КРАЊЧИЋ Стјепан – правник, новинар и преводилац (Загреб, 26. XII 1845 – Загреб, 27. VI 1897). Након завршетка студија запослио се 1869.  као прислушник краљевског судбеног стола у Згбу, а затим је дјеловао у својству пристава и истражног суца; 1878. је радио у правничком одјелу земаљске владе, 1882. већ је био владин тајник и референт казнионица, а 1892. надзорник Земаљске казнионице. Написао  је неколико стручних књига, а од 1873,  кад је за загребачко казалиште превео Diana de Lys (А. Дима), често се јављао као казалишни преводилац. Заједно са Јанком Јурковићем превео је комад Огледало непознатог шпанског писца, који је у СНП изведен 1889.

П. Ц.

КРАСИЋ Сретен – инспицијент и глумац (Ниш, 1911 – ?). Члан СНП био је у сезони 1933/34. Играо је и епизодне улоге.

УЛОГЕ: Чиновник банке (Три Станковића), xxx (Срећа А. Д.).

В. В.

КРАСИЋ-ЛЕВАК Љубица – драмска глумица (Београд, 24. VIII 1899 – Бања Лука, 21. III 1959). Завршила је три разреда гимназије. Први пут је ступила на сцену јануара 1919. у путујућој дружини Милоша Милошевића, а затим играла у позориштима: од 1921. до 1928. код Љубомира Рајичића Чврге у Нишу, 1928/29. у Градском позоришту у Битољу, 1929/30. у НП у Нишу, од 1932. до 1934. и од 1935. до 1936. у СНП – у међувремену, 1933/34, у НП у Бањој Луци; 1937/38. у првом југословенском позоришту, које је у Суботици основао Александар Верешчагин. Од 1. VIII 1937. до 31. VII 1938. била је у НПДб и поново у НП у Бањој Луци од 1938. до смрти. Тумачила је поступно и успешно све значајније глумачке фахове, наивке, драмске и карактерне улоге и кокоте. Врло даровита и емотивна, непосредна и искрена у изразу, откривала је врло лепе и разноврсне изражајне способности у природној, одмереној и стваралачки надахнутој игри. Дуго је била с правом цењена као једна од најбољих драмских и карактерних глумица у унутрашњости. Умела је да живи у пуној мери на сцени и да је испуни занимљивом и лепом садржином.

УЛОГЕ: Дормина (Женидба на силу), Жермена Вилис (У новој кожи), Мона Монфери (Осма жена), Емина (Зулумћар), Јања (Шокица), Јулишка (Пут око света), Невена (Каплар Милоје), Олимпија (Олимпија), Едита (Неко), Настасја Филиповна (Идиот), Даница (Народни посланик), Гикинова жена (Вештица), Викторија (Бура у чаши воде), Марусја (Марусја), Хени (Ура, синчић!), Алрауна (Срећа А. Д.), Лесли (Кобно писмо), Фиб (Американска јахта у сплитској луци), Вена (Големанов), Марина Верани (Два туцета црвених ружа), Каћуша (Васкрсење), Маријана (Делила), Рина (Покојник), Агота (Из љубави недовољно), Стана (Коштана), Живана (Ђидо), Олга Николајевна (Дани нашег живота).

ЛИТ: А-м, „Олимпија“, Кикиндска недеља, 1932, бр. 11, с. 2; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вршцу, Југословенски дневник, 1932, бр. 302, с. 4; М. Весковић, Девет слика из романа „Идиот“ од Достојевског, Југословенски дневник, 1933, бр. 221, с. 5; А-м, „Осма жена“ од Алфреда Савоара у режији г. Матића, Покрет, 1933, бр. 10, с. 6; А-м, Округићева „Шокица“, Нови Сад, 1933, бр. 25, с. 4; А-м, „Осма жена“, Млада Југославија, Велики Бечкерек 1933, бр. 23, с. 3; А. П., „Каплар Милоје“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1933, бр. 25, с. 2; А-м, „Марусја“ од Л. Урванцева, Нови Сад, 1933, бр. 54, с. 2; Б. Н. Смирнов, Новосадско СНП у Новој Паланци, Југословенска стража, Бачка Паланка 1933, бр. 15, с. 2; А-м, Glücks – A. D., Deutsches Volksblatt, 22. IX 1935; А-м, Премијера „Кобно писмо“ од Сомерсета Мома, Дан, 1935, бр. 102, с. 8; М. В. И., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1935, бр. 11, с. 3; А-м, „Ура, синчић!“ од Арнолда и Баха, Дан, 1935, бр. 119, с. 4; С. Ж., „Американска јахта у сплитској луци“ од М. Беговића, Нови Сад, 1935, бр. 40, с. 3; Ј. С. Т., Стефан Костов: „Големанов“, Дан, 1935, бр. 127, с. 4; А-м, Љубица Красић-Левак, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 8; А., Српско народно позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 1936, бр. 19, с. 3; А-м, Прво југословенско коморно позориште отпочело је рад, Дан, 1936, бр. 109, с. 4; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине Кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937, бр. 256, с. 4; С., Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине,  Војводина, Вршац 1938, бр. 17, с. 2.

Б. С. С.

КРАСНА Норман (Norman Krasna) – амерички драмски писац (Корона, Лонг Ајленд, Њујорк, 7. XI 1909 – Лос Анђелес, 1. XI 1984). Студирао је права на Њујоршком универзитету (1927), на универзитету „Колумбија“ (1928) и на универзитету „Сент Џорџ“ у Бруклину (1929). Писањем је почео да се бави 1928. најпре као позоришни и филмски критичар и хумористички сарадник „Њујоршког света“, а 1929. редовно је објављивао драме у „Њујоршкој вечерњој штампи“. У току Другог светског рата служио је у америчкој војној авијацији у чину мајора (1942-1945). После рата је био активан у америчком Синдикату драмских писаца. Аутор је мноштва булеварских комедија у којима се преплићу проблеми свакодневице са фантастичним сликама из живота средњег сталежа: Гласније, молим! (Louder, Please, 1931), Мало чудо (Small Miracle, 1934), Човек плаве косе (The Man With Blonde Hair, 1941), Драга Рут (Dear Ruth, 1944), Џон воли Мери (John Loves Mary, 1947), Време за Елизабету (Time For Elisabeth, 1948), Љубазни господин (Kind Sir, 1953), Ко беше дама са којом сам вас видео? (Who Was That Lady I Saw You With?, 1958), Недеља у Њујорку (Sunday In New York, 1961), Љубав на Е спрату (Love In E Flat, 1961), Прекидамо овај програм (We Interrupt This Program, 1975). Комади су му често доста компликовани, без психолошке веродостојности, али пријатни и забавни. Његов допринос филму је много већи. Написао је велик број филмских сценарија (између осталих и за Браћу Маркс) адаптирајући и своје и туђе текстове и састављајући дијалоге – сâм или у сарадњи. Бавио се и филмском режијом, а 1950. је са Џеријем Валдом основао предузеће „Wald-Krasna Productions“, које се бавило дистрибуцијом и производњом филмова; 1952. је продао своја права и основао сопствено предузеће „Monovale Productions“, у којем је писао, адаптирао и режирао већином властите текстове. Награду Оскар је добио 1943, а Лорелову награду Синдиката филмских писаца 1959. У СНП је 1966. изведена његова комедија Недеља у Њујорку.

БИБЛ: Драга Рут, комедија у три чина (6 слика), прев. Иво Јуриша, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 498; Недеља у Њујорку, прев. Илеана Ћосић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1189.

С. А. Ј. и Д. Р.

КРАСНИЋ Јованка – драмска глумица (Осијек, 13. I 1909 – ?). Завршила је пет разреда гимназије. Већ у средњој школи показивала је смисао за глуму. Први пут је ступила на сцену 1. IX 1927. у СНП у НСаду и у њему је остала до 1929, а затим је играла у позориштима код „Боровог парка“ под управом Миодрага Мике Ристића (1929-1930), код Душана Животића, Роберта Матијевића и Љубомира Рајичића Чврге. У овим позориштима се добро прекаљивала као глумица, а нарочито под утицајем значајних глумаца М. Ристића и Д. Животића. Члан НПДб била је 1936. а потом Повлашћеног позоришта Станка Колашинца, које је оформљено од неколицине бивших чланова НПДб. После рата, од 1944. до 1947, била је у НП у Крагујевцу, од 1947. до 1950. у НП у Зрењанину, а од 1951. поново у НП у Крагујевцу. У свим тим позориштима била је у првом уметничком плану. Остварила је најлепшу уметничку меру као изразито реалистичка, претежно карактерна глумица, брижљива у студији и лепе дикције.

УЛОГЕ: Пиколо (Код белог коња), Госпођа Петровићка (Ујеж), Лутка (Слепа богиња), Клара (Трафика њене екселенције), Магда (Нечиста крв), Савета (Пут око света), Смиљанићка (Сеоска лола), Шарика (Риђокоса), Собарица (Пег, срце моје).

ЛИТ: (F. Gy.), Az Antónia bemutatója Vrsacon, Bácsmegyei Napló, 1927, бр. 330, с. 8; А-м, Позориште г. Колашинца почиње у недељу (20. IX) са гостовањем у Петровграду, Дан, 1936, бр. 218, с. 4; С. Душановић, О једном штрајку у СНП, НС, 1951, бр. 31-32, с. 10.

Б. С. С.

КРАУС-ЈОВАНОВИЋ Лилика – драмска глумица (Славонски Брод, 22. II 1901 – Београд, 1968). Супруга глумца Војислава Јовановића (в). Основну школу је завршила у родном месту, а Вишу девојачку школу у Бањој Луци. Први пут је ступила на сцену 1919. у Градском позоришту у Суботици. Исте г. је прешла у ХНК у Осијеку, а од 1920. до 1921. била је члан НП у НСаду. Од 22. VI 1921. до 1934. била је ангажована у НП у Бгду, а у сезони 1934/35. у НП у Скопљу. Деловала је врло пријатно као појава и складним стасом и лепим ликом. Углађеног понашања и врло коректне дикције, истицала се у салонским и драмским улогама.

УЛОГЕ: Алма дела Кроче (Пред испитом зрелости), Бланша (Чика Лебонар), Краљица од Голконде (Госпођа са сунцокретом), Јелена (Сан летње ноћи), Клавдија Михајловна (Љубомора), Прва госпођа (Ђаво), Нада (Свет), Алексина (Пријатељ из Лиона).

ЛИТ: Б. П., Позориште, Јединство, 9. IX 1920; А-м, Шекспир: „Сан летње ноћи“, Застава, 2. III 1921; А-м, „Љубомора“, Застава, 16. III 1921.

Б. С. С.

КРВАВА СВАДБА – (Bodas de sangre) – драма у 3 чина (7 слика). Написао: Федерико Гарсија Лорка. Прво извођење 1933. у Мадриду, у нашој земљи 24. XI 1954. у Југословенском драмском позоришту у Бгду.

Прво извођење у СНП 17. II 1955. у НСаду. Превео: Радивој Николић. – Рд. Ј. Путник, сц. М. Коњовић, к. г., к. А. Лакић, к. г., к-граф Г. Македонски, муз. сарадник Д. Стулар, дир. М. Ружић, музику изводи С. Митикас, пом. рд. Л. Дотлић, ас. рд. А.Ковачевић; О. Животић (Мајка), Ђ. Јелисић (Вереник), Љ. Раваси (Вереница), Л. Богдановић (Отац Вереничин),  А. Огњановић, С. Протић, Б. Ковач (Леонардо), Ј. Асић, Ж. Стојановић (Леонардова жена), Ј. Бјели (Леонардова ташта), С. Перић-Нешић (Мануела), С. Тошић (Просјакиња), З. Протић, Добрила Шокица (Сусетка), Б. Душановић (Прва девојка), З. Вучинић, Д. Чаленић (Друга девојка), М. Шијачки (Девојче), В. Животић (Први дрвосеча), Ф. Живни (Други дрвосеча), С. Миња (Трећи дрвосеча), С. Максић, В. Ивановић (Гост), М. Јовановић (Младић), А. Ковачевић (Месец). – Изведено 14 пута, глед. 5189.

БИБЛ: Крвава свадба, драма у три чина, прев. са шпанског Радивој Николић, Бгд 1954.

ЛИТ: В. Дубравчић, У свадбено јутро, Дневник, 13. III 1955; О. Новаковић, Варијације на представу „Крвава свадба“ од Лорке, НС, 1955, бр. 96-97, с. 5.

Ј. М.

КРВАВИ ПРЕСТО – изворна трагедија у 5 чинова. Написао: Мита Поповић.

Праизвођење у СНП 22. V 1881. у Суботици („уз пријатељско суделовање неколико сомборских дилетаната“): – Д. Ружић (Бодин), Д. Ружићка (Јакинта), М. Марковић (Косор), М. Димитријевић (Марко), А. Лукић (Кочопар), П. Коњевић (Хвалимир), Хајџан (Страхиња), Н. Јовановић (Бранислав, Други грађанин), Крнајски (Градислав), Б. Хаџићева (Предиња), Ђ. Банковић (Први грађанин), Р. Поповић (Први најамник), Б. Рашић (Други најамник), П. Добриновић (Први стражар), П. Миликовић (Други стражар), Б. Капдеморд (Копљаник). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 29. XI 1881. у НСаду. – Д. Ружић (Бодин), Д. Ружићка (Јакинта), Р. Поповић (Косор), М. Димитријевић (Марко), А. Лукић (Кочопар), Н. Рашић (Хвалимир), И. Станојевић (Страхиња), М. Јовановић (Бранислав, Други грађанин), М. Барбарић (Градислав), Б. Хаџићева (Предиња), Ђ. Банковић (Први грађанин), А. Милосављевић (Први најамник), М. Динић (Други најамник), П. Добриновић (Први стражар), В. Поповић (Други стражар). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Крвави престо, Јавор, НСад 1881.

ЛИТ: #, Суботица 10. 5. „Крвави престо“ од Мите Поповића, Застава, 1881, бр. 73, с. 3; М. Д-ћ, Крвави престо, Позориште, НСад 1881, бр. 13 и 14, с. 50 и 54-55; М. Савић, „Крвави престо“ у Н. Саду први пут 29. XI 1881, Српске илустроване новине, НСад 1881, бр. 11, с. 168-170.

В. В.

КРВНА ОСВЕТА НА КОРЗИЦИ (Vendetta) – драма у 6 слика. Написао: Виктор Диканж. Прво извођење у Паризу, 1831.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 5. X 1922. Превео: Душан Л. Ђокић. – Рд. Б. Цветковић; Д. Спасић (Грегорио), С. Јовановић (Антонио), К. Цветковићка (Роза), Ј. Стојчевић (Земпардо), В. Ивановић (Леонардо), Р. Алмажановић (Паоло), К. Виловац (Карина), В. Виловац (Спагаци), Љ. Јовановићка (Јачинта), М. Хаџи-Динић (Деспардо), М. Пашко (Табијанко), О. Кожај (Нотинго), М. Душановић (Алберт де Сенвиљ), К. Васиљевић (Лекар), С. Стојчевићка (Марита), Л. Лазаревић (Кресцо, Војник), Ј. Силајџић (Спалато), М. Авировићева (Незија), С. Савић (Пијетро), Г. Миковић (Брђанин), Д. Бајић (Капетан). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у СНП 23. XI 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом.  Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Павићевићка (Роза), М. Живановић (Григорио), М. Орловић (Антонио), Б. Ђорђевић (Алберто), М.  Аћимовић. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: Хр., „Крвна освета на Корзици“, Јединство, 1922, бр. 986, с. 3; А-м, Крвна освета, Застава, 1922, бр. 226, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 49, с. 2.

В. В.

КРЕВЕТ ЗА ТРИ ОСОБЕ – драма у 3 прва чина. Написао: Милорад Павић.

Праизвођење у СНП 30. XII 1974. у Сремској Каменици. – Рд. Д. Мијач, к. г., сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Маурич, муз. сарадник И. Ковач, сценске кретње Д. Јанковић Макс; В. Љубичић (Коста), Љ. Јовић (Јоана), В. Вртипрашки (Натан), М. Кљаић-Радаковић (Кузмина), М. Лончар (Лука), М. Петковић (Црнац), С. Шалајић (Адам), Драгиша Шокица (Гост), Т. Кнежевић (Непознати). – Изведено 10 пута, глед. 2541.

БИБЛ: Кревет за три особе, драма у три прва чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1892.

ЛИТ: А-м, Павићева „Гвоздена завеса“ пред Новосађанима, Дневник, 15. III 1974; А-м, Селектори гледали „Кревет за три особе“, Дневник, 11. I 1975; Д. Николић, Повест о театру, Дневник, 16. I 1975; М. Кујунџић, Кидање и обнављање завесе, Дневник, 19. I 1975; Ф. Пашић, Неке друге завесе, Борба, 19. I 1975; С. Божовић, Путовање кроз време, Вечерње новости, 20. I 1975; Л. Геролд, A drámaíró Prokrusztesz, Magyar Szó, 23. I 1975; Б. Петровић, И гледалац у кревету, Борба, 24. I 1975; Р. Поповић, Тајна кревета за три особе, Политика, 6. II 1975.

Ј. М.