КРЕМЕНОВИЋ Душан – драмски глумац (Бања Лука, 8. XI 1885 – Београд, августа 1949). Први пут је ступио на сцену 1903. у Сарајеву у трупи Богољуба Николића, а од 1904. до Првог светског рата био је члан путујућих дружина Драгољуба Милошевића у Брчком, затим код Петра Ћирића, Миливоја Стојковића, Ерчуге Марковића, Топаловића, Лазића, Александра Гавриловића и у Дубровачком позоришту за управе Михаила Марковића. У сезони 1919/20. је играо у Градском позоришту у Суботици, од 1920. до 1922. и од 1925. до 1926. у НП у Сарајеву – у међувремену, 1923/24, био је у НП у НСаду. Од 1935. до 1937. био је члан СНП, а од 15. VIII 1937. до 31. VII 1938. НПДб, где је, већ оронулог здравља, и пензионисан. Тридесетогодишњицу свог уметничког рада прославио је у НСаду 20. VI 1936. као Живко у Циганину Е. Сиглигетија. Био је шаптач, сценариста и глумац. Као глумац, врло природан и реалистичан, тумачио је успешно већином карактерне и највише епизодне улоге.

УЛОГЕ: Радак (Станоје Главаш), Грацијано (Отело), Поповић (Сеоска лола), Отац (Шокица), Маринко (Ђидо), Коломети (Тоска, Сарду), Квазимодо (Звонар Богородичине цркве), Живко (Циганин), Члан комисије (Скакавци).

ЛИТ: А-м, Прослава деведесетогодишњице рођења Змаја Јована Јовановића, Јединство, 30. IX 1923; А-м, Душан Кременовић, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 10; -ћ, Гостовање СНП у Вршцу, Војводина, Вршац 1936, бр. 17, с. 3; А-м, 30-годишњица глумачког рада г. Кременовића, Нови Сад, 1936, бр. 22-24, с. 9-10; А-м, Душан Кременовић, члан новосадског Српског народног позоришта, прославља 30 година глумачког рада, Време, 9. VI 1936; А-м, Тридесетогодишњи јубилеј глумачког рада Душана Кременовића, Покрет, 1936, бр. 11, с. 5; А-м, Тридесетогодишњица глумачког рада г. Д. Кременовића, Политика, 1936, бр. 10.077, с. 18; А-м, Три деценије на даскама, Дан, 1936, бр. 128, с. 8, бр. 138, с. 8, бр. 141, с. 8; Ј. Лешић, Кременовић Душан, Позориште, Тузла 1972, бр. 1, с. 100-101.

Б. С. С.

КРЕМИЈЕ Ектор (Hector Jonathan Crémieux) – француски драмски писац и либретист (Париз, 10. XI 1828 – Париз, 30. IX 1892). Написао је велик број водвиља, мелодрама, либрета за комичне опере и оперете, углавном у сарадњи са П. Декурселом (в) и Л. Алевијем (в). Аутор је либрета (заједно са Алевијем) за Офенбахову комичну оперу Орфеј у паклу, која је у НП у НСаду премијерно изведена 1922.

В. В.

КРЕМОНСКИ СВИРАЧ (Le luthier de Crémone) – глума у једном чину. Написао: Франсоа Копе. Прво извођење у Паризу, 23. V 1876, у нашој земљи 18. III 1886. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 4. III 1904. у Сомбору. Превео: Андра Николић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

В. В.

КРЕСТИЋ-КРСТИЋ Светозар – в. КРСТИЋ-КРЕСТИЋ Светозар

КРЕЦ Франц Ксавер (Franz Xaver Kroetz) – немачки писац (Минхен, 25. II  1946 – ). Одрастао је у Зимбаху као син јавног порезника. Као петнаестогодишњак прекинуо је похађање пољопривредне школе да би наставио, али убрзо и напустио, изучавање глуме. У Бечу је наставио студије глуме, али је из Рајнхардовог семинара био искључен. У раној младости био је сезонски радник, возач камиона, неговатељ болесника и – играо најпре епизодне улоге на периферијским сценама; од 1967. био је ангажован као глумац у разним „подрумским“ позориштима (Kellertheater) и почео је да пише драме. Пошто му је у минхенском „Бихнер-театру“ изведена драматизација Гончаровљевог романа Обломов (1968), штампана му је и исте г. изведена прва оригинална драма Wildwechsel (1970), која је касније снимљена и на филм. Написао је тридесетак драма, а за књижевни рад добио је многа признања: издавачка кућа „Surkamp“ дала му је 1970. сипендију за драматичаре, идуће (1971) град Минхен му је доделио Медаљу Лудвига Томе, 1972. и 1973. Западни Берлин му је уручио награду за уметност и критику, 1974. од града Хановера добио је награду за драму Sterntaler, 1975. за телевизијску драму Aussichten добија Награду Вилхелмине Тибке; 1976. град Милхајм награђује га за драму Das Nest итд. К. је 1974. дуже боравио у Источној Немачкој, где се повремено приближавао Немачкој комунистичкој партији, па се и кандидовао на њеној листи на изборима, али се временом од ње и дистанцирао. Међу његовим драмама на немачком језичком подручју су најпознатије: Geisterbahn (1971), Heimarbeit (1971), Stallerhof (1972), па Oberösterreich, Wunsch-konzert, Lieber Fritz, Mensch Meier, Wer durchs Laub geht и Nicht Fisch, nicht Fleisch. Његове драме се великим делом одигравају у миљеу малих, понижених и експлоатисаних људи који су жртве система у којем живе. Он указује на важност мењања стања и друштвеног система. Део К. рада објављен је у књизи: F. X. Kroetz, Ein Lesebuch. Stücke – Polemik – Gespräche – Filme – Hörspiele – Analisen (Rowohlt 1982). На сценама немачког говорног подручја његови позоришни комади се изводе веома често. Неке своје драме он је касније прерађивао; тако је драми Männersache после прераде дао наслов Ein Mann – ein Wörterbuch. У преводу Вере Глигоријевић та прерада је већ 9. V 1976. изведена у НП у Бгду. У СНП је изведено: 11. IV 1981. Мушке ствари (Männersache, 1970), у преводу Светлане Врбашки и 23. V 1981.  Кућа страве (монтажа два комада: Stallerhof у преводу Вере Глигоријевић и Geisterbahn у преводу Ренате Улмански).

БИБЛ: Мушка ствар, прев. Светлана Врбашки, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2035.

ЛИТ: Д. Клаић, Крецова драматургија, НСад 1980/81.

С. К. К.

КРЖЕ Ерна – оперска певачица, лирско-колоратурни сопран. Из Словеније је стигла, како каже Ј. Шулхоф у „ЛМС“, као искусна, рутинирана певачица лепог гласа. У СНП је била ангажована кратко време у сезони 1947/48, баш када је после рата обновљен рад Опере. Улогу Виолете у Травијати је спремала у алтернацији са Зденком Николић (в), која је, после свечане премијере, у овој роли наступала неколико деценија; стицајем околности на премијери 16. XI 1947. је певала К. и тако, уместо примадоне СНП Николићеве, обележила овај значајан датум, иако је убрзо нетрагом нестала из оперског света; не спомиње се чак ни у словеначкој оперској литератури.

УЛОГЕ: Виолета (Травијата), Ђула (Еро с онога свијета), Ђилда (Риголето).

ЛИТ: А-м, Премијера домаће опере „Еро с онога свијета“ у Новом Саду, СВ, 28. II 1948; А-м, „Риголето“ на сцени Опере Војвођанског народног позоришта, СВ, 24. V 1948; Ј. Шулхоф, Година дана рада Опере Војвођанског народног позоришта, ЛМС, 1948, књ. 362, с. 617.

В. В.

КРИВ (Schuldig!) – драма у три чина. Написао: Рихард Фос. Прво извођење у Бечу, 1892.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 29. VI 1899. у Руми. Превели: Жарко и Милена Миладиновић. Подела узета са плаката представе одржане 29. II 1900. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Ј. Тодосић (Херберт), Ј. Душановић (Клуг), А. Ботић (Пл. Ален), А. Лукић (Тома Лер), С. Бакаловићка (Марта), Л. Поповић (Карло), З. Добриновићка (Јулка), А. Стојановић (Густав Бергер), М. Хаџи-Динић (Адолф Крамер), К. Васиљевић (Виљем Шмит), Ђ. Бакаловић (Гернлајн), Л. Вујичићева (Милосрдна сестра), М. Николантић (Послужитељ), С. Манојловић (Жандар), В. Хорват (Подворник). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Крив“, драма у 3 чина од Рихарда Фоса, Браник, 1901, бр. 150, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Крив, Позориште, НСад 1901, бр. 36, с. 198-199; А-м, Уторак 4 (17) децембра гледасмо први пут: „Крив“, Застава, 1901, бр. 275, с. 3.

В. В.

КРИВЕЦКИ Борис – драмски, оперни и оперетни редатељ (Одеса, 5. XI 1883 – Париз, 17. V 1941). Оперну је режију завршио у Петрограду, гдје је до Првог свјетског рата радио као редатељ Театра музикалне драме. Од 1918. био је запослен у прашком Винохрадском дивадлу, па се  1923, доспјевши у Згб као емигрант, окушао у режији Јеврејиновљеве комедије Оно, што је најважније (Самое главное) 29. VI 1923. У Згбу је дјеловао до 1926. Потом је радио у Земском дивадлу у Брну, па поново у Прагу до 1934, када га налазимо у ангажману у НСаду. НСад је напустио 1936. и отишао у Париз, гдје је такођер режирао у булеварским казалиштима.

РЕЖИЈЕ: Дорис решава питање брака, Квочка, Наш попа код богатих, Звонар Богородичине цркве у Паризу.

ЛИТ: А-м, Премијера комедије: „Дорис решава питање брака“, Југословенски дневник, 1935, бр. 25, с. 6, бр. 27, с. 10, бр. 28, с. 9; С. Д., Интервју са Борисом Кривецким, новим редитељем народног позоришта пред премијеру „Квочке“, Југословенски дневник, 1935, бр. 49, с. 11; (-), „Kvočka“, Deutsches Volksblatt, 1935, бр. 9601, с. 9; Ј. С. Т., К. Вотел: „Наш попа код богатих“, Дан, 1935, бр. 165, с. 4; А-м, A notredamei torónyöi, Napló, 8. III 1936; У. Ч(обанов), Српско народно позориште пробудило код суботичке публике успавано интересовање за позориште,  Дан, 1936, бр.  57, с. 4.

П. Ц.

КРИЖ Антоније (Antonije Křiž) – оперетски певач. Иако би исправна транскрипција његовог презимена била Кжиж, у Југославији га нико није тако писао. Рођен је у Чешкој 1882. Био је члан прве оперске трупе ХНК у Осијеку 1907, а у Бгду је певао 1910/11. код Жарка Савића. И из Осијека и из Бгда је гостовао у НСаду. Г. 1912. био је најпре у путујућој трупи Петра Ћирића а потом у нишком позоришту „Синђелић“. Члан СНП је био у сезони 1913/14. После Првог светског рата играо је поново у осјечком казалишту, па у суботичком НП (1922-1924), где је носио оперетски репертоар. Од 1924. до 1926. наступао је у путујућем позоришту Драгутина Левака, од 1927. до 1929. у Градском позоришту у Нишу, а потом у путујућој трупи Љубомира Рајичића Чврге. После Другог светског рата живео је у ЧССР као пензионер. Супруга му је била глумица и певачица Марија-Марженка Шилханова (в).

УЛОГЕ: Лајтнант Ники (Чар валцера), Алфред (Слепи миш), Гроф (Гроф од Луксембурга).

ЛИТ: А-м, Опера Жарка Савића у Н. Саду, Трговачке новине, 1911, бр. 4, с. 5.

В. В.

КРИЛА – балет без садржаја у 4 става. Музика: Иво Петрић: Дивертименто за дуваче и удараљке (Maestoso, Allegretto scherzando, Lento, Allegro marciale).

Праизвођење у СНП 23. XII 1971. у оквиру Кореографског концерта (в). – Рд. и к-граф Б. Тонин, дир. М. Фајдига, сц. М. Михајловић, к. г.; учествују Ф. Сван и ансамбл. – Изведено 5 пута, глед. 1128.

ЛИТ: В. М(иросављевић), Аполон без бенкице, Дневник, 12. XII 1971; Х. Радивојевић, Борис хоће голог Аполона, Политика експрес, Бгд 16. XII 1971; В. М(иросављевић), Аполон ипак одевен, Дневник, 22. XII 1971; М. П., Кореографски концерт, Дневник, 23. XII 1971; Р. Поповић, Швејк на словачки начин, Политика, 23. XII 1971; Д. М., И обучен Аполон – прихватљив, Политика експрес, 25. XII 1971; И. Рацков, Кореографски концерт у кореографији Бориса Тонина, Руковет, Суботица 1972, св. 1-2, с.  95.

Љ. М.