КОРОШЕЦ Ладко – оперски певач, бас-буфо (Загорје об Сави, Словенија, 9. VIII 1920 – Љубљана, 21. III 1995). Завршио је Музичку академију у Љубљани. У младости се аматерски бавио глумом, па је и професионалну позоришну каријеру започео у Драми СНГ у Љубљани, а затим је био значајан члан Љубљанске опере све до 1971. Наступао је и као концертни и ораторијумски певач. Г. 1969. прославио је 25-огодишњицу уметничког рада. Три пута је награђен Прешерновом наградом: за Моцартовог Фигара, Санча Пансу у Маснеовом Дон Кихоту и за Доницетијевог Дон Пасквала. Истицао се ретко добром дикцијом. У СНП је гостовао као Бартол у Севиљском берберину 30. III 1962. и као Кецал у Проданој невести 1. IV 1962.

ЛИТ: Е. Фрелих, Ладко Корошец као Кецал, Дневник, 30. IV 1959; Н. Г(рба), Две креације Латка Корошеца, Дневник, 4. IV 1962; С. Самец, Јубилеј Латка Корошеца, Позориште, НСад 1969, бр. 6-7, с. 17; А-м, Јубилеј Ладка Корошца, Позориште, Тузла 1969, бр. 1, с. 98.

В. В.

КОС-МИХАЈЛОВИЋ Слава – драмска глумица (Ријека, 26. II 1913 – ?). У родном граду је завршила четири разреда гимназије, а у Згбу два разреда Државне музичке школе. Глумачку каријеру започела је као девојчица у ХНК у Згбу 1927. Од 1931. до 1933. била је чланица Н-Оп; сезону 1934/35. провела је у НП у Бгду; од 1. VIII 1936. до 31. VII 1937. глумила је у НПДб. Од 1937. до 1941. боравила је на позоришним студијама у Бечу и Берлину. Од марта 1941, после врло успешног наступа у Кројцеровој сонати, постала је запажен члан Уметничког позоришта у Бгду. Лепог лика и стаса, уопште ефектне појаве, емотивна и изражајно непосредна и убедљива, играла је нарочито успешно драмске улоге сложене психолошке садржине. Приликом гостовања у улози Лизе у Кројцеровој сонати са Уметничким позориштем у НСаду, рецензент Лука Дотлић одушевљавао се њеном игром, јер је била „сва понесена одушевљењем и одистинским уметничким заносом који је њену улогу подигао на знатну уметничку висину“. Другом приликом Велибор Глигорић је истицао њен смисао за изражавање људске патње.

УЛОГЕ: Др Ана Матес (Матура), Лаура Ленбах (У агонији), Сестра Анђелика (Господа Глембајеви), Берта (Цврчак на огњишту), Др Павла Јунекова (Људи на санти), Агнеса (Човек под мостом), Офелија (Хамлет).

ЛИТ: А-м, У новој сезони драмски ансамбл Народног позоришта Дунавске бановине биће попуњен са више првокласних југословенских снага, Дан, 1936, бр. 152, с. 4; А-м, Премијера Крлежине драме „У агонији“, Покрет, 1936, бр. 28, с. 3; O. Tolveth,  „In agonie“ von Miroslav Krleža, Deutsches Volksblatt, 18. XII 1936; А-м, Вернер „Људи на санти“, Дан, 1937, бр. 57, с. 8; У. Чоб(анов), Сјајан успех „Хамлета“, Дан, 1937, бр. 270, с. 3; М. Ј., У режији г. др Гавеле приказан је у Новом Саду Шекспиров „Хамлет“, Политика, 1937, бр. 10.602, с. 10.

Б. С. С.

КОСИЋ-ЈЕСИЋ/ЈЕСИХ Паула – в. ЈЕСИЋ/ЈЕСИХ-КОСИЋ Паула

КОСМАЈАЦ Радослав – в. СТЕПАНОВИЋ Михаило М.

КОСМАР Александер (Alexander Cosmar) – немачки писац и преводилац са француског (Берлин, 12. V 1805 – Берлин, 27. I 1847). Син образованих и имућних родитеља, добио је у младости лепо хуманистичко образовање, путовао доста по свету и познавао стране језике, посебно француски. Био је власник велике књижаре у Магдебургу, од 1830. до 1843. издавао је берлински поетски алманах „Odeum“, од 1832. „Берлинско огледало моде“ („Berliner Modenspiegel“) и од 1836. „Берлински позоришни алнанах“ („Berliner Theater-Almanach“). Био је запажени позоришни критичар; служио се псеудонимом M. Larcesco. Оженио се 1827. Антонијом Клајн (Antonie Klein), која се потписивала A. Cosmar и која му је била врсна сарадница у књижевном раду. К. је написао велик број разних врста драма, највише шаљивих комада; но, много више је преводио и прерађивао француске комаде, превасходно Скрибове (в). У његовој заоставштини остало је 22 комада, већином прерада које су извођене али нису штампане. О њему је својевремено у позоришној литератури било доста речи, али је после смрти једва још игде спомињан. Лакрдија изведена код нас представља адаптацију Скрибовог комада La frontière de Savoie, ou la Mari de deux femmes, а објављена је у „Берлинском позоришном алманаху“ 1836. У СНП је изведена 1891. под називом Три жене у један мах (Drei Frauen auf einmal) у преводу Окомира.

С. К. К.

КОСОВСКА ТРАГЕДИЈА (Обилић – Бранковић – Југовићи – Пропаст српског царства) – драмска песма у 4 певања с прологом. Написао: Жарко Лазаревић. Музика: Петар Ј. Крстић. Прво извођење 13. VI 1913. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 6. XII 1913. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – дир. П. Крстић, Т. Арсеновићка, к. г. (Косовка девојка), М. Матејић (Милош Обилић), Н. Гошић (Милан Топлица), Б. Николић (Иван Косанчић), М. Тодосићка (Миланова мајка), К. Васиљевић (Вук Бранковић), М. Хрвојевићева (Бранковићка), Д. Спасић (Соко), К. Виловчевица (Царица Милица), М. Динићка (Југовића мајка), С. Стефановић (Први гавран), В. Виловац (Бошко Југовић, Други гавран), М. Хаџићева (Анђелија), В. Ивановић (Дамјан), Ј. Цвијановић (Војин), М. Хаџи-Динић (Голубан). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, Недеља 24. новембра (7. децембра) по други пут: „Косовска трагедија“, Застава, 1913, бр. 262, с. 3; А-м, „Косовска трагедија“ од Жарка Лазаревића, Браник, 1913, бр. 233, с. 3; А-м, Косовска трагедија – на позорници, Застава, 1913, бр. 264, с. 2-3; А-м, У суботу и синоћ приказивана је „Косовска трагедија“, Застава, 1913, бр. 266, с. 2; А-м, Позоришни свет, Српски свет, НСад 1913, бр. 9, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Суботици, Слога, Сомбор 1914, бр. 18, с. 2.

В. В.

КОСОР Јосип – књижевник, драмски писац (Трбоуње, Хрватска, 27. I 1879 – Лапад код Дубровника, 23. I 1961). Са родитељима, сељацима, 1884. се преселио у село Оток код Винковаца, где је завршио пучку школу. Од 1891. до 1899. био је општински писар у Привлаци, Вуковару и Ђакову, од 1899. перовођа окружног суда у Тузли и тамбураш у певачком друштву „Мајевица“, затим кратко типограф у Мостару. Од 1902. до 1905. био је адвокатски писар и певач у друштву „Слога“ у Згбу, где је о свом трошку започео штампање своје прве књиге. Од 1905. до 1918. је углавном у иностранству – у Немачкој, Швајцарској, Француској, Енглеској и Русији. Г. 1918. вратио се у Југославију и као писар прве класе у Одељењу за књижевност и уметност Министарства просвете радио је у Згбу до 1923, када је отишао у Лондон, тамо се оженио и живео до рата, а отада до смрти на Лападу код Дубровника. Писао је песме (збирка „Бели пламенови“, Бгд 1919), приповетке (објављене збирке: „Оптужба“, Згб 1905; „Црни гласови“, Згб 1905; „Миме“, Згб 1916; „Мирис земље и мора“, Згб 1925; „Изабране приповијести“, Згб 1950; „Живот у равници“, Бгд 1952), романе (Расап, Згб 1906; Разврат, Згб 1923), путописе (Атлантиком и Пацификом, Згб 1927) и драме (Пожар страсти, Згб 1920; Жена, Згб 1920; Непобједива лађа, Згб 1921; Ротонда, Згб 1925; Човјечанство, Згб 1925; Помирење. Нијемак, Згб 1926) и објављивао у многим листовима и часописима у Југославији и иностранству. Његова драма Пожар страсти изведена је у новосадском НП 1925.

БИБЛ: Brand dei Leidenschaften (Пожар страсти), Минхен 1911; Пожар страсти, Згб 1912. и 1921; Приповијести. Пожар страсти, Згб 1964.

ЛИТ: Кр., „Пожар страсти“, Застава, 22. IX 1925; А-м, Занимљиве вести, Нови Сад, 1925, бр. 21, с. 5; С. Зубац, Tandem-ali-quando, Јединство, 27. IX 1925; Б. Хећимовић, Непознате драме Јосипа Косора, Позориште, Тузла 1966, бр. 2, с. 151-161.

В. В.

КОСОРОТОВ Александар Иванович (Александр Иванович Косоротов) – руски драмски писац и критичар (1869-1912). Студирао је филологију у Петербургу. Почео је са фељтонима, скицама и књижевном критиком, да би се определио за позоришну. Велику је пажњу посветио симболичкој драми, посебно драмском стваралаштву Леонида Андрејева. Драме је почео да пише 1900. Најпознатије су: Пролећни поток (1904) и Сан љубави (1911). На сцени СНП је 1928. играна његова драма Сан љубави.

Б. К-ћ

КОСТЕЛСКИ Звонимир – преводилац. Његов превод комада Живот човјека Леонида Андрејевог изведен је у Н-Оп 1929.

КОСТИНА ДРАГИШИЋ Људмила Михајловна (Людмила Михайловна Костина) – балетска играчица, кореограф, педагог (Ростов, 1. XII 1909 – Скрадин, Далмација, 1974). Била је чланица НП у Бгду од 1. I 1932. до 12. XI 1941. и од 1. I 1945. до 28. II 1951, а затим балетског ансамбла београдског Хумористичког позоришта (од 1. III 1951. до 30. IV 1951). У НП у Зеници је од 1. X 1952. до 31. VIII 1953. деловала као к-граф, који посао је наставила у НП у Суботици, где је била и прва играчица (од 15. X 1953. до 31. VIII 1954). У СНП је била ангажована као балетски педагог од 1. III 1956. до 31. VIII 1958. У том периоду је кореографски поставила играчке делове у операма Сорочински сајам М. Мусоргског и Заљубљен у три наранџе С. Прокофјева. Бавила се и писањем поезије.

ЛИТ: Н. Г(рба), Заљубљен у три наранџе, Дневник, 9. VI 1957.

Љ. М.