецензент налазио је код њега „право одушевљење једног художника“. Критичари су нарочито истицали природност и реалистични смисао његове игре.

ЛИТ: П. Поповић, Додатак к Србским новинама, 25. VI 1842,  бр. 25; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, НСад 1949.

Б. С. С.

КАПЕТАН ЈОВАН (Jean Dacier) – драма у 5 чинова. Написао: Шарл Ломон. Прво извођење у Паризу, 1877.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 22. III 1904. у Сомбору. Превео: Милован Ђ. Глишић. Подела узета са плаката представе одржане 29. XII 1904. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Јован Дасије), А. Лукић (Берто), М. Матејић (Раул де Пилоран), Ј. Душановић (Гроф де Валвје), С. Лијанка (Де Рубер), С. Стефановић (Бодри), Т. Лукићка (Марија), Д. Матејићка (Антонија), В. Виловац (Гијо), Д.  Кранчевић (Рене), xxx (Пјер), А. Стојановић (Први војник), В. Турински (Други војник), Ђ. Маџарић (Општински чиновник). – Изведено 16 пута.

ЛИТ: Ω,  У четвртак, 16. децембра гледасмо: „Капетан Јован“, Застава, 1904, бр. 286, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1904, бр. 93, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Капетан Јован“, драма у пет чинова, написао Шарл Ломон, превео М. Глишић, Браник, 1904, бр. 290, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Капетан Јован, Позориште,  НСад 1904, бр. 41, с. 227; -б-, „Капетан Јован“, Браник, 1905, бр. 45, с. 3.

В. В.

КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС – драмска игра за децу. Написао: Душан Радовић (као радио- драму, 1953). Позоришна драматизација: Мирослав Беловић. Прво извођење у театру „Бошко Буха“ у Бгду 13. XII 1962.

Прво извођење у СНП 30. IV 1982. у НСаду. – Рд. З. Свибен, ас. рд. М. Момчиловић, сц. Ј. Стојковић, к. Ј. Петровић, музика браћа Вранешевић; Д. Зарић (Капетан Џон Пиплфокс), С. Гардиновачки (Капетан Фокс Џонсон), М. Петроње (Секира), М. Плескоњић (Коновал, Стражар), Р. Радивојевић (Арчибалд), Ф. Тапавички (Лепи Смит), Т. Плескоњић (Корњача), З. Богданов, А. Ђорђевић (Ланабој), В. Мацут (Пудинг Џо), Ј. Тот (Сајленс), Т. Станић (Теодор Рум), В. Попов (Роберт Смајл), К. Фишер (Оливер Тимиди), Т. Јовановић (Велики пират), Т. Кнежевић (Начелник адмиралитета), З. Кримшамхалов (Глас пећине), Г. Каменаровић (Спикер), М. Гардиновачки (Чудовиште, Лепојка), Р. Виги, В. Вејин, С. Јосић, З. Томашевић, А. Плескоњић (Лепојке и брзоговореће жене), П. Вранешевић, Ђ. Урбан, Д. Молнар, М. Цветановић, М. Момчиловић, И. Кашик (Гусари-музичари), М. Момчиловић, М. Керкез, Д. Половина (Стражари). – Изведено 20 пута, глед. 5732.

ЛИТ: М. Кујунџић, У стилу „нема стила“, Дневник, 6. V 1982.

Ј. М.

КАПИНЕРА – драма у 4  чина. По шансони Флавија Бертинија Capinera, написао: Радивој Динуловић.

Праизвођење у НПДб 1. VI 1936. у Петровграду. – С. Репак (Конте Бернини), И. Петри (Контеса Бернини), С. Јанићијевић (Конте Скарпини), Ј. Пејновић (Титина), Ј. Краснић (Малфалда), М. Поповић (Maître d’hotel), З. Тодоровић (Бој), В. Антоновић (Први улични певач), М. Петровић (Други улични певач), М. Стамболић (Карабињер), М. Живковић (Господин са сребрном главом на штапу), М. Мирковић (Леонардо), М. Јовановић (Регина), О. Спиридоновић (Капинера). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: М. В., О одржаној представи, Банатска пошта, Петровград 6. VI 1936.

В. В.

КАПЛАР И ЦАР – комедија у 2 дела. Написао: Богдан Чиплић.

Праизвођење (скраћене и слободне редитељске адаптације текста) у СНП 25. V 1971. у НСаду. – Рд. Д. Ђурковић, сц. Д. Ристић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г., избор музике Б. Рушкуц; М. Кљаић-Радаковић, С. Шалајић, С. Гардиновачки, В. Вртипрашки, Д. Срећков, Љ. Јовић, И. Сувачар, К. Мартинов-Павловић, С. Јосић, Т. Кнежевић, А. Ђорђевић, Ж. Илић, М. Васиљевић, Ј. Бараћ, Р. Виги, М. Плетел, Б. Ивановић. – Изведено 2 пута, глед. 672.

БИБЛ: Каплар и цар, НСад, 1971, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1705.

ЛИТ: Б. Чиплић, Од пудара до каплара, Позориште, НСад 1971, бр. 7, с. 4; К. Савић, О Чиплићевом „Каплару и цару“, Позориште, НСад, 1971, бр. 8, с. 14; А-м, На сцени представа, у фоајеу слике истог аутора, Дневник, 8. V 1971; А-м, Одложена премијера „Каплап и цар“, Дневник, 19. V 1971; А-м, СНП на Позорју, Дневник, 20. V 1971; В. Миросављевић, Авантура и неизвесност, Дневник, 23. V 1971; Р. Поповић, Нова Чиплићева комедија, Политика, 25. V 1971; М. Кујунџић, Убио град у наћве, Дневник, 26. V 1971; Д. Поповић, Четири нове савремене драме, Позориште, Тузла 1971, бр. 4, с. 415-418.

Ј. М.

КАПЛАР МИЛОЈЕ (Le vieux Caporal) – комад у 5 чинова с музиком и певањем. Написали: Шарл-Филип Диманоар и Адолф Д’Енери. Прво извођење у Паризу, 1853, у нашој земљи 28. I 1872. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 25. III 1876. у НСаду (под насловом Стари каплар). Са немачке прераде Карла Жујина и Хајнриха Рајнхарта превео: Димитрије Јоксић. Музика: Иван Зајц. – Н. Зорић (Гастон Рокбер), А. Лукић (Таверни), Д. Ружић (Каплар Симон), xxx (Пикар драгонер), xxx (Пигош), В. Марковић (Петар Фрошар), А. Сајевић (Луцијан), Ј. Божовић (Потишон), П. Поповић (Жермон), В. Јуришић (Један ађутант), Ј. Бунић (Стеван), Д. Ружићка (Мина Ранцбергова), Л. Хаџићева (Марија), М. Максимовићева (Емелина), Ј. Поповићева (Катарина), Љ. Зорићева (Лиза). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 23. IX 1877. у Великој Кикинди (под називом Каплар Симон). – Н. Зорић (Гастон Рокбер), С. Рајковић (Таверни), Д. Ружић (Каплар Симон), В. Јуришић (Пикар драгонер), xxx (Пигош), В. Марковић (Петар Фрошар), С. Бошковић (Луцијан), П. Добриновић (Потишон), Н. Рашић (Жермон), xxx (Један ађутант), Д. Ружићка (Мина Ранцбергова), Л. Хаџићева (Марија), М. Максимовићева (Емелина), Ј. Поповићева (Катарина), Љ. Зорићева (Лиза). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 23. V 1880. у Великом Бечкереку. – А. Лукић (Гастон Рокбер), С. Рајковић (Таверни), Д. Ружић (Каплар Симон), М. Гавриловић (Пикар драгонер), М. Димитријевић (Пигош), В. Марковић (Петар Фрошар), П. Добриновић (Луцијан), xxx (Поташон), Ђ. Банковић (Жермон), К. Миловановић (Један ађутант), Д. Ружићка (Мина Ранцбергова), Л. Хаџићева (Марија), xxx (Емелина), Ј. Поповићева (Катарина), Б. Хаџићева (Лиза). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 20. I 1895. у Панчеву. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Гастон Рокбер), К. Васиљевић (Таверни), Д. Ружић (Каплар Симон), Д. Спасић (Пикар), С. Стефановић (Пигош), М. Николић (Петар Фрошар), Ј. Тодосић (Луцијан), Ђ. Бакаловић (Потишон), Ј. Душановић (Жермон), Ј. Жикић (Ађутант), Т. Илић (Официр), Д. Ружићка (Мина Ранцбергова), С. Бакаловићка (Марија), xxx (Емелина), Д. Васиљевићка (Катарина), Д. Туцаковићева (Лиза). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 13. IV 1902. у Сомбору. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Барјактаровић (Гастон Рокбер), К. Васиљевић (Таверни), Д. Ружић (Каплар Симон), Д. Спасић (Пикар драгонер), С. Стефановић (Пигош), М. Николић (Петар Фрошар), А. Стојановић (Луцијан), Ђ. Бакаловић (Потишон), А. Ботић (Жермон), М. Матејић (Ађутант), В. Виловац (Официр), С. Вујићка (Мина Ранцбергова), С. Бакаловићка (Марија), М. Лалошевићева (Емелина), Д. Васиљевићка (Катарина), Д. Матејићка (Лиза). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 5. IV 1933. у НСаду. Превео и посрбио (под насловом Каплар Милоје): Бранислав Ђ. Нушић. Музика: Иван Зајц и Станислав Бинички. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Н. Динић; Р. Алмажановић (Каплар Милоје), Н. Динић (Тома Великић), Љ. Левак (Невена), М. Миљуш (Никола), П. Слука (Јелена), Р. Ферари, Е. Миљуш, Ј. Јевтићева, З. Николићка, М. Штефанекова, Ј. Харитоновић, Г. Николић, С. Савић, Л. Лазаревић, Д. Левак, В. Милин. – Изведено 8 пута.

Прво извођење у НПДбС 18. II 1939. у Крагујевцу. – Рд. Д. Гошић, к. г., дир. К. Бача; Н. Смедеревац (Мајор Велимир Стојановић, Живко), Ф. Живојевић (Ађутант, Стојан, Мирко), Р. Алмажановић (Каплар Милоје), В. Тодоровић (Ордонанс, Један коњаник), М. Мирковић (Јеротије), А. Верешчагин (Миленко), С. Савић (Илија, Среја), В. Милин (Стеван Остојић), М. Томић (Тома Великић), Р. Гојкић (Станко), С. Колашинац (Сава), П. Милосављевић (Никола), М. Мајић (Станимир), Н. Ворни (Јелена), Љ. Јурек (Јованка), К. Бабић (Невена), К. Колашинац (Ката), С. Беатовић (Роска), З. Андрић (Стаса), А. Милосављевић (Лепа), З. Чокановић (Живана). – Изведено 24 пута.

Прво извођење у НПДб 20. II 1940. у НСаду. – Рд. Д. Антонијевић, дир. П. Ивановић, сц. М. Шербан; Б. Станојевић (Мајор Велимир Стојановић), А. Стојковић (Ађутант), Ј. Петричић (Каплар Милоје), М. Драгин (Ордонанс), М. Ајваз (Јеротије), Б. Дечермић (Миленко), Ж. Станојевић (Илија, Стојан), С. Душановић (Стеван Остојић), Н. Стојановић (Тома Великић), Д. Антонијевић (Станко), Б. Јовановић (Сава), С. Пашалић (Никола), В. Савић (Живко), Н. Митић (Среја), М. Ерцеговић (Јелена), Е. Најман (Јованка), З. Антонијевић (Невена), И. Душановић (Ката), Р. Кранчевић (Роска), Р. Петровић (Спаса), Б. Андоновић (Лепа), М. Петровић (Живана). – Изведено 38 пута.

Прво извођење у ДНП 24. II 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Г. Николић (Мајор Велимир Стојановић), Р. Ковачевић (Ађутант, Станимир), Ђ. Козомара (Каплар Милоје), М. Мирковић (Јеротије), М. Милићевић (Миленко, Никола), С. Савић (Илија), В. Милин (Стеван Стојић), Н. Митић (Тома Великић), Р. Гојкић (Станко), М. Јелић (Сава), М. Јаснић (Стојан), М. Николић (Живко), С. Савић (Среја), О. Животићка (Јелена), Л. Гојкићка (Јованка), Р. Петровићева  (Невена), Т. Јеремићка (Ката), Р. Кранчевићка (Рокса), М. Миљковићева (Стаса), И. Душановићка (Лепа), М. Петровићева (Живана). – Изведено 24 пута.

ЛИТ: А-м, Стари каплар, Позориште, НСад 1876, бр. 7, с. 27; А-м, Стари каплар, Позориште, НСад 1876, бр. 17, с. 67; Кеста, Српско народно Позориште у Вршцу, Застава, 1880, бр. 11, с. 2; -О-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 9, с. 287-288; П-ћ, „Каплар Симон“, Бачванин, Сомбор 1891, бр. 4-1, с. 3; А-м, Успела премијера „Каплар Милоја“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1933, бр. 108, с. 5; А-м, Премијера „Каплара Милоја“ од Бр. Нушића доживела је сјајан успех, Покрет, НСад 1933, бр. 11, с. 6; М. В. И., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1933, бр. 15, с. 2; А. П., „Каплар Милоје“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1933, бр. 25, с. 2; А-м, „Каплар Милоје“, Нови Сад, 1934, бр. 2, с. 2; А-м, Поводом гостовања СНП-а у Србобрану, Србобрански гласник, 1934, бр. 10, с. 2; А-м, „Каплар Милоје“ – Брана Нушић, Југословен, 1939, бр. 502, с. 2; Д., „Каплар Милоје“, Дан, 1940, бр. 265, с. 4; Д. Влатковић, Два каплара „командују“ сценом СНП-а, у: Нушић и Српско народно позориште 1810-1980, НСад 1982, с. 132-136.

В. В.