КАРМЕН (Кармен-сюита) – балет у једном чину. Музика: Жорж Бизе – Родион Константинович Шчедрин. Либрето: Алберто Алонзо – по новели Проспера Меримеа. Прво извођење 1967. у Бољшом театру у Москви.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 30. X 1973. (са балетом Госпођице са кровова). – Рд. и к-граф И. Отрин, к. г., дир. М. Фајдига, сц. С. Максимовић, к. Ј. Петровић; Е. Марјаш-Брзић (Кармен), Б. Младеновић, к. г., (Дон Хосе), Н. Узелац, Б. Курунци (Ескамиљо, Цигани), Б. Максић (Микаела), С. Ђурковић (Мерцедес), М. Матић-Миленковић (Фраскита), Ј. Прокић (Долорес), П. Јерант, Т. Пандуровић (Кријумчари), Ј. Сремац, А. Узелац, И. Грња, Н. Бикицки, Н. Антић, М. Гиковски, И. Урошевић, Љ. Марковић, Л. Милер, Ж. Новков, Р. Варга (Цигани), А. Христидис (Војник), М. Игњатовић, Ђ. Горец, Е. Матлас, М. Суботички, Д. Новков (Шпањолци), И. Игњатовић, В. Јелкић, В. Поповић (Војници, Шпањолци), А. Пундов, О. Рис (Цигани, Шпањолци). – Изведено 14 пута, глед. 5337.

ЛИТ: М. Хаднађев,  „Кармен“ и „Госпођице са кровова“, Позориште, НСад 1973, бр. 1, с. 18.

Љ. М.

КАРМИНА БУРАНА (Carmina Burana) – средњовековне песме за балет, солисте и хор у 3 дела са прологом и епилогом. Музика: Карл Орф. Либрето: Лудвиг Сиверт према средњовековним текстовима на латинском језику непознатог аутора. Прво извођење (као ораторијум) 8. VI 1937. у Франкфурту.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 13. X 1964. Либрето: Бреда Пугељ и Ико Отрин. – Рд. и к-граф И. Отрин, дир. Л. Бута, сц. С. Јовановић, к. г., к. М. Јарчева, к. г.; Е. Марјаш (Прва судбина, Девојка, Трећа игра), П. Сардоч (Друга судбина, Студент), М. Сенаши (Трећа судбина, Племкиња-соло), Г. Панков (Момак, Војник-студент), Ј. Андрејев, С. Васиљев, М. Месаровић, С. Донсков, И. Златановић, Т. Мошински (Прва игра), Б. Талевски (Прва игра, Војник-студент, Племић-соло), В. Чебски (Прва игра, Војник-студент, Трубадур), В. Оренди, Ј. Димитријевић, Н. Узелац, В. Јелкић (Прва игра, Војници-студенти, Племићи), Ј. Прокић (Друга игра, Племкиња), Б. Караев (Друга игра, Војник-студент), А. Пундов (Друга игра, Војник-студент, Племић), А. Баранковски, Ђ. Петровска (Трећа игра, Племкиње), Ж. Миленковић (Лабуд), П. Јерант (Фратар), Ј. Сувачаревић (Војник-студент, Племић), М. Матић, С. Илијћ, Н. Гарај, Н. Колак, Љ. Мијач (Племкиње). – Изведено 10 пута, глед. 4837.

Љ. М.

КАРНЕВАЛ (Grand pas de deux) – балет без садржаја у четири става. Музика: Еуген Гвоздановић: Дивертименто за гудаче (Preludio, Danza leggiera, Danza grave, Marcia grotesca).

Праизвођење у СНП 23. XII 1971. у оквиру Кореографског концерта (в). – Рд. и к-граф Б. Тонин, дир. М. Фајдига, сц. М. Михајловић, к. г.; Л. Лојодиче, к. г., М. Арабиен, Б. Тонин и мушки ансамбл. – Изведено 5 пута, глед. 1128.

ЛИТ: В. М(иросављевић), Аполон без бенкице, Дневник, 12. XII 1971; Х. Радивојевић, Борис хоће голог Аполона, Политика експрес, 16. XII 1971; В. М(иросављевић), Аполон ипак одевен, Дневник, 22. XII 1971; М. П., Кореографски концерт, Дневник, 23. XII 1971; Д. М., И обучен Аполон – прихватљив, Политика експрес, 25. XII 1971; И. Рацков,  „Кореографски концерт“ у кореографији Бориса Тонина, Руковет, Суботица 1972, св. 1-2, с. 95.

Љ. М.

КАРНЕВАЛСКА ВИЛА (Die Faschingsfee) – оперета у 3 чина. Музика: Емерих Калман. Текст: Алфред Марија Вилнер и Рудолф Естерајхер. Прво извођење 21. IX 1917. у Бечу.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 26. IV 1926. – Рд. К. Клеменчић, дир. Ј. Рајхенић Раха; Е. Микулићева (Александра), М. Вебле (Отокар), К. Клеменчић (Хуберт), М. Оџић (Лотар), Г. Миковић (Диркс и Мерингер), С. Писек (Ронаи), П. Кокотовић (Љубичек), С. Вендеровић (Паприц), В. Калинин (Гец), Н. Мељников (Гидеон), Ј. Матићева (Лиза), Ј. Равскаја (Ада), М. Михлова (Лори), К. Муравцева (Франци), А. Трегубова (Густи), М.  Шевченко (Полди), Е. Ерманова (Мици). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Карневалска вила“ – премијера 26. IV 1926, Застава, 28. IV 1926; K. A., „A farsang tündere“, Délbácska, 27. IV 1926; В-н Б-ћ, „Карневалска вила“, оперета од Калмана  – премијера, Нови Сад, 1926, бр. 17, с. 7.

В. П.

КАРПЕНТЕР Едвард Чајлдс (Edward Childs Carpenter) – амерички драматичар и романописац (Филаделфија, 13. XII 1871 – Торингтон, Конектикат, 7. X 1950). Као драмски писац јавио се на почетку XX века и до смрти написао више комада који су се одликовали деликатним описивањем љубавних осећања. Нарочито је волео да свакодневни живот приказује уз помоћ фантазије и романескности. Његови најпознатији комади су: Сећање (Remembrance, 1906), Берберин из Њу Орлеанса (The Barber of New Orleans, 1908), Изазов (The Challenge, 1911), Свет (The Tongues of Men, 1913), Три медведа (The Three Beares, 1917), Ромео и Џејн (Romeo and Jane, 1920), Кони одлази кући (Connie Goes Home, 1923), Отац нежења (The Bachelor Father, 1928), а нарочито Мушка Пепељуга (The Cinderella Man, 1915) и Панове свирале (The Pipes of Pan, 1917). Био је управник Позоришта драмских писаца (Dramatist’s Theatre) у Њујорку, а једно време (1922-1924) и председник Америчког удружења драмских писаца. СНП је 1937. приказало његов комад Трипут отац (The Bachelor Father).

С. А. Ј.

КАРТАШ (Trente ans ou La Vie d’un joueur) – позоришна игра у 3 раздела. Према трагедији у једном чину Двадесетчетврти фебруар од Захаријаса Вернера, написали: Виктор Диканж и Пјер Дино. Прво извођење 19. VI 1827. у Паризу, у нашој земљи 2. II 1863. у ХНК Згб, под насловом: Тридесет година из карташева живота.

Прво извођење у СНП 15. XII 1874.  у НСаду. Прераду Теодора Хела с немачког превео: Гаврило Пекаровић. – Рд. Д. Ружић; А. Лукић (Барон Белен), Д. Ружић (Ђорђе), В. Марковић (Варнинг), Д. Ружићка (Амалија), Н. Зорић (Рајпен), Н. Недељковић (Виркхајм), П. Добриновић (Алберт), Љ. Зорићева (Клементина), Ј. Бунић (Јован), Б. Хаџићева (Лујза), Ј. Божовић (Судски чиновник), Д. Вујић (Крчмар), Ј. Поповићева (Крчмарица), xxx (Путник). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: -СТ-, „Карташ“, Позориште, НСад 1874, бр. 56, с. 230-231.

Л. Д.

КАСТЕЛВЕКИО Рикардо де (Ricardo de Castelvechio) – италијански драмски писац (Верона, 25. II 1814 – Лењано, јуна 1894). Право име му је било Ђулио Пуле (Giulio Pullè). После студија права у Падови прикључио се аустријској администрацији, што га је учинило веома непопуларним међу италијанским патриотима, па су његови први комади Носталгија и Уго Фосколо били рђаво примљени. Ипак, његови следећи комади (Ноћ светог Силвестра, Домишљата собарица, Романтична госпођа и хомеопатски лекар) имају успеха. После рата од 1859. он више није у омраженој аустријској служби, па су му и позоришни успеси све запаженији, подједнако и са романтичним друштвеним и са патриотским драмама (Јеврејска породица, Гледа госпођа, Домовина, Делија или слобода, Краљичина огрлица и др.). Његов комад Сеоска школа изведен је у СНП 1874.

Б. Кв.

КАТАЈЕВ Валентин Петрович (Валентин Петрович Катаев) – совјетски приповедач, романсијер и драмски писац (Одеса, 28. I 1897 – Москва, 10. IV 1986). Скренуо је пажњу на себе 30-их г. XX века романом Распикуће (1926) и комедијом Квадратура круга (1928), а потом и делом Време, напред!  (1932). Револуционарној борби посветио је роман Бели се усамљено једро (1936), а отаџбинском рату у борби против немачког фашизма роман Син пука (1945). Крајем 70-их истакао се нарочито једном својеврсном мемоарском повешћу која је изазвала општу пажњу совјетске јавности, а била је и код нас, у одломцима, преведена и објављивана у високотиражним листовима. Као писац био је врло разноврстан и неједнаке вредности. Неко време непосредно после револуције он се истицао занимљивим и критичким опсервацијама о совјетском друштву и о њему написао комедије у којима је, кроз хумор и иронију, провејавала критичка разложност у оцени одређених друштвених појава. Са његовим делом југословенска јавност се упознала у време појаве његових дела и на нашој позорници рано су извођени његови комади. У СНП су му изведене драме: Квадратура круга (1931, 1962), Путем цвећа (1935), Милион мука (1936) и Дан одмора (1948).

В. Кл.

КАТАЛИНИЋ Блаженка – драмска глумица (Шибеник, 24. IV 1902 – Београд, 22. IV 1980). Завршила је двогодишњу глумачку школу у Сплиту 1921/22. и била члан месног НК од 1922. до 1927. Спајањем сплитског и сарајевског позоришта ангажована је у НП у Сарајеву (1927-1930). Затим је глумила у НП у Бгду од 1930. до 1938, Уметничком позоришту у Бгду од 1939. до његовог укидања 1942, па до краја рата са групом глумаца у Бгду. После ослобођења је била запослена у НП у Шапцу 1946/47, НП на Цетињу, где се бавила и режијом,  од 1947. до 1950, у Студију филмских глумаца „Авала-филма“ у Бгду (1950-1952) и у Југословенском драмском позоришту од 1952. до пензионисања, 1961. Већ у Сплиту је остварила запажене сентименталне, љубавне, романтичне и комичне улоге
у драми, комедији и оперети, а на сарајевској позорници и трагичне роле. На београдској сцени је играла заводнице, прељубнице, жене лаког живота и бурне прошлости, а успешно се огледала и у психолошки сложенијим ликовима, као у Гиги Барић (Без трећега М. Беговића), са којом је гостовала и на новосадској сцени 1952. На послератној београдској позорници је стекла највиша признања у домаћој и страној класици, као и у модерном репертоару: Госпођа Алвинг (Авети), Гонерила (Краљ Лир), Клара Заханисијан (Посета старе даме), Леди Џесмин (Сабињанке Р. Петровића), Мара Никшина Бенеша (Дубровачка трилогија) и др. Наступала је и на радију, телевизији, филму и на Дубровачким љетним играма од оснивања. Добитник је две републичке награде Црне Горе и две Стеријине награде: 1959. за улогу Маре Никшине Бенеше и 1960. за улогу Леди Џесмин. Непосредно пред смрт добила је Стеријину награду за специјалне заслуге у унапређивању југословенске позоришне уметности и културе.

С. Ј.

КАТАРИНА ХАУАРДОВА ИЛИ КРУНА И ГУБИЛИШТЕ (Catherine Howard) – историјска драма у 5 чинова с предигром. Написао: Александар Дима Отац. Прво извођење у Паризу, 2. VI 1834, у нашој земљи 9. II 1873. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 8. XII 1874. у НСаду. Превео: Адам Мандровић. – А. Сајевић (Хенрик VIII), Л. Хаџићева (Кнегиња Маргарита), Н. Недељковић (Етелвуд), П. Добриновић (Гроф Сусекс), А. Лукић (Председник врховног суда), В. Марковић (Флеминг), Б. Хаџићева (Херцегиња Оксфортова), Љ. Зорићева (Херцегиња Рокелијева), И. Сајевићка (Катарина Хауардова), Ј. Поповићева (Кенеда), Ј. Бунић (Капетан придворне страже), Ј. Божовић (Гласник), Вујић (Џелат), М. Зорићева (Паж). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: ?, Катарина Хауардова, Позориште, НСад 1874, бр. 54, с. 222-223.

В. В.