КЕСАР Јован – драмски писац (Марин код Приједора, 20. VIII 1937 -). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у Бгду. Од 1962. је радио као професионални новинар, најпре у културној рубрици „Борбе“, а затим је пратио домаћа друштвено-политичка збивања за „Вечерње новости“. Аутор је више сценарија за телевизију и текстова за извођење у позоришту: Задужен сам испред фракције да ти искривим вилицу, Случај партијског секретара Борислава Борјановића, Убице долазе ноћу, Злочин у Госпићу, Детињство моје украдено, Опроштај без милости (са П. Симићем), Генеза Маспокрета у Хрватској (са Ђ. Билбијом и Н. Стефановићем), Не осећам се кривим (са Д. Лукићем), али је убедљиво највише успеха имао његов комад Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?, састављен од записника са стварних састанака у појединим радним колективима, те је и игран у „цивилним“ амбијентима а не на позорници. Овај комад је праизведен у Театру националне драме у Бгду и награђен је „Златним беочугом“, а у СНП је премијерно изведен 1972. у предворју театра „Бен Акиба“ и обновљен 1981. у Распоредној сали нове зграде.

ЛИТ: А-м, Уместо Нушића Кесар, Дневник, 8. II 1972; А-м, Представа без позорнице, Дневник, 10. III 1972; А-м, О несавршеним људима, Дневник, 15. III 1972; К. Савић, Представа у фоајеу „Бен Акибе“, Позориште, НСад 1972, бр. 7, с. 9; С. Божовић, Необична премијера и – позорница, Вечерње новости, 16. III 1972; М. Кујунџић, Као и да није позориште…, Дневник, 18. III 1972; Д. Попов, Је ли могуће, другови, да смо такви?, Дневник, 18. III 1972; L. Gerold, Színház a valóság álarcában, Magyar Szó, 19. III 1972; С. Божовић, Партијски састанак на сцени, Вечерње новости, 20. III 1972; С. Божовић, Привид свакодневног живота, Индекс, 23. III 1972; Р. Поповић, Уместо Театра националне драме из Београда на Позорју новосадска представа „Волова“, Политика, 28. III 1972;  А-м, Две представе новосадских „Волова“, Дневник, 17. IV 1972; Р. Поповић, Вечерас Новосађани као гости, Политика, 21. IV 1972;  А-м, И „Волови“ у конкуренцији, Дневник, 21. IV 1972;  Д. Поповић,  Позорје ангажованог театра, Позориште, Тузла 1972,  бр. 5-6,  с. 592-593; Д. Поповић, У  позоришту, НСад 1973, с. 135.

В. В.

КЕСТЕРЧАНЕК Стјепан  – драмски глумац (Загреб, 20. VIII 1860 – Стењевац, 22. I 1904). Први пут је ступио на сцену 11. XI 1883. у ХНК у Згбу у интригантској улози Клода Фролоа у Звонару Богородичине цркве у Паризу и у овом позоришту остао скоро до краја сезоне 1883/84. Од 1. VII 1885. до 30. VIII 1889. је члан СНП, а од 10. IX 1890. до 1899. је поново у ХНК у Згбу. У СНП је тумачио претежно карактерне улоге реалистично и правилном дикцијом.

УЛОГЕ: Судски изасланик (Наши сељани), Рипај (Стрелан), Кројач (Дебора), Данило (Разбојници), Генерал (Господар од ковница), Жан (Нови племић), Први сенатор (Отело), Писмоноша (Наследник), Већник (Добрила и Миленко), Занатлијски момак (Фауст), Добриња (Смрт Стевана Дечанског), Доминик (Завађена браћа), Златар (Распикућа), Јулије Прокајија (Црна пега), Глокеншлагер (Поклон), Ћирил (Федора), Звонар (Милош у Латинима), Адолф (Мехурићи), Тома Фланагам (Пут око Земље за осамдесет дана), Маран (Марија, кћи пуковније).

ЛИТ: М. С-ћ, „Разбојници“, драма у пет чинова од Ф. Шилера, превели Ж. А. Шокорац и М. В. Вујић, Браник, 1886, бр. 11, с. 3; А-м, Две изврсне креације, Наше доба, НСад 1886, бр. 17, с. 3; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр. 7,  с. 243-244; М., Граничари, Позориште, НСад 1886, бр. 21, с. 82-83.

Б. С. С.

КЕТИГ Томислав  – драмски писац и есејиста, управник СНП (Нова Градишка, Хрватска, 17. IX 1932 – Нови Сад, 15. I 2020). Отац Емил, професор, родом из Вуковара, а мати Анђелка,  рођ. Павковић, домаћица, родом из Беле Цркве. Школовао се у Бјеловару, Белој Цркви, Бгду и НСаду, где је завршио Филозофски факултет 1976. Радио је у издавачким предузећима „Прогрес“ (1960-1965) и „Форум“ (1965- 1976) и у Југословенском лексикографском заводу из Згба од 1976, где је од 1982. до пензионисања, 1991, био главни уредник Редакције Енциклопедије Југославије за Војводину. Био је именован за управника СНП 5. VI 1987. и до почетка сезоне се бавио конципирањем и планирањем вођења СНП, али се убрзо (4. XII 1987) повукао са ове функције. Као пензионер, у оквиру Војвођанске академије наука, главни је уредник Енциклопедије Војводине. Веома је плодан драмски аутор. Његови драмски текстови су поглавито актуелни, асоцијалног садржаја и модерне фактуре. Као драматичар поседује умеће да гради динамичан и жив дијалог, настоји да употреби и сочну реч, како је запазила и критика, а што посебно долази до изражаја у радио-драмској форми. Написао је позоришне драме: Последња посета демона (1962), Ружичаста ноћ (1964), Лажни Орфеј (1967), Кулосфера (1970), Трећа линија (1982). Извођене су му радио-драме: Возачев ноктурно (1964), У цара Тројана козје уши (1965), Рекордер и алигатор (1967), Последњи дани Сиракузе (1968). К. је аутор и телевизијских драма: Шоу богова, Живот тече даље, Луд камен на граници, Уље на ватру. Добитник је „Дневникове“ награде за причу (1953), а његов роман Слепи путници награђен је 1972. У СНП је 1971. изведена његова Кулосфера.

БИБЛ: У цара Тројана козје уши, Згб 1966; Trajanus csészár kecskefülü, Híd, НСад 1967; Последњи дани Сиракузе, Поља, НСад, сепарат, 1968; Помрачења, драме, НСад 1969; Трећа линија, Згб 1982.

ЛИТ: И. Ивањи, Родио се нов драмски писац, Дело, Бгд 1965; С. Милетић, Драмски текстови Т. Кетига, Позориште, НСад 1970, бр. 5; С. Перовић, Т. К. Помрачења, Стварање, Титоград 1970; М. Гајић, Шта нуди Кулосфера, Дневник,  29. XII 1971; М. Кујунџић, Велики зез, Дневник, 3. I 1972; М. Мирковић, „Секс у школе, деца вас моле“, Политика експрес, 6. I 1972; С. Божовић, Сатира на новосадски начин, Индекс, 16. II 1972; Д. Поповић, Томислав Кетиг: Кулосфера, У позоришту, НСад 1973.

З. Т. Ј.

КЕЧКИЋ – глумац; био је члан НПДб почетком 1941.

КИКИ  – комад у 3 чина. Написао: Андре Пикар. Прво извођење у нашој земљи 21. I 1927. у НП у Бгду.

Прво извођење у Н-Оп 7. XII 1928. у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали:  – И. Танхофер, М. Гавриловићка, А. Аћимовићка, Ј. Вујићка, Ј. Мартинчевић, В. Хладић, П. Кокотовић, В. Веселиновић, М. Аћимовић.  – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м,  „Кики“ од Андреа Пикара, Застава, 1929, бр. 2, с. 2.

В. В.

КИН (Kean ou Désordre et génie) – позоришна игра у 5 чинова. Написао: Александар Дима Отац у сарадњи са Фр. де Курсијем и М. Е. Теолоном. Прво извођење 31. VIII 1836. у Паризу, у нашој земљи 12. IX 1872. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 26. I 1875. у НСаду. Превео: Коста Н. Христић. – Рд. А. Хаџић; Д. Ружић (Кин), Н. Недељковић (Војвода Галски), А. Лукић (Гроф Кефелд, Лорд Мевиљ), Н. Зорић (Соломон), П. Добриновић (Пистол), Д. Вујић (Комесар, Бардолф), Ј. Божовић (Петар Пат), Ј. Бунић (Џон, Редитељ), xxx (Управитељ позоришни), Љ. Зорићева (Кети), Ј. Маринковићка (Јелена), Л. Хаџићева (Ана Дембијева), Д. Ружићка (Алија), Б. Хаџићева (Јулија), М. Недељковићка (Дојкиња), Ј. Поповићева (Луција).

Премијера у СНП 28. IV 1877. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; Д. Ружић (Кин), А. Сајевић (Војвода галски), А. Лукић (Гроф Кефелд), В. Марковић (Лорд Мевиљ), Н. Зорић (Саломон), П. Добриновић (Пистол), Н. Рашић (Петар Пат), Ј. Бунић (Џон, Редитељ), В. Јуришић (Бардолф), С. Бошковић (Дарије), xxx (Давид), Љ. Зорићева (Кети), М. Рајковићка (Јелена), Л. Хаџићева (Ана Дембијева), Д. Ружићка (Алија), Б. Хаџићева (Јулија), xxx (Дојкиња), Ј. Поповићева (Луција).

Обновљено као премијера у СНП 7. IV 1879. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; Д. Ружић (Кин), С. Рајковић (Војвода галски), В. Марковић (Гроф Кефелд), А. Лукић (Лорд Мевиљ), Н. Зорић (Соломон), П. Добриновић (Пистол), Р. Поповић (Комесар), Ђ. Јовановић (Петар Пат), П. Ћирић (Џон), М. Рајчевић (Дарије), А. Десимировић (Редитељ), xxx (Кети), М. Рајковићка (Јелена), Л. Хаџићева (Ана Дембијева), Д. Ружићка (Алија), Б. Хаџићева (Јулија), Ј. Поповићева (Дојкиња).

Премијера у СНП 21. III 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Кин), М. Марковић Мика (Војвода галски), К. Васиљевић (Гроф Кефелд), К. Делини (Лорд Мевиљ), А. Лукић (Соломон), П. Добриновић (Пистол), Ј. Стојчевић (Комесар), Ђ. Бакаловић (Петар Пат), С. Стефановић (Џон), С. Бакаловићка (Кети), С. Вујићка (Јелена), М. Марковићка (Ана), Т. Лукићка (Алија), С. Миљковићка (Јулија), М. Живковић (Слуга).

Премијера у СНП 13/26. I 1905. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Д. Ружић (Кин), А. Стојановић (Редитељ), М. Марковић Мика (Војвода галски), К. Васиљевић (Гроф Кефелд), Д. Барјактаровић (Лорд Мевиљ), А. Лукић (Соломон), П. Добриновић (Пистол), М. Матејић (Комесар), М. Николић (Петар Пат), Ј. Душановић (Џон), Д. Кранчевић (Том), С. Стефановић (Дарије), Ђ. Бакаловић (Бардолф), В. Турински (Управитељ двора грофа Кефелда), С. Лијанка (Слуга грофов), Ј. Барјактаровић (Кети), Т. Лукићка (Јелена), М. Марковићка (Ана Дембијева), В. Виловац (Први гост у крчми), К. Виловчевица (Алија), Д. Васиљевићка (Јулија), Ј. Стојановићка (Дојкиња). – Од 1875. до 1905. изведено најмање 15 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 27. XI 1924. Превео: Коста Н. Христић. Подела узета са плаката представе одржане 17. IV 1926. у Шапцу. – Рд. Р. Веснић; Н. Дивјак (Џорџ, принц од Велса), Ј. Гец (Гроф Кефелд), И. Прегарц (Јелена), С. Колашинац (Лорд Мевил), Т. Хаџић (Лорд Хемтнкорт, Џон Кукс), М. Васић (Лорд Невил, Комесар), Р. Веснић (Кин), Л. Лазаревић (Редитељ, Петар Пат), М. Хаџи-Динић (Дарије), Д. Спасић (Соломон), М. Степановић (Гост у крчми, Гибон), К. Колашинац (Нели, Кети), Љ. Јовановићева (Ема Госфил), Ј. Матић (Сара Брајтн, Луција), Д. Берн-Врачаревић (Маркиза Девовоар), Р. Кранчевићка (Ана Денви), З. Петровићка (Пистол). – Изведено око 10 пута.

Премијера у СНП 17. IX 1933. у Петровграду. Подела узета са плаката представе одржане 5. X 1933. у Сенти. – Рд. А. Верешчагин; Р. Ђурић (Џорџ), М. Вујновић (Кефелд), И. Петри (Јелена), Р. Алмажановић (Мелвил), Р. Ферари (Ема Госвил), М. Спиридоновић (Сара Брајтн), М. Миљуш (Хемпткорн, Редитељ), С. Красић (Невил, Бардолф), В. Милин (Маркиз де Бовоар, Полицајац), П. Јесић (Маркиза де Бовоар), М. Штефанек (Нели Луксфорд), Љ. Левак (Ана Демби), М. Паунковић (Кин), Е. Миљуш (Пистол), Ј. Јевтић (Кети), Л. Лазаревић (Том, Петар Пат), С. Савић (Давид, Џон Кукс), П. Матић (Саломон), А. Маслов (Дарије, Џорџ лађар, Џибн), З. Ђурић (Лујза, Једна дама). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: А. Дима Отац, Кин, позоришни комад у 5 чинова. Превео Брана Цветковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 749.

ЛИТ: Др М. Ј., Кин, Позориште, 1875, бр. 11-12, с. 42-43 и 46-47; С., „Кин“, Позориште, НСад 1877, бр. 22, с. 87; А-м, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 186, с. 2; #, Суботица 3. 5. „Кин“ позоришна игра у 5 чинова од А. Дима, Застава, 1881, бр. 73, с. 3; М. С-ћ, Кин, Позориште, НСад 1881, бр. 26, с. 102-103; П., Ст. Бечеј 6. 4. „Кин“, Застава, 1882, бр. 59, с. 3; -О-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 10, с. 315-318; М., Кин, Позориште, НСад 1890, бр. 46, с. 182-183; А-м, У суботу 12. септембра „Кин“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 40, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Кин, Позориште, НСад 1905, бр. 12, с. 46-47; Крит, „Кин“ – од Диме-оца, Застава, 29. X 1924; А-м, Без коментара, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 26, с. 2; А-м, „Кин“ – од Диме-оца, Застава, 24. IV 1926; А-м, „Кин“, комад од А. Диме-Оца, Нови Сад, 1926, бр. 17, с. 6; А-м, „Кин“, успела комедија од Ал. Диме, Нови Сад, 1954, бр. 2, с. 2.

Л. Д.

КИНД Јохан Фридрих (Johann Friedrich Kind)  – немачки либретист (Лајпциг, 4. III 1769 – Дрезден, 25. VI 1843). Студирао је права на лајпцишком универзитету (1786-1790), а потом је у Дрездену радио као адвокат (1793-1814). Под псеудонимом Оскар (Oscar) сарађивао је у дрезденским листовима и часописима поезијом, прозом и драмским покушајима. Написао је либрето за Веберову оперу Стрелац вилењак (Der Freischütz, 1822), која је у СНП извођена 1900. (под насловом Вилењак) и у новосадском НП 1922.

В. В.

КИНЕМАТОГРАФ (Hans Huckebein)  – комедија у 3 чина. Написали: Оскар Блументал и Густав Каделбург. Превео: Адам Мандровић. Прво извођење у Бечу, 1897, у нашој земљи 21. II 1898. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 3. V 1902. у Сомбору.  – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Хаџи-Динић (Марко), С. Бакаловићка (Јелена), А. Лукић (Велимир), М. Тодосићка (Марија), З. Добриновићка (Марта), Д. Спасић (Борис), Д. Барјактаровић (Јакотић), С. Стефановић (Линдмилер), С. Шикопарија (Писаревић), М. Радошевићева (Фема).  – Изведено 13 пута.

ЛИТ: А-м, Serbisches Theater, Gross-Becskereker Wochenblatt, 1902, бр. 21, с. 5; Н. Недељковић-Томин, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац 1903, бр. 25, с. 2; А-м, Гостовање С. Н. П. у Осеку, Браник, 1903, бр. 126, с. 3; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 7.  X  1903.

В. В.

КИР ЈАЊА – шаљиво позориште у 3 дејства. Написао: Јован Стерија Поповић. Праизвођење у Летећем дилетантском позоришту у НСаду 30. X 1838.

Прво извођење у СНП 18. VIII 1861. у НСаду. – С. Пантелић (Кир Јања), П. Станковићева (Јуца), М. Дукина (Катица), Л. Костић (Мишић), А. Хаџић (Кир Дима), Ђ. Вуковић (Петар). – Изведено 10 пута.

Премијера у СНП 28. XI 1867. у Бгду. – А. Савић (Кир Јања), Д. Ружићка (Јуца), А. Мишковићева (Катица), М. Станишић (Мишић), Н. Рашић (Кир Дима), К. Хаџић (Петар). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 3. IV 1879. у НСаду. – П. Добриновић (Кир Јања), С. Максимовићка (Јуца), Л. Хаџићева (Катица), В. Марковић (Мишић), М. Рајчевић (Кир Дима), А. Лукић (Петар). – Изведено 23 пута.

Премијера у СНП 23. V 1912. у Суботици. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – П. Добриновић (Кир Јања), Д. Матејићка, М. Матејић, Д. Васиљевићка, И. Динуловић, С. Стефановић. – Изведено 9 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 22. V 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовао П. Добриновић, к. г. (Кир Јања). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у Н-Оп 27. IV 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 21. XI 1928. у Вршцу. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 11 пута.

Прво извођење у НПДбС 23. XI 1937. у Сенти. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Р. Алмажановић (Кир Јања), Н. Нешовићева (Јуца), З. Стојчевић-Тодоровић (Катица), Љ. Стојчевић (Мишић), М. Мајић (Кир Дима), С. Савић (Петар). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у ДНП 28. VII 1943. у Панчеву. – Рд. Ј. Путник, сц. М. Шербан; Н. Митић, М. Јелић (Кир Јања), О. Животићка (Јуца), Љ. Животићева, З. Деспотовићева (Катица), М. Симић (Мишић), М. Мирковић, Ђ. Драгић (Кир Дима), С. Савић (Петар). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 3. IV 1945. у НСаду. – Рд. В. Старчић, сц. М. Шербан; М. Ајваз (Кир Јања), Љ. Раваси (Јуца), В. Петрић (Катица), Стојан Јовановић (Мишић), В. Старчић (Кир Дима), Л. Лазаревић (Петар). – Изведено 20 пута, глед. 6189.

Премијера у СНП 27. IV 1951. у НСаду. – Рд. Д. Животић, сц. В. Маренић; Д. Животић (Кир Јања), С. Животић (Јуца), Р. Улмански (Катица), С. Нотарош (Мишић), Б. Татић (Кир Дима), Л. Лазаревић (Петар). – Изведено 6 пута, глед. 8981.

Премијера у СНП 23. II 1965. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, к. г., сц. М. Лесковац, к. Љ. Драговић, к. г., пом. рд. Ђ. Јелисић; М. Милићевић (Кир Јања), М. Кљаић-Радаковић (Јуца), М. Шијачки-Булатовић, к. г. (Катица), Т. Јовановић (Мишић), Ђ. Јелисић (Кир Дима), Ф. Тапавички (Петар), И. Слијепчевић (Пролог „Стихотвореније за усопшег раба Јована Стерију Поповића, гражданина вршачког“ Жарка Васиљевића). – Изведено 69 пута, глед. 21.963.

Премијера у СНП 17. XII 1978. у НСаду. – Рд. Д. Ђурковић, к. г., сц. и к. М. Табачки, к. г., муз. сарадник В. Костић, к. г.; В. Животић (Кир Јања), В. Скакун-Томчањи (Јуца), Љ. Јовић-Мутавџић (Катица), В. Каћански (Мишић), С. Гардиновачки (Кир Дима), С. Шалајић (Петар). – Изведено 15 пута, глед. 5718.

БИБЛ: Јоан С. Попович, Тврдица, НСад 1837.

ЛИТ: А-м, У петак 17. авг. – „Кир Јања“ од Ј. С. Поповића, Србски дневник, 23. VIII 1861; Д. М., Србско народно позориште (из Осека 5. XII 1861) „Кир Јања“, Даница, 1861, бр. 34, с. 540; А-м, Народно позориште, Јавор, 1862, бр. 20, с. 160; А-м, Србско народно позориште (Карловци, 17. II 1862. „Тврдица“), Даница, 1862, бр. 6, с. 99; А-м, Србско народно позориште, Н. Сад, 12. VII 1862. „Кир Јања“, Даница, 1862, бр. 20, с. 330; J., Dienstag den 7. November: „Kir Janja“, Gross Becskereker Wochenblatt, 1865, бр. 45, с. 410; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 5, с. 116; А-м, Српско народно позориште, Ма­тица, 1865-66, бр. 28, с. 667-668; Д., Вел. Кикинда 18.авг., Застава, 1879, бр. 128, с. 3; -ст-, „Кир Јања“ од Јована Ст.Поповића, Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 186, с. 2; К. Р., „Кир Јања“, Позориште, НСад 1879, бр. 47, с. 187; К., Гледали смо „Кир Јању“, Родољуб, Сомбор 1881, бр. 1, с. 6; М. С(ави)ћ, Кир-Јања, Позориште, НСад 1882, бр. 31, с. 123; -о-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 12, с. 381-383; М. С-ћ, Кир-Јања, Позориште, НСад 1886, бр. 49, с. 195; М. С-ћ, „Кир Јања“, шаљива игра у три чина, написао Ј. С. Поповић, Браник, 1886, бр. 34, с. 3; А-м, (Српско народно позориште), 1886, бр. 13, с. 441-442; М., „Кир Јања“, шаљива игра од Јована Стерије Поповића, Браник, 1895, бр. 45, с. 1; М. С-ћ, Кир Јања, Позориште, НСад 1895, бр. 43, с. 170-171; Ј. Хр(аниловић), Кир Јања, Позориште, НСад 1896, бр. 39, с. 154-155; (Ј.) Г(рчић), Кир Јања, Позориште, НСад 1905, бр. 19, с. 78-79; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 69, с. 3; -Н-, Прослава стогодишњице Јована Стерије Поповића, Браник, 1906, бр. 213, с. 1; А-м, Српско народно позориште у Сарајеву, Браник, 1912, бр. 52, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1912, бр. 22, с. 2; -düs, Szerb szinészet, Torontal, Велики Бечкерек 1912, бр. 201, с. 3; А-м, „Кир Јања“, Јединство, 25. V 1919; А-м, Српско народно позориштеу Панчеву, Панчевац, 1928, бр. 53, с. 2; С., Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац 1938, бр. 22, с. 3; А-м, „Кир Јања“, СВ, 8. VII 1945; Т. Манојловић, Два значајна глумачка лика П. Добриновића, НС, 1951, бр. 2, с. 1; М. Кујунџић, Оданост Стерији, Дневник, 25. II 1965; М. Кујунџић, Самоубиство Кир-Јање, Дневник, 19. XII 1978; С. Божовић, Премијера „Кир Јање“, Вечерње новости, 22. XII 1978.

В. В.

КИРАЉ Ерне (Ernö Király) – композитор (Суботица, 16. III 1919 – Нови Сад, 12. XII 2007). Завршио је Музичку школу у Суботици. Крајем четрдесетих свирао је трубу у Градском оркестру у Суботици, а потом хорну у оркестру НП у Суботици. Од 1953. до 1983. био је уредник мађарске народне музике у Радио НСаду; паралелно, од 1958. радио је по уговору и у Војвођанском музеју, где је био шеф Музиколошког одсека Етнолошког одељења. Током живота сакупио је непроцењиву грађу из области музичког фолклора, бележио је мађарске, русинске, ромске песме, проучавао народне обичаје и сакупљао старе народне инструменте. Објавио је више од дваседест грамофонских плоча са фолклорном музиком, те велик број чланака о народној музици у публикацијама Војвођанског музеја, САНУ, Хунгаролошког института, Музиколошког института Мађарске академије наука… Снимио је филм Седам мађарских народних балада 1979. Компоновао је различита дела, од  соло песама до великих вокално-инструменталних композиција, од соло инструменталних до оркестарских. Велику пажњу посвећивао је музици за децу, компоновао је дечје соло и хорске песме, као и дечју оперу Прождрљивко, коју је и СНП ставило на свој репертоар. Запажен је његов циклус Флора, у којем је помоћу музичке графике представио црте и боје цвећа и биљака. У сталној тежњи ка новом звуку и неуобичајеној примени постојећих инструмената конструисао је и два нова инструмента: 1974. цитрафон (састављен од три до пет цитри различите величине, уштимавања и тонског озвучења) и 1976. аудио-визуелни  таблофон. Од 1962. био је члан Удружења композитора Србије и од 1966. Академије уметности у Будимпешти. Добитник је Стеријине награде за сценску музику 1973, Златне значке Културно-просветне заједнице Војводине 1980. Награде ослобођења Војводине 1990. и Плакете Савезе композитора Југославије 1990. Његово целокупно свтваралашто приказано је 1976. у филмованој биографији Старе жице, нови звуци, затим на три плоче 1978, 1979. и 1991, као и на компакт-диску који је снимљен у Лондону 1996.

ДЕЛА: Композиција за оркестар, 1958-59; Херојска песма, кантата 1961; A telhetlen gōmboc, (Прождрљивко), дечја опера, 1962; Студије за тамбурашки оркестар, 1964-1969; Поноћни рондо, кантата, 1965; Рефлексије No. I-V за гласове и инструменте, 1967-70; Cantus, 1969; Vocalizzazioni, 1970; Тачке и линије, 1972; Flores, 1972; Toccata pentatonica 1972; Рефлексија No. 7-Т, 1974; Collage 1975; Aktiones 1978.

ЛИТ: А. Х., Сећање на композитора прве дечје опере, Дневник, 28. XII 1979; Лексикон југославенске музике, књ. I, Згб 1984, с. 419; А. Еб(ерст), Кираљ Ерне, Енциклопедија Новог Сада, НСад 1998, св. 11, с. 80-81; М. Веселиновић-Хофман, Ерне Кираљ као посленик авангарде у југословенској музици, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 2000, св. 26-27, с. 119-147.

М. Л.