КАТИНКИНИ СНОВИ – комедија у 4 чина. Написао: Тодор Манојловић.

Праизвођење у Н-Оп 13. III 1932. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом.  Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. М. Гавриловић, сц. Ђ. Петровић; А. Аћимовићка, Р. Кранчевићка, И. Танхофер, З. Вуксан-Барловић, С. Кос, Ј. Мартинчевић, Б. Дрнић, Љ. Драгићка, М. Ајваз, И. Ракарић, А. Алигер, М. Ганза. – Изведено 9 пута.

ЛИТ: А-м, Наше народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 23, с. 2; А-м, „Катинкини снови“, Југословенски дневник, 1932, бр. 231, с. 5; В. Ж. О., Новосадско-осјечко народно позориште (гостовање у Н. Саду), Југословенски дневник, 1932, бр. 248, с. 5; А-м, „Катинкини снови“, комедија од Тодора Манојловића, Нови Сад, 1932, бр. 43, с. 3.

В. В.

КАТИЋ Бјанка – оперетска субрета (Вараждин, 1899 – ?). Мађарица, девојачког презимена Салаи, која је са  великим успехом наступала у Пешти и Бечу. Двадесетих г. XX века неколико сезона је била чланица ХНК у Осијеку. У сезони 1926/27. била је ангажована у НП у НСаду, где се истицала у певачким и плесним нумерама.

УЛОГЕ: Петрушка (Последњи валцер), xxx (Пут око света), Сизан Серињан (Лепа пустоловина), Маријета (Бајадера), Илона (Циганска љубав), Флорета (Две сиротице), Фрида (Кукавица), Мици (Дротар), Гвадалена (Перикола), Дезире (Стамбулска ружа), Грофица Нордстон (Ана Карењина), Секретарица (Adieu, Mimi).

ЛИТ: А-м, „Пут око света“, комедија од Б. Нушића, Нови Сад, 1926, бр. 37, с. 2;  А-м, „Az utolsó keringő“, Délbácska, 11. VIII 1926; О. С(уботи)ћ, „Бајадера“ у новој подели, Застава, 19. VIII 1926; О. С(уботи)ћ, „Циганска љубав“, оперета од Лехара, Застава, 28. IX 1926; A. Miklautz, Die zwei Waisen von John Oksendorf, Deutsches Volksblatt, 3. X 1926; А-м, A „Pericola“ bemutatója, Délbácska, 8. XII 1926; К. Николић, „Adieu Mimi“, оперета, премијера, Нови Сад, 1927, бр. 10, с. 6.

В. В.

КАТОНА Јожеф (József Katona) – мађарски књижевник, драмски писац и песник (Кечкемет, 11. XI 1791 – Кечкемет, 16. IV 1830). У Будимпешти је завршио правни факултет али је све време био активан у позоришном животу. На пештанским сценама је наступао као глумац, аутор је неколико позоришних дела (Aubigny Clementina, 1813; Ziska, 1813; Jeruzsálem pusztulása, 1814; A rózsa, vagy a tapasztalatlan légy a pókok között, 1814 ) а за мађарско извођење преводио је и адаптирао немачке мелодраме. Био је безнадежно заљубљен у чувену мађарску глумицу Рожу Сепатаки Дерине. Најзначајније његово позоришно дело је историјска трагедија Банк Бан (Bánk bán), коју је 1815. објавио у једном часопису у Коложвару, али је на његово велико разочарање прошла потпуно незапажено. Написао је нову верзију истог дела 1819. и приватно је издао 1820, али ни тада није изазвао занимање читалачке публике ни позоришних посленика. Разочаран, вратио се у родни град и више није написао ништа за театар. Тек после његове смрти, средином 1830, Банк Бан је побудио интересовање и доживео популарност и високо вредновање. Ово дело је, са либретом који су написали Калман Надажди и Густав Олах а музику Ференц Еркел, као опера у 3 чина изведено у СНП 1975.

В. В.

КАТУНАРИЋ Анте – сликар, бакрорезац, новелист и комедиограф (Сплит, 11. I 1878 – Сплит, 2. V 1935). Школовао се у Сплиту, а умјетничку академију завршио је у Риму. Углавном се бавио педагошким радом као гимназијски наставник у Сплиту, истовремено излажући своје сликарске радове и уређујући властити шаљиви лист „Дује Балавац“. Издао је збирку новела „Са Јадрана“ (1930), пјесме  „Сплитски ратни сонети“ (1918), уредио каталог „Сплит и прва далматинска умјетничка изложба“ (1908). Написао је  комедије У добротворне сврхе, Прољеће се буди и Шјор Тонетова женидба, која је у Н-Оп изведена  1934.

П. Ц.

КАЋАНСКИ Владислав – глумац (Нови Сад, 3. VI 1950 – Нови Сад, 15. X 2006). Основну школу, гимназију и Вишу економско-комерцијалну школу завршио је у НСаду, а Факултет драмских уметности 1977. у Бгду. Као најбољи студент генерације награђен је престижном наградом „Бојан Ступица“. Члан Драме СНП био је од 1. IX 1977. до 26. X 1977. (када је отишао на одслужење војног рока) и од 10. X 1978. до смрти. Глумом је почео аматерски да се бави после завршетка гимназије у културно-уметничким друштвима у НСаду. Као професионални глумац брзо се истакао и освојио публику. У улоге је уносио свежину и шарм, често са хуморно-лирском интонацијом. Као гост наступао је у новосадском позоришту „Промена“. Такође је играо у драмским програмима радија и телевизије и на филму. Освојио је четири годишње награде СНП и неколико награда на Сусретима војвођанских позоришта (1987. за Рајка Певца, 1993. за Кир Јању и 2000. у оквиру награђеног целог ансамбла Галеба), Статуету слободе на Позоришним свечаностима у Младеновцу за Кир Јању (1993), Стеријину награду за улогу Стеве Милосављевића у Мрешћењу шарана (1997).

УЛОГЕ: Миле (Покојник), Мишић, Кир Јања (Кир Јања), Атилио (Субота, недеља, понедељак), Пумпаловски (Пасквелија), Мића (Ожалошћена породица), Максим (Зла жена и Џандрљиви муж), Правник (Чешаљ), Исак Аврамовић (Платонов), Емануило (Обешењак), Жара (Земља, М. Удовички), Сава Савић (Протекција), Зганарел (Дон Жуан), Даниел Такер (Владајућа класа), Гитариста, Бернд (Велико и мало), Срђа Злопоглеђа (Бела кафа), Рајко Певац (Свети Георгије убива аждаху), Гроф од Кента (Краљ Лир), Света Милосављевић (Мрешћење шарана), Зганарел (Дон Жуан), Шербулић (Родољупци), Аца Ковачев (Ковачи), Исак Аврамович (Платонов), Благоје Бабић (Путујуће позориште Шопаловић), Јанко Савски (Сабирни центар), Милин (Раванград), Петар калуђер (Мера за меру), Хектор (Стендалов синдром), Муж (Наход Симеон), Уго Тудеско (Дундо Мароје).

ЛИТ: А-м, Признања ансамблу „Пасквелије“ – диплома Удружења драмских уметника Србије Влади Каћанском, Дневник, 19. XII 1980; Ф. Пашић, Премијера у „Атељеу 212“. Адвокат у гаћама, Вечерње новости, 21. XII 1980; А. Мујчиновић, Премијера Нушићеве „Ожалошћене породице“ у Атељеу 212. С(х)уморно, Политика експрес, 22. XII 1980; М. Мишић, Српска комедиографија у пар штосева. Премијера Нушићеве „Ожалошћене породице“ у Атељеу 212, Борба, 24. XII 1980; З. П(ашић), Премијере. Ожалошћена породица, ТВ новости, 9. I 1981; Д. Николић, Бура на брачном мору, 10. III 1981; М. Кујунџић, Мало буке, Дневник, 12. III 1981; Д. Николић, Сентиментална представа, Дневник, 17. IX 1982; П. Матеовић, Атмосфера Чехова, Политика експрес, 1. X 1982; М. Кујунџић, Дан за вешање, Дневник, 3. XI 1982; М. Кујунџић, Отимачи и отимачина, Дневник, 28. I 1983; Р. Путник, Глад за земљом, Политика експрес, 11. VI 1983; Н. Симин, Протекција као свакодневица, Дневник, 27. III 1984; М. Кујунџић, Двоцевком на министра, Дневник, 30. III 1984; С. Божовић, Премијера „Дон Жуана“ у Српском народном позоришту, ТВ Нови Сад, 31. X 1984; Д. Пенчић Пољански, О „Дон Жуану“, Радио Београд, Други програм, 31. X 1984; М. Кујунџић, Слатки живот чудовишта природе, Дневник, 2. XI 1984; Ј. Ћирилов, Љубавник и смрт, Политика, 7. XI 1984; М. Кујунџић, Право на лудило, Дневник, 21. V 1985; Ј. Ћирилов, Наглашена фарсичност, Политика, 30. V 1985; Д. Н(иколић), Глумац средње генерације, Позориште, НСад 1985, бр. 6, с. 7; Д. Р., Умро Владислав Каћански, Политика, 17. X 2006; М. Вучковић, Баба увек знао, Батица пружао, Грађански лист, 18. X 2006; Р. Лотина, Последњи аплауз великану глумишта, Дневник, 18. X 2006; Љ. Јокић-Гаспар, Велико срце, Грађански лист, 21. X 2006.

Ј. М.

КАЋАНСКИ Тодор – секретар Опере СНП (Србобран, 28. II 1909 – ?). У СНП је дошао из Ниже музичке школе у Врбасу 1. IX 1956. и у њему остао до 30. XI 1957.

КАУАРД Ноел (Noël Coward) – енглески глумац, драмски писац и композитор (Тедингтон, Енглеска, 16. XII 1899 – Јамајка, 26. III 1973). Школовао се у Кројдону и приватно. На позорници се први пут појавио као дванаестогодишњак у једном дечјем комаду и више са ње није силазио, сем у току Првог светског рата, када је, стасавши за војну службу, био мобилисан. Позорници се вратио одмах по завршетку рата да би, поред туђих, заиграо и у својим комадима које је почео да саставља. У 22. г. живота већ је стигао до Њујорка, да би се убрзо вратио у домовину и да би се представио и као композитор. Крајем 1924. је приказао свој комад Вртлог, који је био његов први велик успех. Сам је уприличио и једну ревију у којој се појавио 1928. У међувремену је два пута ишао до Њујорка и једном до Сингапура (Америци, посебно Њујорку, остаће веран и надаље). Ускоро је списатељским и композиторским активностима додао и редитељске. У току Другог светског рата радио је неко време (1939-1940) у обавештајној служби. После рата ће га видети и париска публика (1948). И тако се све до трагичне смрти у авионској несрећи делио између старог и новог света као позоришни, филмски, телевизијски и кабаретски глумац, као драмски писац, композитор, редитељ, диригент, као играч, састављач филмских или балетских сценарија, али и адаптатор туђих текстова. Притом није пропустио да објави неколико романа, збирки песама, збирки приповедака и два тома успомена. За услуге које је учинио култури и уметности Њујоршки клуб позоришних критичара доделио му је своју награду (1942), Сасешки универзитет му је подарио титулу доктора књижевности, Краљевско књижевно удружење га је изабрало за свог члана, а енглеска краљица га је 1970. произвела у лорда. Као писац, претрпео је утицај Оскара Вајлда и Бернарда Шоа, Шеридана и Конгрива. Са своје стране, утицао је на Теренса Ретигена, Џона Озборна и Френка Маркуса. Из његове многоструке активности треба издвојити комедије, које је састављао са талентом, и музичке комедије по којима је постао широко популаран. Слично многим сценски обдареним људима, писао је вешто конструисане комаде који су се одликовали добрим дијалогом и духовитошћу. Али је, у укупном утиску, био пре врло даровит и необично пријатан забављач но истински драмски стваралац. СНП је 1933. приказало његов комад Интимности (Private Lives, 1930).

С. А. Ј.

КАЧАНИК Витомир – драмски глумац и редитељ (Београд, 14. V 1907 – Смедерево, 5. VI 1941). Завршио је четири разреда гимназије, две г. државне трговачке школе и Глумачко-балетску школу у Бгду 1927. Први пут је ступио на сцену 1926. у НП у Бгду, а затим играо у приватним позориштима у Бгду, нарочито запажено 1929. код Миодрага Мике Ристића у „Боровом парку“. Од 1929. до 1930. је у Подрињском повлашћеном позоришту Душана Животића, од 1930. до 1931. у НП у Нишу, од 1931. до 1932. у НП у Бањој Луци, од 1. VIII 1932. до 1934. у трупи у „Рибници“ у Бгду, од 1935. до 1937. у НП Бгд – Секција за Дб, од 1937. до 1939. у НП на Цетињу, од 1939. до 1940. у НП у Сарајеву и од 1. VIII 1940. до погибије у експлозији у Смедереву, 5. VI 1941, у НПДб. Интелигентан, врло даровит, стасит и елегантан, лепе појаве, снажног, динамичног темперамента, складне, правилне и пријатне дикције, у игри студиозан, посвећен сложеним психолошким анализама, деловао је ефектно у драмским, чак и у улогама драмско-херојског типа, природан у салонским конверзационим партијама, убедљив и реалистичан у карактерним. Био је један од најбољих глумаца млађег нараштаја почетком XX века који су осавремењивали глуму инвентивнијим и духовитијим глумачким изразима.

РЕЖИЈЕ: Пут око света, Злочин и казна, Мрак, Скакавци.

УЛОГЕ: Џерард (Кобно писмо), Завјалов (Путем цвећа), Професор Вебер (Ура, синчић!), Жак (Две сиротице), Конте Кеко (Американска јахта у сплитској луци), Јован Урбан (Слепи прозор), Државни саветник (Пољубац пред огледалом), Раскољников (Злочин и казна), Вања Прасјук (Милион мука), Хаџи Тома (Коштана), Реданов (Скакавци), Васиљ (Мрак), Мића Станимировић, Др Петровић (Ожалошћена породица), Светозар Илић (Породица Бло), Станојевић (Кад је среда петак је), Петар (Супруга), Чорба (Пера Сегединац), Лефевр (Мадам Сан-Жен), Ђока (Сумњиво лице).

ЛИТ: А-м, Премијера „Кобног писма“ од Сомерсета Мома, Дан, 1935, бр. 102, с. 8; Ј. С. Т., Валентин Катајев: „Путем цвећа“, Дан, 1935, бр. 115, с. 4; А-м, „Ура, синчић!“ од Арнолда и Баха, Дан, 1935, бр. 119, с. 4; С. Ж., „Американска јахта у сплитској луци“ од М. Беговића, Нови Сад, 26. X 1935; А-м, Витомир Качаник, Нови Сад, 27. и 28. XI 1935; А-м, Levél, Napló, 15. II 1936; А-м, Sötétség, Napló, 5. III 1936; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 17. X 1936; С. Д(инчић), Корупција на сцени, Дан, 1936, бр. 227, с. 6; Л. Дотлић, Премијера „Породице Бло“ од Љубинке Бобић, Дан, 1940, бр. 261, с. 4; Л. Дотлић, Кад је среда – петак је, Дан, 1940, бр. 273, с. 4; Л. Дотлић, „Супруга“, комедија у 3 чина од Ј. Бокаија, Дан, 1941, бр. 20, с. 7; А-м, Годишњица смедеревске трагедије, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећања на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4.

Б. С. С.

КВАДРАТУРА КРУГА (Квадратура круга) – комедија у 2 чина. Написао: Валентин Петрович Катајев. Прво извођење у Москви, 16. V 1928,  у нашој земљи 19. IX 1930. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у Н-Оп 8. IX 1931. у НСаду. Превео: Исо Великановић. Музика: Крешимир Барановић. – Рд. Т. Танхофер; Б. Дрнић (Васја), П. Кокотовић (Аврам), С. Кос (Тоња), Ј. Вујић (Људмила), М. Ајваз (Друг Флавије), И. Ракарић (Јемељан Чернозомниј), И. Веселиновић (Прва комсомолка), В. Долинај (Друга комсомолка), М. Михл (Трећа комсомолка), Д. Мајценовић (Четврта комсомолка), А. Алигер (Први комсомолац), И. Лајтнер (Други комсомолац), Е. Петровић (Трећи комсомолац), Стојан Јовановић (Четврти комсомолац), М. Ганза (Пети комсомолац). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у СНП 1. III 1962. у НСаду. – Рд. И. Варга, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; И. Слијепчевић (Васја), Д. Куцуловић (Људмила), Н. Јовановић (Аврам), О. Маринковић (Тоња), В. Матић (Јемељан). – Изведено 12 пута, глед. 2105 .

ЛИТ: А-м, „Квадратура круга“ , Позоришни лист, 1931, бр. 3, с. 2; Др Г., „Клвадратура круга“, Нови Сад 1931, бр. 43, с. 3; С. С. Р., „Квадратура круга“, Југословенски дневник, 1931, бр. 241, с. 5; А-м, Валентин Катајев: „Квадратура круга“, Југословенски дневник, 1931, бр. 277, с. 5.

М. М.

КВОЧКА (Kvočna) – пет слика из породичног живота. Написао: Едмонд Конрад. Прво извођење у Прагу, 1932.

Прво извођење у нашој земљи у НПДбС 2. III 1935. Превео: Јосип Кулунџић.  Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Б. Кривецки; М. Оливијери-Илић, Ђорђевићка,  О. Репак, З. Ђурићка, Петровићка, Матић, С. Репак, П. Богатинчевић, Р. Ђурић, Живковић и Д. Левак. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м,  Модерно уметничко вече у Народном позоришту, Југословенски дневник, 1935, бр. 47, с. 14; С. Д(инчић), Интервју са Борисом Кривецким, новим редитељем Народног позоришта пред премијеру „Квочке“, Југословенски дневник, 1935, бр. 49, с. 11;  (-), „Kvočka“, Deutsches Volksblatt, 5. III 1935.

В. В.