КЛОКЛО (Clo-Clo) – оперета у 3 чина. Музика: Франц Лехар. Текст: Бела Јенбах. Прво извођење у Бечу 8. III 1924.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 25. III 1927. Превео: Аладар Котас. – Рд. К. Клеменчић, дир. Ф. Селински; М. Михлова (Клокло), К. Клеменчић (Корнишон), Д. Матејићка (Мелузин), С. Писек (Максим), П. Кокотовић (Шаблис), Д. Врачаревићка (Анжел), М. Вебле (Марамбот), Г. Миковић (Триколе), Б. Врачаревић (Расолин и Полицијски инспектор), Јаковљевић (Полицијски комесар и Сершебеф), М. Вебле (Полицијски наредник), М. Оџић, к. г. (Петипуф), Ж. Котрошан (Гаспар и Барбесот), А. Трегубова (Бригет), Б. Катићка (Розали), Р. Летић (Јозеф), Н. Замфировићева (Прва играчица), Морисова (Друга играчица), Д. Таран (Кок), Б. Бесерминов (Пранцини), Федоров (Пипер). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Кло-Кло“– Премијера 25. III, Застава, 27. III 1927; А-м, „A Cloclo“ bemutátoja, Délbácska, 27. III 1927; К. Николић, „Клокло“, оперета од Б. Јенбаха, Нови Сад, 1927, бр. 12, с. 3.

В. П.

КЛОКОЧКИ Фрањо – солист Опере, тенор (Загреб, 1898 – Осијек, 10. III 1976). Певање је учио у школи Хрватског глазбеног завода и Музичкој академији у Згбу. Певачку каријеру започео је као члан хора ХНК у Згбу. Први тенор Осјечке опере био је од 1921. до 1926, од 1936. до 1946. и 1948-1960, а у међувремену је радио: у Бгду 1926-1930, НСаду 1930-1932, Згбу 1932-1936. и Сплиту 1946-48. Остварио је више од сто тенорских улога различитог карактера из оперског и оперетског репертоара. У СНП је наступао и као драмски глумац.

УЛОГЕ: Рибушов (Топаз), Барански (Пољачка крв), Парис (Лепа Јелена), Едвин (Кнегиња чардаша), Шуберт (Три девојчице), Франсоа (Мис Чоколада), Дорошински (Орлов).

ЛИТ: А-м, “Мис чоколада”, оперета од Б. Грина, премијера, Нови Сад, 1930, бр. 44, с. 3; А-м, „Три девојчице“, музика Франца Шуберта у облику оперете, Нови Сад, 1930, бр. 48, с. 2; А-м, „Књегиња чардаша“, оперета од Калмана, премијера, Нови Сад, 1930, бр. 52, с. 3; Д. Шамбек, „Лепа Јелена“ од Офенбаха, Нови Сад, 1932, бр. 45, с. 3; А-м, „Пољачка крв“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 3. VI 1932.

Ј. М.

КЛОПКА ЗА БЕСПОМОЋНОГ ЧОВЕКА (Piége pour un homme seul) – трилер у 2 дела. Написао: Робер Тома(с). Прво извођење у Паризу („Bouffes-Parisiens“) 1959, у нашој земљи 30. X 1961. у Сцени на Теразијама у Бгду.

Прво извођење у СНП 14. V 1970. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. В. Солдатовић, сц. С. Максимовић, к. Р. Радојевић, к. г.; М. Петковић (Данијел), З. Јаковљевић, С. Јосић (Жена), Р. Којадиновић (Инспектор), В. Љубичић (Опат), М. Милићевић (Клошар), З. Кримшамхалов (Болничарка). – Изведено 23 пута, глед. 4715.

БИБЛ: Робер Томас, Клопка за беспомоћног човека. Комад у четири чина. Превод: Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1612.

ЛИТ: Р. Којадиновић, Не причајте крај, Дневник, 9. IV 1970; Р. Поповић, Три премијере за месец дана, Политика, 22. IV 1970; А-м, Премијера „Клопке“, Дневник, 14. V 1970; С. Божовић, Гледаоци – детективи, Вечерње новости, 15. V 1970; М. Кујунџић, Замка за убицу, Дневник, 16. V 1970; С. Божовић, Трилер као комедија, Вечерње новости, 19. V 1970; А-м, На сцени Веселог театра „Бен Акиба“…, Позориште, Тузла 1970, бр. 2-3, с. 383; М. Петковић, Соња Јосић као Флоранса, Дневник, 22. X 1970; А-м, Соња Јосић у „Клопки“, Дневник, 23. X 1970.

Ј. М.

КЛОЦ Петер – члан оперског хора (Стари Трг при Ложу, Черномељ, Словенија, 15. III 1929 – ). Завршио је малу матуру у Згбу 1946. Од 28. II 1943. до 1. IX 1945. био је у служби у НОВ и ЈА, од 18. I 1947. до 1. IX 1947. у Народној милицији у Згбу, од 1. V 1948. до 31. XII 1948. је наступао као балетски играч у Централном дому ЈА у Бгду, од 5. II 1949. до 15. IX 1950. балетски играч у НК „Иван Зајц“ у Ријеци, од 16. IX 1950. до 31. XII 1950. члан балетског хора СНП, од 1. IV 1951. до 1. X 1951. балетски играч у Артистичкој позорници у Згбу, од      1. XII 1951. до 1. IV 1952. члан оперског хора у СНП, где је певао и мање солистичке улоге, а од 1959. до 1965. био је солист Опере СНГ у Марибору.

УЛОГЕ: Маркиз д’Обињи и Доктор Гренвил (Травијата), Дима, Шмит и Мајордомус (Андре Шеније), Краљевски комесар Бонзо (Мадам Батерфлај), Беноа (Боеми), Циганин (Трубадур), Комедијаш и Индијанац (Продана невеста), Тамничар (Тоска), Маручо (У долини).

В. В.

КЛУПКО – комедија у 3 чина. Написао: Перо Будак. Праизвођење у Градском казалишту „Комедија“ у Згбу 31. I 1953.

Прво извођење у СНП 12. XII 1959. у НСаду. – Рд. М. Васиљевић, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; М. Радаковић (Рожа), С. Душановић (Јурсан), В. Миловановић (Аница), Т. Плескоњић (Јосина), Р. Комненовић (Антуша), А. Веснић (Врањица), Ф. Живни (Радојко Шкорић), И. Хајтл (Мијат), М. Тошић (Маркина), Д. Брковић (Јека), Б. Микоњић (Илија), С. Шалајић (Пипина), Д. Шокица (Јуре), В. Матић (Дане). – Изведено 102 пута, глед. 34.421.

БИБЛ: Перо Будак, Клупко, комедија у 3 чина, Згб 1955.

ЛИТ: Е. Финци, Перо Будак: „Клупко“, Политика, 19. VI 1954; П. Броз, Перо Будак: „Клупко“, Борба, 20. VI 1954; С. Бајић, „Клупко“, Књижевне новине, 24. VI 1954; С. Ст(анић), „Клупко“ – љути горштачки хумор, Дневник, 11. XII 1959; М. Кујунџић, Перо Будак: “Клупко“, Дневник, 15. XII 1959.

М. Р.

КЉАИЋ Маца – шаптач (Перна, Вргин Мост, 16. VI 1925 – Нови Сад, 19. VI 2010). Завршила је четири разреда гимназије (Славонски Брод 1941) и пет разреда стручне занатске школе у Ковиљу. Као шаптач радила је у сомборском НП (1. I 1947 – 31. III 1949), Градском позоришту у Смедереву (1. IX 1950 – 30. IX 1951), НП у Панчеву (1. X 1951 – 31. VIII 1955), крушевачком Градском позоришту (1953), Сремском народном позоришту у Сремској Митровици (1. X 1953 – 31. VIII 1954), поново у Сомбору (1. IX 1954 – 31. VIII 1957), НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1. IX 1957 – 15. VIII 1961)  и коначно у СНП од 16. VIII 1961. до 31. XII 1980, када је пензионисана, али је и даље хонорарно наставила да ради у драмским представама СНП. Као шаптач имала је изванредно осећање за ритам представе и правовремену интервенцију, развијену меморију текста и мизансцена и изузетну сналажљивост у кризним моментима; те особине често су захтевале да, делимично или потпуно, преузме и улогу водитеља представе или ускочи у мале улоге. Заљубљеник у позориште, комуникативна, била је омиљена код глумаца и редитеља. Многе представе које је водила освајале су највиша признања на сусретима и фестивалима. За свој рад награђена је Фебруарском повељом града 1989. и Сребрном медаљом „Јован Ђорђевић“ 1992. Позоришни музеј Војводине је 2012. објавио књижицу о њој – Шапутање живота Милана Белегишанина.

ЛИТ: К. Савић, Гледалац иза кулиса. Откривамо вам део непознатог позоришта, Позориште, НСад 1969, бр. 8; К. Савић, Невидљиви учесници представе, Позориште, НСад  1971,  бр. 5.

Д. В.

КЉАИЋ-РАДАКОВИЋ Милица – в. РАДАКОВИЋ-КЉАИЋ Милица

КНАЈЗЛ Рудолф (Rudolf Kneisel) – немачки глумац и драматичар (Кенигзберг/Калињинград, Русија, 8. V 1832 – Панков, код Берлина, 17. IX 1899). Родитељи су му били глумци, па је он тај позив од детињства заволео и са родитељима је дуже сарађивао у Магдебургу, а затим се осамосталио и играо комичне улоге у позориштима у Дрездену, у Алтони (код Хамбурга), у Флензбургу и Мекленбургу. Од 1861. био је директор једне путујуће дружине, са којом је наступао у Саксонији и Хановеру; пошто је 1885. прославио двадесетпетогодишњи глумачки јубилеј, повукао се из јавног живота и до смрти је живео у Панкову. Објавио је више од 20 комедија, највише лакрдија, а даљих шест су му штампани као манускрипти; оба његова комада која су изведена код нас спадају у лакрдије. Својим комедијама он није заорао дубљу бразду у немачкој литератури. У СНП су му изведени комади Драги ујак (Der liebe Onkel, 1876), 22. V 1879. у преводу Ј. Мостића, и Где је жена (Wo ist die Frau, штампано као манускрипт), 2. II 1904. у преводу Милана Матејића.

С. К. К.

КНЕБЛ Фрања – оперски певач, тенор (Ердевик, Срем, 4. IV 1918 – Нови Сад, 3. XI 1995). Учећи берберско-власуљарски занат завршио је три разреда занатске школе. Певање је студирао у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у НСаду код Б. Дубске, Е. Марјашеца и Е. Ертла, а потом приватно код О. Молчанове. У СНП је ангажован као члан оперског хора 15. IX 1948, а од 16. VIII 1960. је у статусу солисте све до пензионисања, 31. VIII 1979. Остварио је велик број мањих и средњих улога у опери и, главнијих, у оперети, испољивши се као окретан тумач карактерних и комичних ликова.

УЛОГЕ: Вашек и Директор циркуса (Продана невеста), Сполета (Тоска), Горо (Мадам Батерфлај), Јерошка и Овлур (Кнез Игор), Мисаил (Борис Годунов), Цар (Турандот), Абдало (Набуко), Кинески трговац (Лакме), Артур и Норман (Лучија ди Ламермур), Милоје (Власт), Орловски (Слепи миш), Дане (Мала Флорами), Флоримон (Љубичица са Монмартра), Шеф поште (Жужика), Карнеро (Барон Циганин).

ЛИТ: М. И-ћ,  „Фигарова женидба“, Дневник, 6. I 1956; В. С. М., Гостовање опере и балета СНП-а из Новог Сада, Сомборске новине, 22. I 1960; Б. Рушкуц, Премијера „Мале Флорами“, Дневник, 19. XI 1968; А-м, Фрања Кнебл (1918-1995), Алманах позоришта Војводине, 1997, бр. 30, с. 137.

В. П.

КНЕГИЊА ЧАРДАША (Die Csárdásfürstin/ Tschardaschfürstin / Csárdás királynő) – оперета у 3 чина. Музика: Емерих/Имре Калман. Либрето: Лео Штајн и Бела Јенбах. Прво извођење у Бечу, 17. XI 1915, у нашој земљи 7. VI 1916. у ХНК у Згбу.

Прво извођење (под насловом Силва) у НП у НСаду 5. VI 1923. Превео: Ђуро Девић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; М. Оџић (Кнез Леополд), Д. Матејићка (Анхилда), М. Авировићева (Контеса Стази), К. Клеменчић (Гроф Канчијану), М. Оливијери (Силва Вареску), Д. Кранчевић (Едвин Роналд), С. Добрић (Керекеш), О. Кожај (Нотар), М. Вебле (Келнер).

Обновљено као премијера у НП у НСаду 6. XII 1925. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ј. Рајхенић Раха; М. Оџић (Кнез Леополд), Д. Матејићка (Анхилда), С. Писек (Едвин Роналд), М. Михлова (Контеса Стази), К. Клеменчић (Гроф Канчијану), Ј. Јоцић-Лукина (Силва Вареску), Н. Дивјак (Евген Ронздорф), Д. Кранчевић (Фери Керекеш), М. Степановић (Мек Грев), С. Вендеровић (Билинг), Ј. Вујићева (Грофица Чепе), Јула Матићева (Бароница Елснер), Д. Таран (Мере), В. Калинин (Серењи), Н. Фјодоров (Ендреи), М. Вебле (Киш), Ј. Равскаја (Јулишка), К. Муравцева (Аранка), О. Тургењева (Клео), А. Флегинскаја (Рици), Е. Енгелхард (Селма), Ј. Ерманова (Миа), М. Шевченкова (Дези), А. Трегубова (Вали), Г. Миковић (Микша), Јелка Матићева (Хотелски дечко), М. Летић (Примаш), С. Продановић (Лакеј). – Изведено укупно у НП 18 пута.

Прво извођење у СНП 20. XII 1930. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 21. IV 1931. у Вршцу. – Рд. С. Добрић, дир. Ј. Војтеховски, певаче спремила Н. Архипова; Ј. Харитоновић (Кнез Леополд), О. Илићка (Анхилда), Ф. Клокочки (Едвин Роналд), И. Душановићка (Контеса Стази), В. Старчић (Гроф Канчиану), И. Астрова (Силва Вареску), Стојан Јовановић (Евген Ренздорф), С. Добрић (Фери Керекеш), Љ. Стојчевић (Мак Грев, Серењи), Н. Динић (Вихар), С. Душановић (Мере), Л. Јовановић (Киш), Е. Биртићка (Аранка), Мица Јовановићева (Клео), М. Стојчевићка (Рици), К. Гавриловићка (Миа), М. Динићка (Дези), С. Савић (Микша, Лакеј), П. Матић (Примаш). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 19. VI 1947. у НСаду (под насловом Силва). Превео: Александар Бинички. – Рд. Д. Кранчевић, дир. В. Илић, сц. М. Шербан, к-граф М. Дебељак; Ј. Силајџић (Леополд), В. Костић (Анхилда), Б. Дечермић (Едвин), З. Николић (Контеса Стази), Стојан Јовановић (Гроф Канчиану), М. Липковић (Силва Варецки), А. Ђорђевић (Еуген Ронздорф), Д. Кранчевић (Фери), Ж. Станојевић (Мек Грев), Д. Лазаревић (Јулишка), С. Губанић (Аранка), Л. Лазаревић (Киш), М. Лазаревић (Мишка). – Изведено 4 пута, глед. 2702.

Премијера у СНП 20. V 1982. у НСаду. Превели: Ђорђе Фишер и Слободан Турлаков. – Рд. Л. Шереги, к. г., дир. И. Топлак, сц. Л. Секељи, к. г., к. Ф. Кеменеш, к. г., к-граф Л. Пете, к. г., пом рд. С. Дракулић и А. Херћан, пом. к-графа Ж. Новков, дир. хора Ј. Ферик; П. Петковић-Лазин, к. г., Ј. Хартиг (Силва Варецки), С. Дракулић (Кнез Леополд), А. Херћан (Анхилда), В. Куцуловић, Ј. Рељин, к. г. (Едвин), З. Мартиновић (Гроф Канчиану), Г. Којадиновић, Б. Окљеша (Контеса Анастазија), А. Манојловић (Ференц Керекеш), Б. Јатић, Ч. Милушић (Пуковник Ронздорф), Ђ. Молдовановић (Мишка), З. Нинковић (Киш), Т. Терек (Јулишка), Д. Секулић (Мек Грејв), З. Штефко (Лакеј), Б. Илијћ (Хотелски момак). – Изведено 56 пута, глед. 34.683.

ЛИТ: А-м, Глумачка корисница, Застава, 5. VI 1923; А-м, Корисница наших глумаца, Јединство, 5. VI 1923; А-м, „Силва“, Застава, 8. VI 1923; (m), Die Tschardaschfürstin, Deutsches Volksblatt, 8. VI 1923; А-м, „Csárdáskiralynő“, Délbácska, 1923, бр. 128, с. 5; А-м, Новосадска оперета у Суботици, Јединство, 15. IX 1923; (Б. Ј.), Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 22, с. 7; А-м, A „Csárdáskiralynő“, Délbácska, 26. IX 1925;  Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица 1926, св. 4, с. 168; А-м, Новосадско Народно позориште у Сомбору, Сомборска реч, 1926, бр. 21, с. 4; А-м, Покрајинско позориште у Панчеву, Панчевац, 1927, бр. 10, с. 3; А-м, „Кнегиња чардаша“, оперета од Калмана – премијера, Нови Сад, 1930, бр. 52, с. 3; А-м, „Кнегиња чардаша“, Југословенски дневник, 1931, бр. 13, с. 4, бр. 15, с. 2; А-м, „Csárdáskiralynő“ – Kálmán operett a Városi Szinházban, Napló, 20. I 1931; М. Р. Перовић, Гостовање новосадског Српског народног позоришта, Северна стража, Велики Бечкерек 1931, бр. 137, с. 26; Б. К. Митровић, Наше позориште, Војводина, Вршац 1931, бр. 17, с. 2; А-м, A „Csárdáskiralynő“ a szuboticai Városi szinházban, Reggeli Ujság, 1931, бр. 12, с. 11;  А-м, „Кнегиња чардаша“, Недељни гласник, Кикинда 1931, бр. 11, с. 2; А-м, „Csárdáskiralynő“, Hiradó, 1931, бр. 113, с. 4-5; П. Радивојевић, Новосадско позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 1931, бр. 17, с. 3; А-м, Новосадска оперета, Нови Сад, 1932, бр. 16, с. 3; А-м, „Csárdáskiralynő“ Noviszadon, Napló, 8. V 1932; Н. Симин, Два и по сата разоноде, Дневник, 15. V 1982.

В. В.