КРАДЉИВАЦ (Le voleur) – комад у 3 чина. Написао: Анри Бернстен. Прво извођење у Паризу, 7. XII 1906, у нашој земљи 16. X 1907. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 19. X 1909. у Земуну. Превео: Никола Андрић. Подела узета са плаката представе одржане 19. I 1910. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; А. Лукић (Рејмонд Лагард), Д. Васиљевићка (Изабела Лагард), Д. Спасић (Ришар Ворен), М. Марковићка (Марија Лујза), М. Матејић (Фернанд Лагард), К. Васиљевић (Замбо), Б. Савић (Слуга код Лагардових). – Изведено 19 пута.

Прво извођење у НП 15. I 1924. у НСаду. Превео: Боривој Поповић. – Рд. Б. Војновић; Д. Спасић (Рејмонд Лагард), К. Цветковић (Изабела Лагард), Стеван Јовановић (Ришар Воазен), М. Дубајићка (Марија Лујза), К. Васиљевић (Гондоен), Љ. Стојчевић (Фернанд Лагард), Д. Бајић (Слуга код Лагардових). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 22. V 1927. у Бечкереку. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

Прво извођење у БНП – Секција за Дб 6. XI 1934. у Суботици. Подела узета са плаката: 31. I 1935. у НСаду. – Рд. В. Богић; П. Матић (Рејмон Лагард), И. Петријева (Изабела Лагард), В. Богић (Ришар Воазен), Л. Ђорђевићка (Марија Лујза), Р. Ђурић (Фернан Лагард), Р. Алмажановић (Замбо), М. Мирковић (Слуга код Лагардових). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, „Крадљивац“ од Анрија Бернштајна – превод с француског, Народност, Земун 1909, бр. 80, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 13, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Крадљивац, Ново позориште, НСад, 1910, бр. 16, с. 219; Л. (Марковић) М(ргу)д, Извештај о представама, Трговачке новине, 1910, бр. 5, с. 35; -ић, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 6, с. 5; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 6, с. 43; А-м, Српско народно позориште, Српски глас, Велика Кикинда 1910, бр. 64, с. 3; К., Крадљивац, Застава, 1911, бр. 282, с. 3; А-м, Синоћ је у Н. Саду даван „Крадљивац“, Застава, 1912, бр. 12, с. 3; А-м, Српско народно позориште у Новом Саду, Браник, 1912, бр. 13, с. 2; А-м, Синоћ је даван у Позоришту француски комад „Крадљивац“ од Анри Бернштајна, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 55, с. 3; Ми, Премијера „Крадљивца“, Застава, 1924, бр. 12, с. 2; Г. Р., „Крадљивац“, Југословенски дневник, 1934, бр. 224, с. 3; Б. М-ић, Гостовање београдског Народног позоришта у Суботици, Југословенски дневник, 1934, бр. 259, с. 4; А-м, „Крадљивац“ од А. Бернстена,  Југословенски дневник, 1935,  бр. 26, с. 6.

В. В.

КРАЈИШКИЊА – слика из српског народног живота у 3 чина с певањем и играњем. Написао: Петар Крстоношић. За позорницу удесио: Антоније Хаџић.

Први пут у нашој земљи у СНП 27. X 1896. у Вршцу. Музика: Хуго Доубек. Подела узета са плаката представе одржане 14/26. VII 1898. у НСаду. – Рд. А. Лукић; Д. Ружић (Жика Недељков), М. Тодосићка (Макра), М. Марковић Мика (Станко), Љ. Динићка, Д. Николићка (Ката Милићка), Д. Туцаковићева (Јелена), Ј. Тодосић (Тома Крајишић), Д. Стефановићка (Даница), М. Николић (Марко Војводић), П. Добриновић, А. Стојановић (Пера Маринков), Д. Николићка, Љ. Душановићка (Јуца), Д. Спасић (Лазица), Ђ. Бакаловић (Штефек), Ј. Стефановић (Ђука), М. Хаџи-Динић (Кузма), Д. Васиљевићка (Мара), З. Ђуришићева, Д. Васиљевићка (Вукосава), Љ. Душановићка (Љубица), Д. Симићева, Л. Вујичићева (Зорка), М. Радошевићева (Даница), Л. Поповић (Милан), Љ. Мицић, С. Стефановић (Ђорђе), А. Лукић (Кум), К. Васиљевић (Стари сват), Л. Рајковић, А. Ботић (Девер). – Изведено 18 пута.

Премијера у СНП 17. II 1902. у Сентомашу. Музика: Јован Прајз Јаворски. – Рд. Д. Спасић; Д. Ружић (Жива Недељков), М. Тодосићка (Макра), М. Марковић Мика (Станко), Д. Николићка (Ката Милићка), Д. Матејићка (Јелена), Д. Барјактаровић (Тома Крајишић), Д. Спасићка (Даница), М. Николић (Марко Војводић), А. Стојановић (Пера Маринков), Л. Вујичићева (Јуца), Д. Спасић (Лазица), Л. Бакаловић (Штефек), А. Ботић (Дука), М. Хаџи-Динић (Кузма), Д. Васиљевићка (Мара), З. Добриновићка (Вукосава), М. Тодосићева (Љубица), К. Виловчева (Зорка), М. Радошевићева (Даница), У. Јуришић (Милан), С. Стефановић (Ђорђе), А. Лукић (Кум), К. Васиљевић (Стари сват), Е. Слука (Девер). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 12/25. X 1905. у Осијеку. Музика: Хуго Доубек. – Рд. А. Лукић; К. Васиљевић (Жика Недељков), М. Тодосићка (Макра), Д. Кранчевић (Станко), Д. Николићка (Ката Милићка), Д. Матејићка (Јелена), М. Матејић (Тома Крајишић), Д. Спасићка (Даница), М. Николић (Марко Војводић), А. Стојановић (Пера Маринков), К. Виловчевица (Јуца), Д. Спасић (Лазица), Ђ. Бакаловић (Штефек), Ј. Душановић (Ђука), С. Стефановић (Кузма), С. Ранковићева (Љубица), Д. Васиљевићка (Вукосава), М. Филиповићка (Зорка), М. Козловићева (Даница), В. Виловац (Милан), Р. Спиридоновић (Ђорђе), А. Лукић (Кум), П. Добриновић (Стари сват), Ђ. Маџарић (Девер). – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 20. XII 1909. у НСаду. – Рд. М. Марковић-Мика; К. Васиљевић (Жика Недељков), М. Тодосићка (Макра), М. Марковић Мика (Станко), Д. Васиљевићка (Ката Милићка), Д. Матејићка (Јелена), М. Матејић (Тома), Л. Нишлићка, М. Јосићева (Даница), М. Николић (Марко), М. Хаџи-Динић (Пера), К. Виловчевица (Јуца), Д. Спасић (Лазица), Ј. Антонијевић (Ђука), С. Стефановић (Кузма), О. Освалдова (Вукосава), М. Јосићева (Зорка), Д. Николићка (Даница), Ђ. Маџарић, С. Ђуркић (Милан), Д. Кранчевић (Ђорђе), А. Лукић (Кум), Р. Спиридоновић (Стари сват), Б. Савић, С. Ђуркић (Девер). – Изведено 1 пут.

Премијера у Трупи ДСНП 26. X 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: М. Аћимовић, А. Аћимовићка, Р. Павићевић, Д. Павићевићка, П. Крстоношић, Б. Ђорђевић, А. Миличић, М. Јелић, С. Торђански, К. Грујићка. – Изведено 1 пут.

БИБЛ: П. Крстоношић, Крајишкиња, слика из народног живота у 3 чина, с певањем, НСад 1938.

ЛИТ: А-м, „Крајишкиња“, слика из сеоског живота од П. Крстоношића, Браник, 1896, бр.  82, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 44, с. 3; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун 1897, бр. 27, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Крајишкиња, Позориште, НСад 1898, бр. 41, с. 181-182; А-м, Српско народно позориште у Ст. Бечеју, Бачванин, Суботица 1898, бр. 22, с.3; А-м, У недељу 29. нов. била је у овогодишњој позоришној сезони последња представа и то: „Крајишкиња“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 67, с. 4; С., Крајишкиња, Позориште, НСад 1900, бр. 3, с. 10-11; Миле, Велики Бечкерек, четврта је година како је позоришни новитет Крстоношићева „Крајишкиња“ угледала света, Србадија, Велика Кикинда, 1900, бр. 33, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 78, с. 4; А-м, Крајишкиња, Ново позориште, НСад 1909, бр. 33, с. 130; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 46, с. 2.

Л. Д.

КРАЈЊЕ СРЕДСТВО (Das Letzte Mittel) – Написала: Јохана Франул фон Вајсентурн. Прво извођење у Бечу око 1830.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 29. III 1907. у Панчеву. Превео: Милан Матејић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

В. В.

КРАЈЦАРАШКИ ПРИЛОЗИ – Управни одбор Друштва за СНП је 4. XII 1862. упутио јавни позив за скупљање прилога у Фонд ДСНП и у апелу изразио жељу да се бар 500 пријатеља СНП обавежу да ће г. дана Фонду давати по једну форинту месечно, односно за СНП одвајати по једну крајцару дневно. Непуне четири г. доцније поново се у апелу Друштва спомиње крајцара као новчана јединица прилагања у Фонд: одлуком Главне скупштине ДСНП, одржане од 14. до 16. VIII 1866, штампано је 2000 тзв. заветних приложница које би потписнике обавезивале да у Фонд улажу прилог од једне крајцаре на дан све дотле док СНП од свог Фонда, државне субвенције или из других извора не обезбеди сталну помоћ од 500 форинти месечно. Заветне приложнице послате су повереницима у педесетак места Аустроугарске да путем њих придобију што већи број приложника у својим срединама (в. Повереници Друштва за СНП). После седам и по г., 18. II 1874, Управни одбор се у прогласу Српскоме народу у „Позоришту“ поново обраћа родољубима апелом „нека свака душа српска приложи само по један новчић (крајцару) на народно позориште, па му је опстанак осигуран занавек“. Прилози који су после тих иницијатива стизали Друштву за СНП ипак нису називани крајцарашкима. Они ће то име добити много доцније, другом приликом. Главна скупштина Друштва за СНП 31. VIII / 12. IX 1896. одлучила је (кад је реч о скупљању прилога: ко зна по који пут) „да се позову поједини родољуби у свима већим српским местима да скупљају у народу од родољубивих и имућних Срба по један новчић (крајцару) на дан, као прилог на одржање Српског народног позоришта и оснажење Фонда позоришног, да би се тако осигурао опстанак овог народног завода“. Управни одбор ДСНП, међутим, у 1896/97. није спровео ту одлуку правдајући се да су у то време скупљани прилози за поплављене у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, затим за пренос Вукових костију из Беча у Бгд и за изградњу зграде Српске велике гимназије у НСаду, а уза све то је 1896. још и неродна г., тако да би позив СНП био народу упућен у невреме. Стога Управни одбор тек 16/28. IX 1898. разашиље Позив на прилагање на Српско народно позориште и у њему понавља „да би најбољи и најсигурнији начин био, да сваки Србин, ком је до просветног напретка стало, приложи само по један новчић на дан на Српско народно позориште“. Образован је и Одбор за прикупљање крајцарашких прилога, на челу са Антонијем Хаџићем, који је на својим двема седницама, 4. и 11. XI 1898, решио да се у сваком већем месту изаберу повереници који ће организовати скупљање прилога; да се замоле добротворне женске задруге да пораде на скупљању прилога и „да се умоле посебним дописима све наше познате родољупкиње да и овом приликом покажу да им заиста на срцу лежи позориште“. Отада ће та акција и званично и у свим друштвеним срединама бити називана крајцарашким прилозима. Они се, затим, скупљају у Шиду, Темишвару, Старом Бечеју, Жабљу, Сремској Каменици, Госпићу, Даљу, Осијеку, Иланџи, Долову, Ковину, манастиру Шишатовац, Старој Пазови, Србобрану, Оросламошу (Банатско Аранђелово), Новом Бечеју, Дарди, НСаду. У акцији учествују повереници Друштва за СНП, пријатељи Позоришта, жене које су се дотле већ истицале у друштвеном раду, омладина и разне организације. Др Јован Шевић, јавни бележник, успева да приволи 52 родољуба у Руми да од 1. X 1898. прилажу месечно по 30 крајцара и, после више од г. дана, 1900, шаље скупљене 393 круне и 32 филера (од 1900. је у Аустроугарској уведена, уместо форинте, нова валута – круна); Никола Петровић придобија 1899. у Старој Пазови 15 таквих прилагача са укупно 18 форинти прилога. Илустрације ради наводе се прилози које су скупили неки учесници у тој акцији – 1898: Милица Ј. Радић и Олга Радић у Суботици 196,95 форинти; Петар Николић, трговац, у Згбу 50; Олга Стефановић у Шиду 13,90; Јулијана Борота у Чакову 70,50; Драгиња Борота у Старом Бечеју 14,60; Добротворна задруга Српкиња у Сомбору 325,03 форинте (скупило их десет активисткиња); Марија Хаџи-Поповић и Олга Сифниос у Темишвару 11,50; Никола Игњатовић у Сентандреји 72,65; Јован Марковић у Ковину 24,50; Даница Јовановићка и Тинчика Адамовићева у Великој Кикинди 303 форинте и 80 филера; 1899. скупили су: Добровољна задруга Српкиња у Панчеву 199,50 форинти; Српска женска добротворна задруга у Сремској Митровици 76,57 форинти (скупљачице Зорка Ивковићка, Јелена Срећковићка, Мара Радовановићева, Лепосава Адамовићева); Амалија Милошева у Жабљу 43,25; Милош Рунић у Сентомашу 98,25; Добротворна задруга Српкиња у Великом Бечкереку 33,43; Народна штедионица у Новом Бечеју 46; Маца Орлић у Госпићу 24,45; Емилија Костићева и Даринка Грковићева у Сремској Каменици 27 форинти; Јулка Јовица у Будимпешти 84,90; Лаза Гавански у Србобрану 21; Жарко Станић у Вуковару 61,10; Паја Муачевић у Осијеку 18; Јелена Остојић у Бечу 59,50; Ђока Т. Мијатовић у НСаду 200,45; Софија Арк. Павловића у Старом Керу (Змајево) 54,75; Јелисавета Миланковићка и Јелица Ботићка у Даљу 23,05; Милан В. Јовановић, студент певања, скупио међу омладином у Будимпешти 70 форинти; Нина Николићева у Иланџи 36,60; Софија Николићка и Милева Деспотовићка у Сомбору 33 форинте и 60 филера. У наредним г. јављају се исти, и нови скупљачи, али са слабијим резултатима. Било је, међутим, и других облика прилагања: 1900. СНП је примило 18 круна скупљених приликом једног ручка у Ердевику, а др Милоје Милојевић, адвокат, послао је 7 круна с једне вечере у Старој Паланци; Добротворна задруга Српкиња у Земуну уплатила је 64,80 круна; Драгиња Борота скупила је још 29,22 круна, а Милица Радићка и Олга Д. Радићка у Суботици још 373,60 круна. У 1901. нема већих прилога; свега неколико појединаца шаљу свој годишњи улог (3,65 форинти прерачунатих на 7,30 круна) или нешто више. У 1902. Софија др Тодора Недељковића шаље 36 круна прилога скупљених у Земуну. У Старом Бечеју се још 1898. образовало Друштво пријатеља СНП од свега четрнаест чланова: 12 Старобечејаца и по једног из Турије и Фелдварца (Бачко Градиште). Они су до почетка 1903. уредно улагали у свој крајцарашки фонд по 3,60 форинти односно 7,20 круна годишње. Када су скупили 400 круна, коцком су између себе одредили четворицу и уписали их за чланове Друштва за СНП. Изјавили су да ће наставити са скупљањем прилога док не буду сви уписани за чланове. Рада Пауновић носио је 1904. у Вуковару, на први дан Божића, трећи тас у цркви и скупио 64 круне и 77 филера, а Јулка Рацковић из Дарде једина је, до 1906, редовно слала свој годишњи крајцарашки прилог у износу од 7,30 круна. Потпуно неуспео је покушај позоришног критичара Јована Грчића и Олге Татић из Старог Бечеја, који су се 1906. самоиницијативно подухватили да прилоге за СНП скупљају путем тзв. „верижне дописке“: скупљено је свега 15 круна и 50 филера. Иако је до Главне скупштине ДСНП 18/31. X 1900. скупљено 6329 круна и 40 филера крајцарашких прилога, акција се не може сматрати успелом нити одзив задовољавајућим. Знатно су томе допринели политичка подвојеност српског народа у Аустроугарској и неукључивање занатлијских и сељачких слојева у акцију. Прикупљање крајцарашких прилога јасно показује не само засићеност и замореност људи који су пре тога четири деценије улагали напоре и водили борбу да обезбеде материјалне услове за опстанак СНП, него и истрошеност и посусталост грађанске класе у Војводини с којом се мало шта могло предузимати на дуге стазе, која је и на овом задатку показала да је, са изузетком малобројних појединаца, на прелазу између два века била кратког даха.

ЛИТ: А-м, ГГ. повереницима Срб. нар. позоришта и нашој врстној омладини србској!, Напредак, 22. IX 1866; А-м, Српскоме народу, Позориште, НСад 1874, бр. 26, с. 2-3; А-м, Извештај привремене управе СНП о стању и радњи српске народне позоришне дружине, Позориште, НСад 1896, бр. 50, с. 207-208; А-м, Главна скупштина ДСНП 31. августа (12. септембра) 1896, Позориште, НСад 1896, бр. 51, с. 212-213; А-м, Извештај Управнога одбора ДСНП о своме годишњем раду и стању позоришном за пословну годину…, Позориште, НСад 1897, бр. 14, с. 76-77; 1898, бр. 45, с. 209-210; 1899, бр. 10, с. 76-77; 1900, бр. 51, с. 249; 1901, бр. 18-19, с. 80; 1902, бр. 28, с. 185; А-м, Позив на прилагање на Српско народно позориште, Позориште, НСад 1898, бр. 42, с. 183-185; А-м, Прилози на издржавање Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1898, бр. 45, с. 214; бр. 49, с. 238-239; 1899, бр. 1, с. 7-8; бр. 2, с. 11-13; бр. 3, с. 21-22; бр. 4, с. 29-30; бр. 5, с. 40-41; бр. 6, с. 49; бр. 7, с. 56; бр. 8, с. 64; бр. 10, с. 82; бр. 11, с. 88;  А-м, Одбор за прикупљање крајцарашких прилога за одржање Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1898, бр. 48, с. 232-233; А-м, Прилози на Српско народно позориште, Позориште, НСад 1901, бр. 1, с. 9; бр. 3-4, с. 32; бр. 5-6, с. 49; бр. 7, с. 59; бр. 12, с. 123; 1907, бр. 3, с. 33; А-м, Позоришни пријатељи, Позориште, НСад 1903, бр. 2-3, с. 23; Др Л. Станојевић, Извештај о двадесетогодишњем раду Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1906, бр. 8, с. 62-63.

Л. Д.

КРАЉ (Le Roi) – комедија у 4 чина. Написали: Робер де Флер, Гастон-Арман Кајаве и Емануел Арен. Прво извођење у Паризу, 24. IV 1908.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 3.  IX 1924. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Б. Цветковић; К. Сибирјакова (Госпођа Бурдије), Б. Чолић (Краљ), Б. Цветковић (Пургер Бурдије), К. Цветковићка, Д. Спасић, Д. Величковић, М. Душановић, К. Васиљевић, Н. Динић, Љ. Стојчевић. – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, Почетак позоришне сезоне, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 13, с. 9; Савременик, Отварање сезоне  – „Краљ“, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 14, с. 2; А-м, Новосадско Народно позориште, Јединство, 1924, бр. 1471, с. 2; А-м, Новосадско Народно позориште, Застава, 1924, бр. 196, с. 3; Вој. М. Ћ., „Краљ“ – премијера, Застава, 1924, бр. 201, с. 2.

В. В.

КРАЉ БЕТАЈНОВЕ (Kralj na Betajnovi) – драма у 3 чина. Написао: Иван Цанкар. Прво извођење у СНГ у Љубљани 9. I 1904.

Прво извођење у СНП 22. III 1977. у НСаду. Превела: Роксанда Његуш. – Рд. Г. Цветковић, сц. С. Максимовић, к. Ј. Петровић, муз. сарадник В. Грегец, к. г.; В. Животић (Кантор), Ј. Бјели (Хана), И. Сувачар (Францка), М. Пемац (Пепчек), Т. Ђорђевић (Францељ), К. Мартинов-Павловић (Нина), С. Ђорђевић (Крнец), М. Петковић (Макс), В. Љубичић (Жупник), А. Ђорђевић (Бернот), Б. Јајчанин (Судија), З. Ђуришић (Лужарева), С. Стојадиновић (Врачара), Б. Милер, П. Степанов (Полицајци), С. Ћук, О. Трубарац (Часне сестре), М. Максимовски, Д. Перишић, Р. Хорватов (Грађани), Н. Сајферт, М. Косировић, М. Димић (Лужарева деца), Ф. Ковач, Б. Стојчић, Б. Живковић, М. Марков (Свирачи). – Изведено 28 пута, глед. 11.107.

БИБЛ: Иван Цанкар, Три драме (За добро народа. Слуге. Краљ Бетајнове), поговор Борис Зихерл, превела са словеначког Роксанда Његуш, Бгд 1946.

ЛИТ: А-м, Цанкар на новосадској сцени, Дневник, 18. III 1977; Д. Николић, Глумац не живи од ренте, Дневник, 20. III 1977; М. Кујунџић, Моћник је без греха, Дневник, 24. III 1977; С. Божовић, Слика у три димензије, Вечерње новости, 30. III 1977; С. Св. Милетић, Цанкар као изазов, Борба, 6. IV 1977; Д. Ч. Јовановић, Цанкар у Новом Саду, Омладинске новине, Бгд 23. IV 1977.

Ј. М.

КРАЉ ЛИР (King Lear) – трагедија у 5 чинова. Написао: Виљем Шекспир. Прво извођење у Лондону, 1606.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. IV 1873. у НСаду. Превели: Лаза Костић (први чин), Антоније Хаџић (прва половина трећег чина) и Јован Д. Стефановић (остало). За српску позорницу удесио: Антоније Хаџић; М. Суботић (Лир), Ј. Божовић (Краљ француски), Н. Рашић (Краљ бургундски), Г. Пешић (Кнез од Корнвала), М. Станчић (Кнез од Албаније), Н. Зорић (Кент), А. Лукић (Глостер), Н. Недељковић (Едгар), В. Марковић (Едмунд), П. Степић (Куран), Љ. Петровић (Освалд), А. Сајевић (Дворска будала), xxx (Старац), xxx (Лекар), xxx (Капетан), xxx (Племић из Корделијине пратње), Ђ. Соколовић (Гласник), Ј. Маринковићка (Гонерила), И. Сајевићка (Регана), Л. Маринковићева (Корделија). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 24. III 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Лир), К. Делини (Краљ француски, Лекар), Ј. Стојчевић (Кнез од Корнвала), В. Живковић (Кнез бургундски), М. Марковић (Кнез од Албаније), К. Васиљевић (Кент), А. Лукић (Глостер), В. Миљковић (Едгар), М. Димитријевић (Едмунд), С. Стефановић (Куран), Ђ. Бакаловић (Освалд), П. Добриновић (Дворска будала), Т. Илић (Старац), М. Ивковић (Капетан), Д. Настасић (Племић из Корделијине пратње, Гласник), Т. Лукићка (Гонерила), С. Бакаловићка (Регана), М. Марковићка (Корделија). – Изведено 22 пута.

Премијера у СНП 2. X 1899. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; Д. Ружић (Лир), С. Стефановић (Краљ француски), Ј. Душановић (Кнез бургундски, Лекар), Л. Поповић (Кнез од Корнвала), М. Николић (Кнез од Албаније), Д. Спасић (Кент), А. Лукић (Глостер), Ј. Тодосић (Едгар), К. Васиљевић (Едмунд), А. Стојановић (Куран, Гласник), Ђ. Бакаловић (Освалд), П. Добриновић (Дворска будала), А. Ботић (Капетан), Т. Лукићка (Гонерила), С. Бакаловићка (Регана), М. Марковићка (Корделија). – Изведено 10 пута.

Премијера у СНП 12. X 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; Д. Ружић (Лир), С. Стефановић (Краљ француски), С. Лијанка (Кнез бургундски), М. Матејић (Кнез од Корнвала), М. Марковић (Кнез од Албаније), Д. Спасић (Кент), А. Лукић (Глостер), Р. Спиридоновић (Едгар), К. Васиљевић (Едмунд), В. Виловац (Куран), А. Стојановић (Освалд), П. Добриновић (Дворска будала), Ј. Душановић (Лекар), Ђ. Маџарић (Капетан), Д. Кранчевић (Гласник), Т. Лукићка (Гонерила), С. Бакаловићка (Регана), М. Марковићка (Корделија). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у Н-Оп 27. V 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Гавриловић; А. Гавриловић (Лир), И. Прегарц (Корделија). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Краљ Лир, превели Лаза Костић, Антоније Хаџић и Јован Д. Стефановић, Панчево 1882; Цар Лир, превео Лаза Костић, НСад 1894; Трагедија краља Лира, превео Светислав Стефановић, Бгд 1923; Краљ Лир. Магбет, превели Живојин Симић и Сима Пандуровић, Бгд 1955.

ЛИТ: А-м, Краљ Лир од Шекспира, Позориште, НСад 1874, бр. 3, с. 47; А-м, Српско народно позориште у Земуну, Стражилово, 1885, бр. 25, с. 799; Ј. Грчић, Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада, Стражилово, 1885, књ. I, с. 921-922, А-м, Српско народно позориште, Застава, 1891, бр. 134, с. 2; Ј. Храниловић, Краљ Лир, Јавор, 1892, бр. 8, с. 121-124; Ј. М., Гостовање Српског народног позоришта у Сентомашу, Браник, 1892, бр. 23, с. 3; М. Д., „Краљ Лир“, Весник, Панчево 1893, бр. 11, с. 1; М. Савић, Краљ Лир од Шекспира у преводу Лазе Костића, Позориште, НСад 1900, бр. 38, с. 151; Ј. Храниловић, Краљ Лир од Шекспира, Позориште, НСад 1905, бр. 23, с. 101; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Цар Лир“, трагедија у пет чинова од В. Шекспира, за српску позорницу удесио А. Хаџић, Браник, 1908, бр. 20, с. 3; С. С., Новосадско-осечко позориште у Сомбору (представа „Краља Лира“ 27. V 1928), Застава, 1928, бр. 124, с. 3.

А. К.

КРАЉ Матилда – глумица, певачица и оперски редитељ (Вараждин, 12. III 1899 – ?). По неким изворима рођена је 1893, а умрла после 1935. Завршила је три разреда Више девојачке школе у Згбу. Позоришну каријеру отпочела је 1917. најпре као члан хора, а затим као солист Опере ХНК у Згбу. У сезони 1918/19. била је у НК у Осијеку, 1919/20. је похађала Државну глумачку школу при ХНК у Згбу, 1920/21. је у НК у Вараждину, 1921/22. поново у НК у Осијеку, од 1922. до 1924. у НП у Бгду, 1924/25. у Опери НП у НСаду, 1925/26. опет у НК у Осијеку. Од јесени 1926. други пут је ангажована у Опери НП у НСаду, одакле је, заједно са мужем, оперским певачем И. Хораком-Горским (в), отпуштена 12. II 1927. одлуком Министарства просвете јер 1. II 1927. није дошла на представу Последњег валцера. Истом одлуком су обоје искључени на г. дана из свих централних и обласних позоришта у земљи. У сезони 1931/32. била је члан СНП, у којем је и режирала оперетске представе. Од 1932. до 1936. и од 1941. до 1944. била је ангажована у НП Босанске крајине у Бањој Луци, а после рата је радила у НК у Пули. „Сопранисткиња са лепо однегованим гласом, технички врло сигурним, изражајно и јаким и пријатним, даровита, претежно карактерна глумица са озбиљним уметничким могућностима, Краљева је имала скоро подједнаког успеха и у оперском и оперетском репертоару, па чак и у драми“ (Б. С. Стојковић).

РЕЖИЈЕ: Орлов, Три девојчице, Мис чоколада.

УЛОГЕ: Хенерл (Три девојчице), Циганка (Шумарева криста), Одет Даримонд (Бајадера), Бароница Риза (Јесењи маневар), Нађа Нађаковска (Орлов), Сизи Куртоа (Топаз), Вера Лизавета (Последњи валцер), Принцеза Јуте (Холандска женица), Мадам Помпадур (Madame Pompadour), Јелена (Лепа Јелена), Конђа Гил (Стамбулска ружа), Ружа (Игуманов грех), Суза (Дротар), Зорика (Циганска љубав), Фраскита (Фраскита), Жермена (Корневиљска звона).

ЛИТ: А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1924, бр. 20, с. 15; О. С(уботи)ћ, „Корневиљска звона“, Застава, 15. X 1924; О. С(уботи)ћ,  „Лепа Јелена“, Застава, 25. XI 1924; (П. И.), Оперско вече чланова Новосадске опере, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6; Б. Ј., „Шумарева криста“, Јединство, 1. III 1925; О. С(уботи)ћ, „Холандска женица“, Застава, 4. IV 1925; Б. Ј., „Фраскита“, Јединство, 21. VI 1925; А-м, Гостовање Матилде Краљ, Застава, 6. V 1926; А-м, Матилда Краљ, Нови Сад, 1926, бр. 26, с. 5; А-м, Госпођа Матилда Краљ, поново ангажована примадона новосадског Народног позоришта, Нови Сад, 1926, бр. 29, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Последњи валцер“, Застава, 13. VIII 1926; А-м, „Бајадера“ у новосадском Народном позоришту, Нови Сад, 1926, бр. 58, с. 5; А-м, „Орлов“, оперета од Гранихштетена, Нови Сад, 1926, бр. 43, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Стамбулска ружа“, Застава, 27. I 1927; А-м, „Орлов“, Ново време, Стари Бечеј 18. X 1931; М., Оперета „Три девојчице“, Нови Сад, 20. II 1932; А-м, Оперета „Мис чоколада“, Нови Сад, 5. III 1932.

В. В.

КРАЉ РИЧАРД III – в. РИЧАРД III

КРАЉ Штефица – оперетска певачица и играчица. Била је члан СНП од 1. I до 16. II 1932, када је вероватно отишла у Немачку јер је „као гошћа из Берлина“ 10. IV 1932. у НСаду одржала балетско вече под насловом Смрт алкохола.

УЛОГЕ: у оперетама Три девојчице и Орлов.

ЛИТ: М., Оперета „Три девојчице“, Нови Сад, 1932, бр. 8, с. 2; А-м, Новосадска оперета, Нови Сад, 1932, бр. 16, с. 3; А-м, Нови Сад је добио оперету, Југословенски дневник, 1932, бр. 100, с. 4; А-м, Orlow – Kalmán Imre operettjének bemutatója, Napló, 16. II 1932.

В. В.