КАРИЈЕРА ЈОШКА ПУЧИКА (Jožko Pučik a jeho kariéra) – сатирична комедија у 3 чина. Написао: Иван Стодола. Прво извођење у Братислави, 1931, у нашој земљи 4. Х 1933. у НП Бгд.

Прво извођење у НПДб 30. IX 1939. у Сомбору. Превео: Андреј Вербацки.  – Рд. С. Лајтнер, сц. М. Шербан; С. Лајтнер (Јошко Пучик), Р. Петровићева (Покорна), Р. Ферари (Председниковица), М. Миљуш (Рохати), К. Шербанова (Вера), С. Пашалић (Адам), Р. Кранчевићка (Г-ђа Качичкова), Ј. Петричић (Истражни судија), Н. Митић (Полицијски комесар), М. Ајваз (Др Пик), А. Стојковић (Судски стражар). – Изведено 8 пута.

Прво извођење у НПДбС 7. X 1939. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Аврамовић (Јошко Пучик), А. Мајценовићка (Покорна), М. Верешчагина (Председниковица), М. Томић (Рохати), Љ. Лазарева (Вера), С. Савић (Адам), З. Чокановићева (Г-ђа Качичкова), В. Милин (Истражни судија), Ф. Живојевић (Полицијски комесар), Р. Гојкић (Др Голдфингер), Н. Смедеревац (Др Пик), А. Верешчагин (Судски стражар). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м,  „Каријера Јошка Пучика“ И. Стодоле, Југословен, Кикинда 1939, бр. 306, с. 2; В. Глигорић,  „Каријера Јошка Пучика“, Позоришне критике, Бгд 1946, с. 262-264.

В. В.

КАРИЋ Вера – балетска играчица (Београд, 4. V 1925 – ). Завршила је осам разреда гимназије. Играчку каријеру је започела 1948. у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА, као солиста Балета. У истом статусу ангажована је од 1. XI 1948. до 31. VII 1952. у МНТ у Скопљу, а затим од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1955. у СНП. Потом одлази у СНГ у Љубљани. У СНП се први пут појавила у солистичкој улози 1953. као Франческа у балету Франческа да Римини. Истакла се као карактерна играчица.

УЛОГЕ: Франческа (Франческа да Римини), Дона Елвира (Дон Хуан), Половецка робиња (Половецке игре), Беноова вереница, Шпанска игра и Pas de trois (Лабудово језеро).

ЛИТ: А-м, Гостовање чланова Балета СНП-а у Суботици, Дневник, 12. XI 1954; М. Милошевић, Велик успех новосадског Балета, Дневник, 15. I 1955; С. Плесац, Значајан успех новосадског Балета. „Лабудово језеро“ и један даровит ансамбл, НС, 1955, бр. 92-93, с. 1 и 3.

Љ. М.

КАРИШИК Милутин – глумац, редитељ и позоришни радник (Сурчин, 5. X 1923 – Нови Сад, 17. V 1993). Основну школу завршио је у Сурчину (1939), а гимназију је учио у Вршцу, Суботици, Књажевцу, Нишу и, опет, Вршцу, у којем је и матурирао (1947). Дипломирао је на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Бгду (1964). Као глумац и редитељ радио је у НП „Стерија“ у Вршцу (1945-1950. и 1952-1959), ХНК у Осијеку (у сезони 1951/52) и НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1959-1964). Од 1964. до 1976. је био самостални саветник у Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу Извршног већа Војводине, од 1976. до 1983. секретар Културно-просветне заједнице Војводине, а од 1. VII 1983. директор Позоришног музеја Војводине. Од 1969. је обављао дужност секретара Заједнице професионалних позоришта Војводине, залажући се за изналажење што примеренијих решења у раду професионалних позоришта у Покрајини, па самим тим и у СНП. Један је од иницијатора континуираног праћења театарског стваралаштва многих наших средина (Вршац, Зрењанин, Сомбор, Суботица). Приредио је изложбе „Стеријина Покондирена тиква на југословенским сценама“ (1974), „Војвођанска позоришта 1945-1975“ (1975) и „Стерија на војвођанским сценама 1945-1976“ (1976). Од 1968. био је у редакцији „Алманаха позоришта Војводине“. Написао је комедије Парничари (Вршац 1959; Зеница 1962) и Друштвене игре, под псеудонимом – Мића Милутиновић (Вршац 1965). Са немачког је превео Војцека Георга Бихнера (Сомбор 1973) и Коло А. Шницлера (Суботица 1932). Објавио је преко педесет текстова из живота и рада професионалних и аматерских позоришта у САП Војводини и низ чланака о савременом немачком позоришту у „Нашој сцени“, „Дневнику“, „Сцени“, „Алманаху позоришта Војводине“, новосадском „Позоришту“, „Зрењанину“, „НИН-у“, „Театрону“ и „Културном животу“. Остварио је на десетине режија у аматерским позориштима у Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Кнежевцу, Ковину, Новом Бечеју, Жабљу, Црвенки, Бачкој Паланци и руководио је многим семинарима за позоришне аматере.

БИБЛ: Парничари, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“, Вршац; Друштвене игре, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“ Вршац; Сусрет – могућности зближавања; Репертоар и признања; Мали лексикон у: 20 сусрета позоришта Војводине, НСад 1970, с. 3, 43, 45-81, 83-101; Професионална позоришта у САП Војводини (1945-1975), НСад 1975; Стерија на војвођанским сценама, Зрењанин 1976; Народно позориште „Стерија“ у Вршцу (1945-1975), НСад–Вршац 1980; Настанак манифестације и њен развој, у: 30 сусрета позоришта Војводине, НСад 1980, с. 31-73.

ЛИТ: О. Новаковић, „Мећава“ Пере Будака на сцени Вршачког позоришта, НС, 1953, бр. 59-60, с. 6; М. Матицки, Ћопићев „Николетина Бурсаћ“ на сцени у Вршцу, Дневник, 14. III 1958; Ј. Путник, Тајна Николетине Бурсаћа, Вечерње новости, 25. IV 1958; Н. Медведев, Наличје једне илузије, Зрењанин, 24. XII 1960; Т. Манојловић, Ангажованост начелом хуманости, Дневник, 6. XI 1962; Д. Копчалић, Романтика и стварност, Дневник, 13. XII 1965; М. Пражић, Атрактивни водвиљ, Дневник, 2. X 1968; М. Кујунџић, Патријархални хипици, Дневник, 19. X 1971.

М. Р.

КАРЛАВАРИС Вјекослав – банкар, управитељ Штедионице у НСаду, почасни благајник ДСНП (Кастав, Истра, 25. VI 1887 – Ријека, 5. VIII 1974). Његова породица се крајем XVII века из Удина (Италија) доселила у ово истранско место, у којем је његов отац Иван држао казанџијску радионицу. Основну школу завршио је у родном месту 1895, а Хрватску гимназију у Пазину 1906. Дипломирао је у Бечу на трогодишњој Економској високој школи 1909. Од 1910. до 1913. радио је као банкарски чиновник у Трсту; прешавши 1914. за управника ријечке Јадранске банке, постао је неопходан у њеном пословању па га је аустријска војна команда ослободила војне обавезе и у Првом светском рату није учествовао. После рата, од 1919. до 1926, радио је као управитељ опатијске филијале Америчке банке из Трста. Оженио се Новосађанком Маром Могин 1917; са њоме и тројицом синова 1927. се доселио у НСад, где је основао Градску штедионицу и био њен први управитељ. Штедионица је под његовим руководством врло добро пословала: окупљала је мале штедише и под повољним условима давала кредите сиромашнијим грађанима, који су тако могли да подигну куће на Телепу и у другим деловима града. Мађарске окупационе власти су га 1941. отпустиле из службе, уз скромну пензију. После ослобођења, децембра 1944, запослио се у Главном извршном одбору Војводине, као референт за дистрибуцију прозорских и других стакала, где је дочекао пензију 1947, када се са породицом вратио у Опатију. Умро је у ријечкој болници после једне хируршке интервенције. За време боравка у НСаду укључио се у рад ДСНП: од 1931. до 1935. био је почасни благајник Друштва и у том периоду је финансијска документација била беспрекорно уредна, ажурна и несумњива.

В. В.

КАРЛВАЈС Карл (Karl/Carl Karlweiß) – аустријски комедиограф (Беч, 23. XI 1850 – Беч, 27. X 1901). Право име му је Карл Вајс (Karl Weiß). Рано је упућен да се сам брине о себи; пошто је завршио шест разреда реалке, требало је да се по жељи родитеља посвети техници. Но, честе ђачке посете Бургтеатру утицале су на његову одлуку да постане глумац једне путујуће дружине; како се убрзо уверио да је за глумовање, сем љубави према том послу, потребно још понешто, окренуо се чиновничкој каријери, ступио у службу државних жељезница и постигао положај врховног инспектора генералне дирекције у Бечу. На том положају је и умро. Писао је комедије, неке у сарадњи са другим писцима: Paul de Koch (1876),  Aus dem Französischen (1878), Cousine Melanie (1879), Der Rächer (1880), Der Dragoner (1883), Andere (1885), Bruder Hans (1886), Einer vom alten Schlag (1886), Eine Geldheirat (са Густавом Шварцкопфом – Schwartzkopf, 1892), Aus der Vorstadt (са Херманом Баром – Hermann Bahr, 1893), Der kleine Mann (1894), Goldene Herzen (1895), Das liebe Ich (1898), Onkel Toni (1900), Das grobe Hemd (1901), Der neue Simson (1902). Написао је, додуше, много комада, али у аустријској комедиографији није оставио виднијег трага. У СНП је 1900. изведен његов комад Мали људи (Der Kleine Mann) у преводу Петра Крстоношића.

С. К. К.

КАРЛО XII НА ОСТРВУ РИГЕНУ (Charles XII) – историјска весела игра у 4 радње. Написао: Џејмс Робинсон Планче. Према енглеском оригиналу прерадио: Карл Тепфер. Прво извођење оригинала 1828. у Лондону.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. II 1865. у Сремским Карловцима. Са немачке прераде превео: Лаза Телечки. Подела узета са плаката представе одржане 12. X 1865. у Великом Бечкереку. – Рд. Л. Телечки; Н. Зорић (Карло XII), С. Исаковић (Генерал Дукерт), М. Станишић (Капетан Рајхел), Миланов (Густав Мерфелд), П. Маринковић (Мајор Скјелдзен), Д. Коларовић (Адам Брок), С. Андријевић (Матија Мукеболд), М. Гргурова (Меланија), Д. Ружићка (Евица), К. Хаџић (Први шведски официр), М. Бошњаковић (Други шведски официр), Ђ. Пелеш (Један војник), Н. Рашић (Писар).

Обновљено као премијера у СНП 17. IX 1866. у Земуну. – Рд. Л. Телечки; Н. Зорић (Карло XII), Н. Недељковић (Дукерт), М. Станишић (Рајхел), М. Цветић (Мерфелд), П. Маринковић (Скјелдзен), Д. Ружић (Адам Брок), С. Андријевић (Матија Мукеболд), С. Поповићева (Меланија), Д. Ружићка (Евица), К. Хаџић (Први шведски официр), М. Бошњаковић (Други шведски официр), Ђ. Пелеш (Војник), А. Савић (Писар).

Премијера у СНП 7. XI 1887. у НСаду (под насловом Карло XII на острву Рујану). – Рд. В. Миљковић; В. Миљковић (Карло XII), С. Лукин-Лазић (Дукерт), В. Димитријевић (Рајхл), К. Васиљевић (Густав Мерфелд), А. Милојевић (Мајор Скјелзен), П. Добриновић (Адам Брок), С. Кестерчанек (Матија Мукеболт), С. Миљковићка (Меланија), М. Максимовићева (Евица), М. Врга (Један војник), xxx (Писар). – Од 1865. до 1888. изведено најмање 25 пута.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 3, с. 69; А-м, Dienstag den  24. okt.: „Karl XII auf Rügen“, Gross Becskereker Wochenblatt, 1865, бр. 43, с. 390; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 33, с. 788; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1867, бр. 34, с. 841; А., Гостовање Српског народног позоришта, Србија, Бгд 1867, бр. 40, с. 1; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 21, с. 502.

Л. Д.

КАРЛО И АНА (Karl und Anna) – драма у 4 чина. Написао: Леонард Франк. Прво извођење у Минхену, 16. I 1929, у нашој земљи 19. IX 1929. у ХНК Згб.

Прво извођење у Н-Оп 30. XI 1929. у Винковцима. Превео Славко Батушић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Л. Мансвјетова; М. Шекулин, М. Гавриловић, Л. Мансвјетова, Т. Танхофер. – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, Новосадско-осјечко позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 144, с. 4.

В. В.

КАРЛОВА ТЕТКА (Charley’s Aunt) – комедија у 3 чина. Написао: Томас Брандон. Прво извођење у Бари Ст. Едмундсу (В. Британија), 1892, у нашој земљи 31. XII 1895. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 1897. у Сремској Митровици. Превео: Јован В. Петровић. Подела узета са плаката представе одржане 30. X 1897. у Осијеку. – Рд. П. Добриновић; К. Васиљевић (Сер Франсис Чесни), М. Хаџи-Динић (Стеван Спитиг), Д. Спасић (Џек Чесни), Лука Поповић (Карло Вајкхем), П. Добриновић (Лорд Фокур Баберлин), М. Станковић (Брасет), Љ. Динићка (Дона Луција Д’Алвадорес), Д. Туцаковићева (Ана), З. Ђуришићева (Кети), Д. Стефановићка (Ела Делахеј), Л. Вујичићева (Мара). – Изведено 26 пута.

Обновљено као премијера у СНП 17. XI 1903. у Осијеку. – Рд. М. Хаџи-Динић; К. Васиљевић (Сер Френсис Чесни), М. Хаџи-Динић (Стеван Спитиг), Д. Спасић (Џек Чесни), М. Матејић (Карло Вајкхем), П. Добриновић (Лорд Фокур Баберлин), С. Стефановић (Бракасет), Д. Васиљевићка (Дона Лучија Д’Алвадорес), Д. Матејићка (Ана), З. Добриновићка (Кети), А. Барјактаровићка (Ела Делахеј), К. Виловчевица (Мара). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 2. X 1910. у Великом Бечкереку. – Рд. К. Васиљевић; Ј. Антонијевић (Сер Френсис Чесни), М. Хаџи-Динић (Стеван Спитиг), М. Матејић (Џек Чесни), Д. Кранчевић (Карло Вајкхем), П. Добриновић (Лорд Фокур Баберлин), С. Стефановић (Брасет), Д. Васиљевићка (Дона Лучија Д’Алвадорес), Д. Матејићка (Ана), О. Освалдова (Кети), Р. Кранчевићка (Ела Делахеј), М. Филиповићка (Мара). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 11. XI 1919. Подела узета са плаката: 26. X 1923. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; Ј. Стојчевић (Сер Франсис Чесни), М. Хаџи-Динић (Стеван Спитиг), Стеван Јовановић (Џек Чесни), М. Душановић (Карло Вајкхелм), И. Динуловић, к. г. (Лорд Фокурл Баберле), Л. Лазаревић (Бразет), Д. Васиљевићка (Дона Лучија Д’Алвадорес), З. Душановићка (Ана), М. Дубајићка (Кети), Р. Кранчевићка (Ела Делахеј), М. Авировићева (Мара). – Изведено 12 пута.

Премијера у СНП 4. I 1927. у Жабљу. Превео: Адам Мандровић. Подела узета са плаката представе одржане 17. II 1927. у Сомбору. – Рд. М. Марковићка; М. Јелић (Сер Франсис Чесни), Д. Марковић (Џек Чесни), Ђ. Козомара (Карло Уајхем), А. Рашковић (Стеван Спитиг), Љ. Вукомановић (Лорд Фрокур Баберли), М. Вукомановићка (Ана), Ј. Матићева (Кети), Ј. Матићка (Дона Лучија Д’Алвадорес), Д. Петровићка (Ена Делахеј), С. Савић (Брасет), В. Јелићка (Мери). – Изведено 8 пута.

Прво извођење у НПДб 8. IX 1938. у Сомбору. – Рд. А. Штимац, к. г., сц. М. Шербан; М. Ајваз (Сер Френсис Чесни), Ј. Петричић (Стефан Спитиг), Р. Ђурић (Џек Чесни), В. Савић (Карло Вакхејм), С. Душановић (Лорд Фокурл Баберли), И. Петри (Дона Луција Д’Алвадорес), И. Јовановићка (Ана), Љ. Мондекар (Кети), М. Петровићева (Ела Делахеј), Б. Ћосићева (Мери), М. Миљуш (Брасет). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у НПДбС 18. X 1938. у Великој Кикинди. – Рд. М. Стојановић, к. г., сц. М. Шербан; Р. Алмажановић (Сер Френсис Чесни), С. Савић (Стефан Спитиг), Р. Гојкић (Џек Чесни), А. Верешчагин (Карло Вајкхем), М. Мирковић (Лорд Фокур Баберли), Н. Ворнијева (Дона Лучија Д’Алвадорес), Љ. Лазарева (Ени), З. Андрићка (Кети), К. Бабићева (Ела Делахеј), А. Милосављевићка (Мери), П. Милосављевић (Брасет). – Изведено 18 пута.

ЛИТ: А-м, „Карлова тетка“, Браник, 1898, бр. 59, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Карлова тетка, Позориште, НСад 1898, бр. 9, с. 46-47; П., „Карлова тетка“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 41, с. 4; А-м, У уторак 20. октобра приказан је овде код нас први пут комад: „Карлова тетка“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 56, с. 3-4; А-м, Српско народно позориште у Земуну, Ново време, Земун 1899, бр. 23, с. 1; А-м, У петак, 11. фебруара, гледасмо „Карлову тетку“, Застава, 1900, бр. 33, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 78, с. 4; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Карлова тетка“, шала у три чина од Томе Брандона, Браник, 1907, бр. 282, с. 3; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 10, с. 5; Б., Српско народно позориште, Бранково коло, 1911, бр. 23, с. 368; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 51, с. 3; А-м, Народно позориште, Застава, 1923, бр. 247, с. 20.

В. В.

КАРЛОВАЧКИ ЂАК – драма у 4 чина. По приповеци Косте Руварца, обрадио: Властоје Алексијевић.

Праизвођење у ДНП 8. III 1944. у Панчеву. – Рд. Ј. Путник, сц. М. Шербан, дир. Л. Бута; М. Јаснић (Коста), П. Милосављевић (Јова), Р. Кранчевић (Јела), Р. Петровић (Драгиња), И. Душановић (Тешићка), А. Милосављевић (Даница), Р. Гојкић (Стева), С. Симић (Чича-Коста), Д. Стојовић (Мелентије), Н. Јефтић (Калуђер, Гост), М. Симић (Љубинко), Ж. Котрошан (Лука), В. Милојевић (Јоца), Ж. Мишчевић (Петар), Р. Шобота (Мила), В. Ристић (Трговац), М. Јелић (Крчмар), С. Беба (Грађанин). – Изведено око 10 пута.

А. В.

КАРМЕН (Carmen) – опера у 4 чина. Музика: Жорж Бизе. Либрето, према новели Проспера Меримеа: Анри Мејак и Лидовик Алеви. Прво извођење у Паризу, 3. III 1875, у нашој земљи 18. VI 1893. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 4. VII 1921. Превео: Милан Димовић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. К. Клеменчић, дир. Л. Матачић; В. Горскаја (Кармен), В. Григоријев (Дон Хосе), В. Трошћански (Ескамило), Ј. Лукина (Микаела), С. Николајевић (Зунига), В. Ваљина (Циганска игра), Л. Казамарова, К. Дубска. – Изведено 18 пута.

Прво извођење у СНП 18. XI 1952. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, пом. рд. М. Маринц, сц. В. Маренић, к. М. Бабић-Јовановић, к. г. и С. Церај-Церић, к-граф М. Олењина, дир. Д. Жупанић, Л. Бута, В. Шафранек, хорове увежбао Л. Перлдик; Н. Крушлин, М. Врчевић, Љ. Јанковић, Ј. Јечменица (Кармен), О. Бингулац, К. Ивић (Дон Хосе), Ј. Стефановић Курсула, Д. Дуић, Д. Балтић, В. Нецков, М. Радовић (Ескамиљо), К. Марцикић (Данкаиро), В. Цвејић (Ремендадо), М. Хаднађев, Л. Ивков, Р. Немет, И. Кнежевић (Цунига), В. Поповић, Д. Балтић, Ф. Пухар (Моралес), З. Николић, А. Чепе, И. Давосир (Микаела), Д. Еберст, И. Давосир, А. Керац (Фраскита), Т. Рац, М. Михлер, А. Херћан (Мерцедес), Ф. Кнебл (Крчмар), Ј. Андрејев, С. Израиловски, Б. Радак, М. Братоножић, Р. Ковачевић (солисти у балетским тачкама). – Изведено 53 пута, глед. 23.361.

Обновљено као премијера у СНП 6. IV 1963. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, к-граф Г. Македонски, дир. Л. Бута, концертмајстор И. Марушевић; М. Врчевић, Ј. Јечменица (Кармен), В. Цвејић, О. Бингулац (Дон Хосе), Д. Мариновски, Д. Балтић, Р. Немет (Ескамиљо), Ф. Пухар, К. Марцикић (Данкаиро), В. Цвејић, Н. Ћириловић (Ремендадо), М. Хаднађев, И. Кнежевић (Цунига), В. Поповић, Д. Балтић (Моралес), А. Чепе, И. Давосир-Матановић, З. Николић (Микаела), И. Давосир-Матановић, О. Бручи, А. Животић (Фраскита), М. Вешовић-Марков, А. Херћан (Мерцедес), Ф. Кнебл (Крчмар), М. Братоножић, Ј. Андрејев, Н. Маринковић (Игра у II чину), М. Тапавица-Бошковић, А. Баранковска, Н. Хелмут, С. Живанчев, Ј. Прокић, С. Васиљев, Љ. Кишпредилов, Н. Маринковић (Циганска игра, Ф. Хајек, Ј. Михајловић-Хајек, М. Братоножић (Болеро), М. Поповић-Сенаши, С. Илијћ (Пасторала). – Изведено 10 пута, глед. 4402.

Премијера у СНП 4. III 1976. у НСаду. – Рд. С. Вафијадис, к. г., сц. В. Маренић, к. г., к. М. Стојановић-Маурич, к-граф Ф. Хорват, к. г., дир. Л. Бута, хор спремио Б. Скендеровић, концертмајстор Ј. Ковач; З. Николова, Ј. Јечменица (Кармен), Ш. Мардешић, В. Цвејић (Дон Хосе), Ф. Пухар, Д. Балтић (Ескамиљо), В. Бердовић, А. Марушевић (Микаела), И. Давосир-Матановић, А. Херћан-Бодрич (Мерцедес), Г. Којадиновић (Фраскита), С. Дракулић (Цунига), Ф. Кнебл (Ремендадо), К. Марцикић (Данкаиро), Д. Балтић, А. Фаркаш (Моралес), М. Грујић, В. Јелкић, М. Суботички, Н. Узелац, Т. Чебски, И. Игњатовић, Ђ. Горец, Е. Курунци, М. Миленковић, Ж. Новков, С. Стојадиновић, Т. Русу, Љ. Марковић, А. Узелац, В. Чебски (у балетским нумерама). – Изведено 15 пута, глед. 5730.

Премијера у СНП 11. I 1985. у НСаду. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. М. Јаноски, сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Мурич, к-граф Л. Пилипенко; А. Мухић, к. г., З. Николова (Кармен), Ш. Мардешић (Дон Хосе), М. Милановић (Ескамиљо), Б. Окљеша (Микаела), Ј. Бисак-Хартиг, Г. Којадиновић (Мерседес и Фраскита), Б. Јатић (Зунига), Ј. Рељин, к. г., С. Коцић (Ремендадо и Данкаиро), Б. Вукасовић (Моралес). – Изведено 24 пута, глед. 15.883.

БИБЛ: Кармен. Опера у четири чина. Текст, по приповетци Проспера Мериме-а написали: Х. Мелак и Л. Халеви. Музика од Жоржа Бизеа. Превео Мил. Димовић, Бгд 1921.

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Премијера опере „Кармен“, Јединство, 5. VII 1921; В., „Кармен“, Застава, 7. VII 1921; О. С(уботи)ћ, „Кармен“, Застава, 29. IX 1921; Ј. Путник, „Кармен“ од Ж. Бизеа, НС, 1952, бр. 45-46, с. 6; Н. Петин, „Кармен“ на сцени новосадске Опере, НС, 1952, бр. 51, с. 1-2; Н. Грба, Жорж Бизе: „Кармен“, СВ, 22. XI 1952; М. Вукдраговић, Бизеова „Кармен“ на сцени Новосадске опере, Борба, 23. XI 1952; Н. Грба, Истински уметнички доживљај, Дневник, 4. XI 1960; Ј. Шулхоф, Смео покушај, Дневник, 10. IV 1963; Д. Николић, Нова Кармен у старом руху, Дневник, 4. III 1976; Ф. Ијевљев, Нови Сад. Премијера „Кармен“, Вечерњи лист, Згб 4. III 1976; П. Мирковић, Поново „Кармен“, Политика експрес, 8. III 1976; О. Панди, Тежња ка доброј традицији, Дневник, 9. III 1976; А-м, Нова подела за репризу „Кармен“, Дневник, 10. III 1976; Н. Симин, Чаробни напитак Карменине љубави, Дневник, 9. I 1985; Р. Чангаловић, У фокусу критике. Новосадска „Carmen“, Вечерњи лист, Згб 17. I 1985; П. А(нагности), Обновљена „Кармен“, Борба, 14. XII 1987.

Ј. М. и В. В.