КРАЉЕВ Мирослав-Миро – глумац (Сплит, 6. V 1939 – ). Завршио је Академију за казалишну умјетност у Згбу. Први ангажман остварио је у НП у Сарајеву (од 15. XI 1964. до 31. XII 1967). Од 11. I до 31. X 1974. био је члан НК „Иван Зајц“ у Ријеци. У међувремену је, од 11. X 1968. до 10. I 1974. и поново 8. XI 1974. до 31. VIII 1977, у Згбу провео у статусу слободног уметника наступајући углавном у театру „Комедија“. У СНП у НСаду био је ангажован од 15. IX 1977. до 31. XII 1980.

УЛОГЕ: Поп Олуја (Поп Ћира и поп Спира), Билинг (Непријатељ народа), Доктор Чеферкола (Субота, недеља, понедељак), Борис (Олуја), Климо Раштаков (Пасквелија), Марсел (Афера), xxx (Наш Тито).

ЛИТ: Д. Н(иколић), За театар без лажи, Позориште, НСад 1977, бр. 1-2, с. 8-9; Д. Николић, Сремац уместо авангарде, Дневник, 18. X 1977; М. Кујунџић, Опсена светлости и боја, Дневник, 29. III 1979; С. Божовић, Нежан ветар уместо „Олује“, Вечерње новости, 10. IV 1979; Д. Николић, Црвене зоре пасквелске, Дневник, 11. X 1979; С. Божовић, Сан о времену, Вечерње новости, 12. X 1979; М. Кујунџић, Тешки кораци догме, Дневник, 5. IV 1980; М. Кујунџић, Пркосник олујама, Дневник, 27. V 1980.

Д. В. и М. Л.

КРАЉЕВА ЈЕСЕН – драмолет у 1 чину у стиховима. Написао: Милутин Бојић. Праизвођење 10. X 1913. у НП у Бгду.

Прво извођење у НП у НСаду 29. IV 1920. (заједно са једночинком Стара врлина). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Ј. Осипович Шувалов, сц. Ј. Бјелић, к. г.; Д. Сотировић, к. г., Д. Спасић, К. Васиљевић, П. Рајичићка, В. Кустудић, С. Ленска, М. Хаџићева, В. Виловац, М. Хаџи-Динић. – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м, Из позоришта, Јединство, 1920, бр. 279, с. 2; А-м, „Краљева јесен“, Застава, 1920, бр. 99, с. 5; Б. П., „Краљева јесен“ од Милутина Бојића и „Стара врлина“ од Амфитеатрова, превод с руског од Р. Ј. Одавића, Јединство, 1920, бр. 286, с. 2; Б. П., Позориште, Јединство, 1920, бр. 385, с. 2; А-м, „Краљева јесен“, Застава, 1920, бр. 200, с. 3.

В. В.

КРАЉЕВА СЕЈА – историјска драма у 4 дела. Написао: др Милан А. Јовановић.

Праизвођење у СНП 5. XII 1864. у Осијеку. – П. Маринковић (Стеван Дечански), Л. Телечки (Душан), Н. Недељковић (Михаило), Љ. Коларовићка (Неда), xxx (Александар), Ј. Кирковићка (Теодора), С. Андријевић (Леонтас), Н. Зорић (Новак), Љ. Телечкова (Марица), Ђ. Пелеш (Стеван, слуга), Д. Коларовић (Капулос), К. Хаџић (Калуђер). – Изведено 15 пута.

Обновљено као премијера у СНП 25. IX 1866. у Земуну. – П. Маринковић (Стефан Дечански), Н. Недељковић (Душан), Д. Ружић (Михаило), М. Гргурова (Неда), xxx (Александар), Д. Ружићка (Теодора), Л. Телечки (Леонтас), Н. Зорић (Новак), С. Поповићева (Марица), Ђ. Пелеш (Стеван), С. Андријевић (Капулос), К. Хаџић (Арсеније). – Изведено 8 пута.

Обновљено као премијера у СНП 18. II 1868. у Панчеву. – П. Маринковић (Стефан Дечански), Л. Телечки (Душан), Д. Ружић (Михаило), Љ. Коларовићка (Неда), Љ. Зорићева (Александар), Д. Ружићка (Теодора), М. Станишић (Леонтас), Н. Зорић (Новак), С. Максимовићка (Марица), М. Бошњаковић (Стеван, слуга), Д. Коларовић (Капулос), К. Хаџић (Арсеније). – Изведено 3 пута.

Обновљено као премијера у СНП 1. XI 1870. у Панчеву. – П. Маринковић (Стефан Дечански), Н. Недељковић (Душан), Д. Ружић (Михаило), Ј. Маринковићка (Неда), Љ. Зорићева (Александар), Д. Ружићка (Теодора), С. Стефановић (Леонтас), Н. Зорић (Новак), С. Максимовићка (Марица), Л. Лугумерски (Стеван, слуга), М. Суботић (Капулос), К. Хаџић (Арсеније). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Др Милан Јовановић, Краљева сеја, НСад 1872.

ЛИТ: А-м, Српска глумачка дружина славила је тријумф изведбом новитета „Краљева сеја“, Esseker Lokalblatt und Landbote, Осијек 1864, бр. 1, с. 415; А-м, У среду 30. децембра игран је комад „Краљева сеја“ од Милана А. Јовановића, Србобран, НСад 1865, бр. 2, с. 4; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 5, с. 117; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 8, с. 189; А-м, „Краљева сеја“, Даница, 1869, бр. 16, с. 255.

В. В.

КРАЉЕВИЋ Анте – глумац (Комин, код Метковића, 14. VIII 1914 – ?). Основну школу завршио у родном месту, четири разреда гимназије у Славонском Броду и потом Вишу педагошку школу и Глумачку школу у Згбу (1939-1942). Почео је да игра 1940. у ХНК у Згбу, а 1945. је отишао у новоосновано НК у Суботици. У СНП је прешао 1. VIII 1947. и у њему остао до 30. IX 1950, када се вратио у загребачко ХНК; од 31. VIII 1954. је опет играо у Суботици две сезоне (1954-1956), а затим у позориштима у Лесковцу, Крагујевцу и другде, где се истицао у главним улогама. Био је ожењен Маријолом К. (в), такође глумицом.

УЛОГЕ: Силвестар (Скапенове подвале), Едвард (Цврчак на огњишту), Смит (Руско питање), Марко Вујић (Лажа и паралажа), Дудкин (Дан одмора), Шербулић (Родољупци), Дундо Мароје (Дундо Мароје), Елсворт Ленгдон (Дубоко корење), Махунхина (Острво мира), Учитељ филозофије (Грађанин племић), Пера (Вечити младожења), Кнез од Марока (Млетачки трговац).

ЛИТ: А-м, Молијер: „Скапенове подвале”, ВС, 1948, бр. 13, с. 4; А-м, Дан одмора, ВС, 1948, бр. 14, с. 36; В. Поповић, „Дубоко корење”, драма од Џемса Гоуа и Арнолда Д’Исоа, ЛМС, 1949, књ. 363, с. 103; Ј. Виловац, „Вечити младожења” Јаше Игњатовића – драматизација Петар С. Петровић, СВ, 12. V 1950; М. Ст., Премијера „Бакице” у Пионирском позоришту, СВ, 31. VII 1950.

М. Л.

КРАЉЕВИЋ Маријола – шаптач и глумица (Сплит, 18. III 1923 – ?). Супруг јој је био глумац Анте К. (в). Завршила је малу матуру и два разреда трговачке академије. Од јесени 1945. до 31. VII 1947. била је чланица ХНК у Суботици. У Драми СНП била је од 1. VIII 1947. до 30. IX 1950, када је прешла у загребачко ХНК, у којем је остала до 31. VIII 1954. У сезонама 1954/55. и 1955/56. поново је у Суботици, а од 1956/57. у ЦНП у Титограду.

УЛОГЕ: Џесика (Млетачки трговац).

ЛИТ: Р. В., Тумачи Шајлока и Порције о својим улогама, НС, 1950, бр. 4-5, с. 4.

В. В.

КРАЉЕВИЋ МАРКО И АРАПИН – историјска слика у 5 чинова, с певањем и играњем. Написао: Веља Миљковић. Музика: Ференц Гал.

Праизвођење у СНП средином маја 1892. у Суботици. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: А. Лукић (Цар турски), Д. Спасић (Сулејман), В. Миљковић (Краљевић Марко), Д. Ружић (Елиџе, Арапин), Д. Марковић (Андрија), Д. Ружићка (Јевросима), М. Марковићка (Зулејка).

Премијера у СНП 19. II / 3. III 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Цар турски), Д. Спасић (Сулејман), Ј. Тодосић (Осман-беј, Фоча), С. Стефановић (Реџеп-паша, Биџе), К. Васиљевић (Тахир-беј), М. Николић (Оџа), Ђ. Бакаловић (Царев Татарин), С. Бакаловићка (Зелида), М. Марковићка (Зулејка), З. Ђуришићева (Фатима), Д. Весићева (Селима, Вила Босне), Љ. Душановићка (Мејра), К. Жикићка (Баба Јурмуса), Д. Ружићка (Краљица Јевросима), Ј. Душановић (Марко), М. Марковић Мика (Андрија), Ј. Жикић (Радић), xxx (Краљев телесник), Д. Ружић (Елиџе), Т. Илић (Сот), Т. Лукићка (Вила Србије), Д. Васиљевићка (Вила Старе Србије). – Изведено 12 пута.

Премијера у СНП 7/19. VI 1898. у НСаду. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Цар турски), Д. Спасић (Сулејман), Ј. Тодосић (Осман-беј), Љ. Мицић (Реџеп-паша), К. Васиљевић (Тахир-беј), М. Николић (Оџа), Ђ. Бакаловић (Царев Татарин), С. Бакаловићка (Зелида), Д. Туцаковићева (Зулејка), З. Ђуришићева (Фатима), Л. Вујичићева (Селима), Љ. Душановићка (Мејра), Д. Стефановићева (Лерифа, Друга вила), М. Тодосићка (Баба Јурмуса), Д. Ружићка (Краљица Јевросима), Л. Рајковић (Фоча), Ј. Душановић (Марко), М. Марковић Мика (Андрија), М. Хаџи-Динић (Радић), Д. Ружић (Елиџе), Л. Поповић (Сот), Р. Павићевић (Биџе), Д. Васиљевићка (Вила Босне), Д. Николићка (Вила Старе Србије), Д. Симићева (Прва вила). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 9. I 1900. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар турски), Д. Спасић (Сулејман), Ј. Тодосић (Осман-бег), А. Стојановић (Реџеп-паша), К. Васиљевић (Тахир-бег), М. Николић (Оџа), Ђ. Бакаловић (Царев Татарин), С. Бакаловићка (Зелида), Д. Туцаковићева (Зулејка), Д. Спасићка (Фатима, Друга вила), Л. Вујичићева (Селима, Прва вила), Љ. Душановићка, М. Радошевићева (Мера), З. Добриновићка (Шерифа), М. Тодосићка (Баба Јурмуса), В. Хорват, Е. Слука (Фоча), С. Вујићка (Краљица Јевросима), Ј. Душановић (Марко Краљевић), М. Марковић Мика, М. Матејић (Андрија Краљевић), Л. Поповић, М. Хаџи-Динић (Радић), Д. Ружић (Елиџе), С. Стефановић (Сот), А. Ботић (Биџе), Т. Лукићка (Вила Србије), Д. Васиљевићка (Вила Босне), Д. Николићка, К. Виловчевица (Вила Старе Србије). – Изведено 15 пута.

Премијера у СНП 23. X / 5. XI 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар турски), С. Стефановић (Сулејман), В. Виловац (Осман-бег, Марко Краљевић), А. Стојановић (Реџеп-паша), К. Васиљевић (Тахир-бег), М. Николић (Оџа), Ђ. Бакаловић (Царев Татарин), С. Бакаловићка (Зелида), Д. Матејићка (Зулејка), М. Филиповићка (Фатима), М. Козловићева (Селима), Ј. Стојановићка (Ајша), С. Ранковићева (Мера), С. Вујићка (Краљица Јевросима), М. Матејић (Андрија Краљевић), Д. Кранчевић (Радић), Д. Ружић (Елиџе), Ђ. Маџарић (Сот), С. Лијанка (Биџе), К. Виловчевица (Вила Србије), Д. Васиљевићка (Вила Босне), Д. Николићка (Вила Старе Србије). – Изведено 12 пута.

Премијера у СНП 31. X / 13. XI 1910. у Великој Кикинди. – М. Николић (Цар турски), С. Стефановић (Сулејман), М. Хаџи-Динић (Реџеп), М. Матејић (Тахир-бег), Р. Спиридоновић (Оџа), Р. Кранчевићка (Зелида), Д. Матејићка (Зулејка), О. Освалдова (Фатима), М. Јосићева (Селима), К. Виловчевица (Ајша), М. Филиповићка (Мера), М. Тодосићка (Баба Јурмуса), Т. Лукићка (Краљица Јевросима), К. Васиљевић (Марко Краљевић), М. Марковић Мика (Андрија Краљевић), В. Виловац (Радић), Ј. Антонијевић (Елиџе), С. Ђуркић (Сот), Б. Савић (Биче), Д. Васиљевићка (Вила Србије). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: М. О., Врањево, у недељу 5 (17) јула представљен је „Краљевић Марко и Арапин“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 29, с. 3; Мија, У недељу 16 (28) августа приказан је нов комад „Краљевић Марко и Арапин“, Банаћнин, Велика Кикинда 1892, бр. 35, с. 3; М. Д., „Краљевић Марко и Арапин“, историска слика у 5 чинова са певањем, написао В. М. Миљковић; музика: Ф. Гал, Весник, Панчево 1893, бр. 5, с. 2; Нил, Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 23. II 1894; А-м, О одржаној представи „Краљевић Марко и Арапин“, Стража, 1895, бр. 15, с. 3; Ј., Краљевић Марко и Арапин, Позориште, НСад 1895, бр. 13, с. 50-51; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 46, с. 2; А-м, У недељу, 9. јануара, гледали смо „Краљевић Марко и Арапин“, Застава, 12. I 1900; Ј., Краљевић Марко и Арапин, Позориште, НСад 1900, бр. 9, с. 35; А-м, „Краљевић Марко и Арапин“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 33, с. 129-130.

Л. Д.

КРАЉЕВИЋ МАРКО И АРАПИН – историјска игра у 3 радње с песмама. Написао: Атанасије Николић. Музика: Јосиф Шлезингер. Праизвођење 7. XII 1841. у Театру на ђумруку у Бгду.

Прво извођење у СНП 4. VII 1865. у Вршцу. Подела узета са плаката представе одржане 16. VI 1867. у Вршцу. – Н. Зорић (Краљевић Марко), Д. Ружић (Црни Арапин), М. Гргурова (Царска кћи), С. Максимовићка (Прва вила), А. Мишковићева (Друга вила), К. Хаџић (Селим-паша), М. Бошњаковић (Царски служитељ), А. Савић (Ћир Пуља), Н. Рашић (Сима), М. Станишић (Царев Татарин), Ђ. Пелеш (Стојан). – Изведено 15 пута.

Премијера у СНП 27. XII 1885. у НСаду. – В. Миљковић (Краљевић Марко), Д. Ружић (Арапин), Л. Хаџићева (Вила косовска), М. Максимовићева (Вила призренска), Д. Николићева (Вила прилипска), Д. Бандобранска (Вила дурмиторска), А. Милојевић (Селим), С. Бркићева (Фатима), М. Марковић (Селим-паша), С. Кестерчанек (Царев Татарин), А. Десимировић (Царев послужитељ), М. Банић (Ћир Пуља), Н. Петровић (Сима), К. Васиљевић (Стоја). – Изведено 22 пута.

БИБЛ: Атанасије Николић, Краљевић Марко и Арапин, Бгд 1841.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 5, с. 117; -ћ, Из позоришта, Садашњост, Кикинда 1884, бр. 41, с. 320; (Ј.) Г(рчић), Краљевић Марко и Арапин, Позориште, НСад 1885, бр. 15, с. 59; М. С. М., „Марко Краљевић и Арапин“, јуначка позоришна игра у 3 чина од А. Николића, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 11, с. 3.

В. В.

КРАЉИЧИНА ДЕВОЈКА (La Reine de seize ans) – драма у 2 чина. Написао: Жан Бајар. Прво извођење у Паризу, 1863.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 5. XII 1868. у НСаду. Превео: Стојан Новаковић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

В. В.

КРАНЧЕВИЋ Драгомир – драмски глумац, оперски и оперетски певач и редитељ (Панчево, 16. XII 1878 – Нови Сад, 20. IV 1958). Отац му се звао Атанасије, а мати Марија рођ. Живановић. Потиче из старе граничарске, угледне трговачке породице у којој се одвајкада неговала музика, и инструментална и вокална. Његов стриц Драгомир био је у своје време познати виолинист и концертмајстор будимпештанске Опере, старији брат Петар одличан певач-баритон, хоровођа и композитор, а сестра Јулка веома добра пијанисткиња и приватни наставник клавира. Основну и грађанску школу завршио је у Панчеву. Питомац Припремне војне школе био је у Пожуну (Братислава), одакле је отишао у Кадетску школу у Карловцу. После г. дана, не желећи да буде официр, ову школу је напустио и, одслуживши војни рок 1901, прешао у Србију па је код Жарка Савића (в) у Бгду учио клавир и певање. Затим се потпуно посветио позоришту и до краја живота остао му веран. За члана НП Бгд ангажован је 1. VIII 1902. и убрзо се први пут појавио на сцени – у улози Канингема у оперети Гејша. У НП Бгд остао је до 30. IX 1903, а од 25. X 1903. до 31. VII 1908. члан је СНП; тада се оженио глумицом-почетницом Аном Фроман, која је удајом добила име Ружа. После тога је, због учешћа у побуни млађих глумаца против Пере Добриновића, отишао са женом из новосадског театра и до 31. V 1909. био члан ХНК у Осијеку; вративши се поново у СНП остао је у његовом ансамблу до 28. VI 1914. По завршетку Првог светског рата, крајем новембра 1918. долази са групом глумаца повратника из рата у СНП и у њему, односно НП НСад, је до 31. III 1928, када улази у састав ансамбла Н-Оп, чији је члан до 31. VII 1933. Потом га П. Коњовић (в) одводи у ХНК Згб, где остаје до 31. XII 1936. запослен скоро искључиво у администрацији. Од 1. I 1937. до 6. IV 1941. члан је НПДб у НСаду; у њему наставља рад августа 1941. и у избеглиштву, најпре у Пожаревцу, затим у Ковину, а од фебруара 1942. до 7. II 1945. у ДНП односно ВНП у Панчеву. Од 8. II 1945. члан је и редитељ оперете у ВНП (СНП) у НСаду до 18. III 1948, када је пензионисан. У својству пензионера хонорарно ради до 31. VII 1950, а тада се, у лето 1951, сели у Панчево, где сарађује с тамошњим НП и повремено режира у Луткарском позоришту. Од 1954. до смрти борави у НСаду. К. је од 1907. до 1914, поред глумачких и певачких обавеза, помагао управницима СНП у обављању административних послова позоришне дружине. У том сектору радио је и у Н-Оп, ХНК Згб, НПДб НСад, ДНП у Панчеву и све време после Другог светског рата, непрекидно се бавећи режијом и повремено наступајући и на сцени, изузев периода проведеног у Згбу. У Панчеву је крајем 1944. и почетком 1945. у зиму 1945/46 (када је онамо био привремено упућен на рад) и после 1948. извесно време обављао дужност управника панчевачког Позоришта. Бавио се и преводилаштвом: за потребе СНП превео је са немачког текстове трију оперета – Холандске женице, Фраските и Грофице Марице. У два маха је славио јубилеје: 25-огодишњицу 15. III 1926. у НП НСаду улогом Ајзенштајна у Слепом мишу и 50-огодишњицу 21. V 1952. у НП Панчево режијом оперете Силва (Кнегиња чардаша) и улогом Фери-бачија. Том приликом СНП му је поклонило његов портре, рад сликара Стевана Максимовића (в). Одликован је Орденом Св. Саве V реда (1926) и Орденом Југословенске круне V реда (1935). Био је претежно тумач певачких улога у оперетама, а наступао је и у невеликом али пробраном оперском репертоару као протагонист партија лирско-тенорског фаха; такође, био је носилац певачких улога и у комадима из народног живота с певањем и музиком, а, у првим г. свога позоришног рада, и приличног броја драмских рола. Лепе појаве, отменог држања и поуздане музикалности, он је у улогама које је интерпретирао испољавао солидну певачку технику и сигурност и развијен смисао за мелодиозно вајање певачке фразе. Својим гипким, лепо обојеним и пријатним лирским тенором у тумачење својих рола уносио је много осећања, темперамента и страсти, с тежњом да их и као ликове обликује на начин који ће одговарати њиховим карактерима. Неколико г. пред Први светски рат, а нарочито после рата, био је врло популаран оперетски и оперски првак, увек радо слушан и лепо приман од публике НСада и места у којима је новосадско Позориште гостовало. У глумачком погледу користила су му искуства са почетка каријере, када је био и драмски глумац: искуства довољна да у певачком репертоару пружи више од уобичајеног и очекиваног, али ипак недовољна да у доцније повремено играним драмским улогама оствари запаженије резултате. Као редитељ опера, оперета и комада из народног живота углавном је следио одраније канонизоване традиције у сценским аранжманима дела ове врсте, не желећи да експериментисањем било шта ризикује. У администрацији је увек био користан сарадник свих управа. Примерно савестан, пословично тачан и уредан, умерено строг а објективан, он је на тој дужности доприносио ажурности и сређености административних и финансијских послова. Честит, трезвен, озбиљан и углађен, својим понашањем и поступцима настојао је и у позоришту и ван њега да непрекидно стиче висок углед глумачкој професији и установи у којој ради; тим својим особинама и држањем био је један од њихових најузорнијих представника. Непосредно је учествовао у оснивању Заједнице омладине СНП (1907), која је својим захтевом за реформама била снажно уздрмала конзервативне снаге у ДСНП (1908), спремна да сноси све последице своје одлучне и храбре акције.

РЕЖИЈЕ: Јеврејка, Пајаци, Продана невеста, Чаробни стрелац, Никола Шубић Зрињски, Мадам Батерфлај, Кавалерија рустикана, Травијата, Марта, Вертер, Сузанина тајна, Корневиљска звона, Бајадера, Кнегиња чардаша – Силва, Цигански барон, Три девојчице, Мамзел Нитуш, Мадам Помпадур, Гроф од Луксембурга, Јесењи маневар, Лутка, Перикола, Слепи миш, Чар валцера, Шева, Пољачка крв, Стамболска ружа, Перчин-Курјук, Мрак, Ђидо, Човек снује, Ивкова слава, Дивљуша, Саћурица и шубара, Луда Велинка, Риђокоса, Сеоска лола, На бунару.

УЛОГЕ: Калуђер (Ксенија), Јован (Јованчини сватови), Кулин (Иво, кнез од Семберије), Леополд (Јеврејка), Канио (Пајаци), Јењик (Продана невеста), Макс (Чаробни стрелац), Јуран (Никола Шубић Зрињски), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Грешије (Корневиљска звона), Каварадоси (Тоска), Тренк (Барон Тренк), Ајзенштајн (Слепи миш), Плуто (Орфеј у паклу), Тома (Женидба при фењерима), Флорестен (Муж пред вратима), Пикило (Перикола), Рене (Гроф од Луксембурга), Канингем (Гејша), Влад (Врачара), Лементи (Јесењи маневар), Попечки (Грофица Марица), Ервин, Фери-бачи (Кнегиња чардаша – Силва), Пигмалион (Лепа Галатеја), Шуберт (Три девојчице), Шанплантре, Селестен (Мамзел Нитуш), Раде Неимар (Задужбина цара Лазара), Карло, Џек (Карлова тетка), Јован (Ђаво), Гал (Игра у дворцу), Душко (Обичан човек), Министар (Протекција), Сабо (Сутон), Нађ Пал (Родољупци), Валентин (Распикућа), Стева Драгић (Сеоска лола), Милић (Ђидо), Раде (Крајишкиња), Макс (Дивљуша), Ферко (Риђокоса), Коста (Ускочкиња).

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Доктор Робин, Позориште, НСад 1904, бр. 26, с. 139; Ј., Иво, кнез од Семберије, Застава, 31. XII 1911; А-м, Чергашки живот, Застава, 8. III 1919; Д. П., Опера „Барон Тренк“, Застава, 2. X 1920, А-м, Мамзел Нитуш, Застава, 31. X 1920; О. С(уботи)ћ, Јесењи маневар, Застава, 22. IX 1922; А-м, Љубав, Јединство, 16. V 1924; О. С(уботи)ћ, Корневиљска звона, Застава, 24. VI 1924; А-м, Премијера Холандске женице, Comoedia, 1925, бр. 34, с. 10; С. Зубац, „Пољачка крв“, оперета у 3, чина од Недбала, Јединство, 27. IX 1925; О. С(уботи)ћ, 25-годишњи јубилеј Д. Кранчевића, Застава, 1926, бр. 27, с. 3; О. С(уботи)ћ, Са 25-годишњег јубилеја Д. Кранчевића, Застава, 1926, бр. 60, с. 3; А-м, A noviszádi Nemzeti Színház fénykora, Délbácska, 1926, бр. 55 с. 5; А-м, Прослава г. Драгомира Кранчевића, Нови Сад, 1926, бр. 10, с. 2; П. Коњовић и Т. Танхофер, Два поздрава заслужном слављенику, НС, 1952, бр. 41-42, с. 1-2; М. Томандл, Драгомир Кранчевић, НС, 1952, бр. 41-42, с. 1-2; Л. Дотлић, In memoriam – Драгомир Кранчевић, НС, 1958, бр. 132-133, с. 28; Л. Дотлић, Побуна глумаца против Пере Добриновића, Календар МС за 1960, НСад 1959, с. 99-102.

Л. Д.

КРАНЧЕВИЋ Ружа – глумица (Банатски Брестовац, 8. V 1887 – Нови Сад, 12. V 1963). Удајом за Драгомира Кранчевића (в) променила је и име и презиме (девојком се звала Ана Фроман). Завршила је Српску вишу девојачку школу у Панчеву и учила глуму код Милорада Гавриловића и Пере Добриновића, а затим дебитовала у НП у Бгду 1906. улогом Балбине у Женском пријатељу. Чланица СНП у НСаду била је од 1. IV 1907. до 31. VII 1908; затим је била у НК у Осијеку до 31. V 1909, па поново у СНП до 28. VI 1914. и од новембра 1918. до 31. III 1928, када је прешла у Н-Оп и у њему остала до 31. VII 1933. Потом је студирала глуму у ХНК у Згбу од 1. VIII 1933. до 31. XII 1936. Чланица НПДб била је од 1. I 1937. до 6. IV 1941, а по ослобођењу била је ангажована у СНП у НСаду од 8. IV 1945. до 15. VIII 1950. и у НП у Панчеву до пензионисања, 1. IX 1951. У НСаду је 1932. обележила 25-огодишњицу глумачког рада улогом Хелене у комаду Љубав на коцку. Према оцени Позоришног одсека ДСНП у Извештају за сезону 1909/10. била је необично мила, али поред старијих глумица није могла да добије озбиљније задатке. Веће и велике драмске роле стекла је пред рат и у међуратном периоду (Амалија, Јулија, Дездемона, Персине и др.) а упоредо и низ карактерних улога у домаћој комедији, страним комадима и у музичком репертоару. Према М. Томандлу, на позорницу је излазила увек добро спремна и са тачним познавањем улога, испољавајући у њима сву снагу свог глумачког талента.

УЛОГЕ: Ејлиф (Народни непријатељ), Јелкица (Свет), Леонида (Лепа Марсељанка), Дечко (Барон Фрања Тренк), Тоанон (Кад човек стари), Јосиф (Добросретник), Мадам де ла Бит-Моа (Мадам Монгоден), Сељанка (Врачара), Мицика (Чар валцера), Ружа (Сузе), Фрањица (Неверни Тома), Ида (Слепи миш), Марина (Наши сељани), Смиљка (Наш човек), Хоана (Вештица), Зорка (Резервистина женидба), Стојна (Чучук Стана), Васићка (Одсудни тренуци), Мара (Пепељуга), Леди Агата (Лепеза), Грозда (На врзином колу), Ђенаро (Тоска), Чобанче (Земља), Глумица (Гардист), Кити (Моја беба), Јелица (Лажа и паралажа), Олга (У затишју), Доли (Ана Карењина), Г-ђица Еме (Свадбени марш), Корина (Мамзел Нитуш), Мадлена (Мадам Помпадур), Васка (Коштана), Риквеле (Бог освете), Султанија (Хасанагиница), Селеста (Годенове кћери), Аурелија (Какав отац такав син), Босиљка (Сеоска лола), Даница (Народни посланик), Марија Антоновна (Ревизор), Елиза (Пигмалион), Дездемона (Отело), Јулија (Ромео и Јулија), Олга Петровна (О туђем хлебу), Дуња (Злочин и казна), Лујза (Диран и Диран), Сусетка (Царство мрака), Персине (Романтичне душе), Агница (Прави се светац), Агнија (Покојник), Павлија (Ђидо), Мара (Граничари), Симка (Ожалошћена породица), Анђа (Сумњиво лице), Тетка Даца (Госпођа министарка), Сара (Покондирена тиква), Јеца (Избирачица), Арина Пантелејмоновна (Женидба), Евридика (Антигона), Магда (Коштана), Кева (Ивкова слава), Г-ђа Пернел (Тартиф), Стара госпођа (Оклопни воз), Нанчика (Родољупци), Зајцева (Дан одмора).

ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Карлова тетка“, шала у 3 чина од Томе Брандона, Браник, 1907, бр. 282, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Сеоска лола, Позориште, НСад 1907, бр. 24, с. 150-151; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 40, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Трговачке новине, 1909, бр. 17, с. 135; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 19, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 32, с. 3; А-м, „Мали лорд“, Застава, 8. IV 1920; О. С(уботи)ћ, „Граф Луксембург“, Застава, 21. IX 1921; Хр., „Какав отац такав син“, Јединство, 2. IV 1922; О. С(уботи)ћ, „Код белог коња“, Застава, 23. V 1922; А-м, Премијере и гостовања у новосадском Народном позоришту, Comoedia, 1923, бр. 3, с. 10; А-м, Анатол, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6; S. Zubac, Antigona, Deutsches Volksblatt, 26. XI 1924; Б. Ј., Виниченко: „Лаж“, режија г-ђе Лескове, Јединство, 7. II 1925; С. Зубац, „Богојављенска ноћ“, комедија у 5 чинова од Шекспира, Јединство, 22. III 1925; Крит., „Жорж Данден“, Застава, 14. VII 1925;  О. С(уботи)ћ, „Господар ковница“, Застава, 10. XI 1925; А-м, „Школа за љубавнике“, комедија од П. Волфа, Застава, 30. V 1926; К. Николић, „Ана Карењина“, драма по роману Л. Толстоја, премијера, Нови Сад, 1927, бр. 8, с. 6-7; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 24. IV 1928; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 113, с. 5; А-м, „Црквени миш“, Југословенски дневник, 1931, бр. 9, с. 2; А-м, „Врзино коло“, Југословенски дневник, 1932, бр. 230, с. 2, бр. 232, с. 2; А-м, Двадесетпетогодишњица г-ђе Руже Кранчевић, Нови Сад, 23. X 1932; А-м, Двадесетпетогодишњица г-ђе Руже Кранчевић, Глас народа, Сомбор, 1932, бр. 45, с. 3; А-м, Fünfundzwanzigjähriges Bühnenjubiläum der Frau Ruža Krančević, Deutsches Volksblatt, 11. XI 1932; Д. Шамбек, Јубилеј г-ђе Руже Кранчевић, Нови Сад, 12. XI 1932; А-м, Прослава 25-годишњице уметничког рада г-ђе Руже Кранчевић обављена је на врло свечан начин, Југословенски дневник, 1932, бр. 280, с. 3; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Глас народа, Сомбор 1933, бр. 34, с. 3; У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937, бр. 262, с. 4; А-м, Ј. Веселиновић: „Ђидо“, Дан, 1937, бр. 294, с. 8; А-м, „Сеоска лола“ стално пуни кућу, Нови Сад, 30. I 1938; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 15. XI 1939; А-м, Милорад Петровић: „Чучук Стана“, Дан, 5. I 1940; А-м, Мејак и Мило: „Мамзел Нитуш“, Дан, 2. II 1940; А-м, Валентин Катајев: „Милион мука“, Дан, 4. I 1941; Б. Петровић, Гогољева „Женидба“ на летњој позорници, СВ, 27. VII 1945; Б. Чиплић, „Ђидо“, СВ, 22. XII 1945; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; А-м, „Дан одмора“, ВС, 1948, бр. 14, с. 36; В. Поповић, „Ожалошћена породица“ од Нушића, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 370; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића – драматизација Петар С. Петровић, СВ, 12. V 1950; Д. Медаковић, Ружа Кранчевић, НС, 1952, бр. 41-42, с. 2 и 3; М. Г., У посети Ружи Кранчевић..., Дневник, 13. XI 1960.

С. Ј.