КРУТЊАВА (ВРТЛОГ) (Krútňava) – опера у 6 слика. Музика: Еуген Сухоњ. Либрето: Еуген Сухоњ и Штефан Хоза, по новели М. Урбана Za vyšnum mlynom. Прво извођење у Братислави, 10. XII 1949.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. X 1968. у НСаду. Превео: Јосип Андрић. – Рд. Б. Кришка, к. г., дир. М. Фајдига, сц. Л. Вихођил, к. г., к. Х. Безакова, к. г., к-граф К. Тот, к. г., хорове спремио Е. Гвоздановић; Р. Немет (Штелина), В. Цвејић (Ондреј), О. Бручи (Катрена), К. Марцикић (Зимоњ), А. Чепе (Зимоњка), М. Скендеровић (Залчичка), М. Врчевић-Бута (Школница), И. Давосир-Матановић (Марка), Ј. Јечменица-Инић (Зуска), З. Николић (Пастирче), В. Куцуловић (Крупа), Д. Балтић (Хрињ), С. Дракулић (Олењ), Ф. Пухар (Кум), Х. Михајловић (Кума), Ф. Кнебл (Стари сват), А. Марушевић (Жена), Л. Мартин (Куварица), С. Цвејић (Први момак), Ђ. Молдовановић (Други момак), Ј. Сремчевић (Жандарм). – Изведено 6 пута, глед. 2779.

ЛИТ: В. Миросављевић, Оперски успон словачког фолклора, Дневник, 15. X 1968; Е. Сухоњ, „Крутњава“. Мој однос према музичко-драмском стварању, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 1-2; М. Фајдига, Музичка љубав на први поглед, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 2-3; Б. Кришка, „Крутњава“ први пут у Југославији, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 3; В. М(иросављевић), Љубав на први поглед, Дневник, 16. X 1968; Б. Рушкуц, Талас свежине, Дневник, 20. X 1968; Б. Драгутиновић, Драма савести словачког композитора, Политика, 25. X 1968; А-м, Krùtňava na scène SND v Novom Sade, Hlas l’udu, 26. X 1968; А-м, „Крутњава“ на новосадској сцени, Дневник, 8. XI 1968.

В. П.

КРУЧКОВСКИ Леон (Leon Kruczkowski) – пољски драмски писац, романописац и публициста (Краков, 28. VI 1900 – Варшава, 1. VII 1962). По образовању је био хемичар. Као публициста сарађивао је у листовима „Gazeta Literacka“  и  „Wiadomości Literackie“, као и у левичарским часописима. Био је учесник септембарског рата 1939, а период окупације провео је у нацистичким заробљеничким логорима. После рата је обављао читав низ високих државних функција. Двоструко је одликован државном наградом за уметност. У позоришту је дебитовао 1935.  комадом који је написао на темељу сопственог романа Кордијан и простачина (Kordian i cham). У њему полемише са оценом новембарског устанка 1830, који је утемељила пољска романтичарска књижевност. Комад Јунак наших дана (Bohater naszych czasów, 1935) представља сатиру на односе у хитлеровској Немачкој. Ова тема је поново обрађена у новој верзији под насловом Доживљај са фатерландом (Perzygoda z Vaterlandem, 1962). У комадима Одмазде (Odwety, 1948) и Посета (Odwiedziny, 1955) бави се актуелним друштвено-политичким преображајима у послератној Пољској. У драми Немци (Niemcy, 1949), која је стекла светску славу, као и у драмама Први дан слободе (Pierwszy dzień wolności, 1960) и Смрт губернатора (Śmierć gubernatora, 1961) покреће проблем одговорности појединаца који су на власти и лица која су наредбама приморавана на злочин. Интересантна акција и психологија ликова лишена упрошћавања и крутих конвенција нису једине суштинске вредности ових дела. Она увек садрже и етички проблем, чврсто повезан са кључним идејним и политичким питањима времена. К. комаде  су приказивала многа југословенска позоришта. Немце су приказали НП Зрењанин (1956) и ДТ Скопље (1968); Први дан слободе извели су ХНК у Згбу (1960), НК Ријека (1960), НП Лесковац (1961), НП Зрењанин (1962) и НП Суботица (1965), а Смрт губернатора приказали су: СНП (1962), НТ Скопље (1962), СНГ Љубљана (1963) и НП Зеница (1965).

В. Кт

КРУШЛИН-ФИЛИПОВИЋ Нада – оперска певачица, алт (Сарајево, 16. II 1915 – ?). У Згбу је завршила гимназију и уписала се на музички Конзерваторијум; у сезони 1942/43. певала је у оперном збору ХНК и у Пруском државном театру у Каселу. После рата је две г. похађала Филозофски факултет, настављајући паралелно студије на загребачком Конзерваторијуму које је окончала 1947; исте г. се запослила у Опери НП у Сарајеву, одакле је редовно гостовала у Опери НК у Сплиту. Од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1956. била је солисткиња новосадске Опере. Из СНП је у два наврата са успехом гостовала у Немачкој: 1953. у Минхену и 1954. у Хофу. По одласку из СНП иселила се у Швајцарску.

УЛОГЕ: Кармен (Кармен), Певачица (Манон Леско), Ацучена (Трубадур), Лота (Вертер), Улрика (Бал под маскама), Олга (Евгеније Оњегин).

ЛИТ: Н. Грба, Жорж Бизе, „Кармен“, СВ, 22. XI 1952; Н. Петин, „Кармен“ на сцени новосадске Опере, НС, 1952, бр. 51, с. 1-2; Н. Грба, „Манон Леско“ на новосадској сцени, Дневник, 27. III 1953; М. М-ћ, Нада Крушлин одлази на гостовање у Немачку, Дневник, 28. IX 1954.

В. В.

КРЧАГ (La Giara) – балетска комедија у једном чину. Музика: Алфредо Казела. Либрето, по идеји Марија Лаброке, према својој истоименој новели написао: Луиђи Пирандело. Прво извођење 19. XI 1924. у позоришту „Шанзелизе“ у Паризу.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 14. VI 1966. у НСаду (заједно са балетском једночинком Демон злата). – Рд. и к-граф И. Отрин, дир. Д. Миладиновић, сц. и к. Д. Ристић, к. г.; И. Отрин, Т. Печарић (Ликаси), Ж. Миленковић (Зирафа), С. Васиљев (Дона Тана), Е. Марјаш (Нела), М. Матић, Ј. Хајек (Карминела), Ј. Прокић (Ноћарела), Ж. Новков (Пилико), А. Баранковска (Трисуца), П. Јерант (Шиме), женски ансамбл (Девојке), мушки ансамбл (Младићи), Л. Манцин (певао Песму о украденој девојци). – Изведено 7 пута, глед. 1400.

ЛИТ: М. Вогелникова, Novosadčani s pripovedno varianto, Дело, Љубљана, 14. VII 1966.

В. П.

КРЧМАР Весна – театролог, универзитетски професор (Фоча, 28. I 1954 –). Основну школу завршила је у Огулину, Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у НСаду 1972, а 1976. дипломирала је Југословенске књижевности са светском и теоријом књижевности на Филозофском факултету у НСаду. На Филолошком факултету у Београду магистрирала децембра 1980. са темом Поетска проза Милоша Црњанског на примеру Прве књиге „Сеоба“, објављено у Форуму (ЈАЗУ, Згб 1983). У СНП радила од јануара 1981. до децембра 2005. на пословима секретара координатора, главног уредника за издавачку делатност, шефа Пропаганде, помоћника управника. Тежиште њеног деловања било је на пословима главног уредника (1983–2005) листа “Позориште” и главног уредника за издавачку делатност СНП. Најстарији позоришни лист “Позориште”, постао је значајно позоришно гласило не само о делатности СНП, већ и осталих позоришта у земљи. Приредила је тематске бројеве: Откривамо тајне балета, Милош Хаџић, 125–годишњица Српског народног позоришта, 45–година Балета СНП. Приредила је јубиларне публикације за годишњице глумаца, оперских и балетских солиста СНП: Војислав Куцуловић, 1985, Биљана Његован 1989, Растислав Варга 1995. Репертоар Балета Српског народног позоришта (1950–1995), Педесет година уметничког рада Стевана Шалајића (1996), Предраг Томановић (1997), Педесет година Опере (1947–1997), Милош Хаџић, зборник (1999), Балет СНП – првих педесет година (1950 –2003) 2004. У више наврата уређивала фестивалске билтене (од 1993. до 2002). Била је један од уредника међународног часописа “Наше слово” (Нови Сад – Москва), члан редакције балетског часописа Орхестра и листа Војвођанска сцена, ПМВ. Докторска теза Позоришне драматизације дела Иве Андрића, одбрањена на Академији уметности у НСаду 2005, објављена у издању МС у две књиге Позоришне драматизације дела Иве Андрића (2007) и Драматизације у времену (2008). На Академији уметности у НСаду предавала Историју југословенске драме и позоришта од 2003/04. (после професора др Б. Ковачека и др П. Марјановића), до одласка у пензију октобра 2019. г. Предавала је на мастер и докторским студијама: Теорију драме, Креативно писање, Драматизације. Од 2007. до октобра 2021. г. предавала је на Академији уметности у Бгду Историју светске драме и позоришта и Историју српске драме и позоришта. На Академији уметности била је шеф Катедре за историју и теорију драмских уметности (2006-2009 и 2012-2015) и шеф Департмана драмских уметности (2009-2012). Учешће на четрдесетак научним скуповима започела 1984. у земљи и иностранству: Пољска, Француска, Словачка, Македонија. Сарађивала је у часописима: “Књижевност и језик” (Бгд), “Форум” (ЈАЗУ, Згб), “Зборник МС за сценске уметности и музику”, “Сунчани сат” (Сремска Митровица) и у научним зборницима у Бгду, Нишу, НСаду, Бањалуци. Члан је Одељења за сценске уметности и музику МС од 1998, а и сарадник Српског биографског речника и Српске енциклопедије. За свој рад у СНП награђена је поводом Дана СНП 1989. и 1998. Добила Новембарску повељу града НСада 1998, „Искру културе“, награду КПЗ Војводине 2008. и награду „Музика класика“ 2012. за књигу Меланија Бугариновић – примадона чаробног гласа.
БИБЛ: Гордана Ђурђевић-Димић, глумица модерног израза, Смедерево 2007; Мира Бањац – њом самом, НСад 2009; Меланија Бугариновић – примадона чаробног гласа, НСад 2011; Пера Добриновић (зборник), НСад 2011; Ружица Сокић Моја глума (коаутор Зоран Т. Јовановић), Бгд 2015; Раде Марковић – последња деценија (коаутор З. Т. Јовановић), НСад 2016; Od snova do ostvarenja / Umetnost pevanja Vere Kovač Vitkai / Az álmoktól a megvalósulásig / Vitkayné Kovacs Vera Énekmüvészete (двојезично издање), НСад 2017; Академско позориште „Промена“ (коаутори Ивана Игњатов Поповић, Срђан Радаковић, Милан Новаковић), НСад, 2019.

З. Т. Ј.

КРЏАЛИЋ-ХАВЛИК Љиљана – в. ХАВЛИК-КРЏАЛИЋ Љиљана

КРШТЕНО ПИСМО (Der Taufschein) –  шаљива игра у 1 чину. Написао: Аугуст Вилхелм Ифланд. Прво извођење у Берлину, 1807, у нашој земљи 25. III 1869. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 20. XII 1873. у НСаду (заједно са једночинкама: Женски непријатељ и Мушки метод и женска мајсторија). Превео и посрбио: Милан А. Симић. – Д. Ружић (Станић), А. Лукић (Милић), Д.Ружићка (Петровићка), Л. Маринковићева (Катица), П. Добриновић (Андрија). – Изведено 2 пута.

В. В.

КСЕНИЈА – опера у 1 чину. Музика: Виктор Парма. Либрето: Фрањо Гестл и Антон Фунтек. Праизвођење 5. I 1897. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 25. XI 1909. у НСаду (заједно са једночинком Женидба при фењерима). Превео: Аугуст Харамбашић. – Рд. М. Марковић; Л. Јовановићка (Ксенија), О. Освалдова (Татијана), Д. Кранчевић (Алексије), В. Виловац (Витез). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, Јуче, у среду, гледали смо у нашем народном позоришту први пут „Ксенију“, Застава, 26. XI 1909; А-м,  „Ксенија“, Ново позориште, НСад 1909, бр. 13, с. 50; (Ј.) Г(рчић),  „Ксенија“, Ново позориште, НСад 1909, бр. 15, с. 58-59.

В. В.

КСЕНИЈЕ И КСЕНИЈА – комедија у 5 чинова. Написао: Милан Савић.

Праизвођење у СНП 26. I 1910. у НСаду. Музика: Исидор Бајић. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Периклије), П. Добриновић (Сократ), М. Матејић (Алкивијад), К. Васиљевић (Критија), Д. Кранчевић (Аполодор), Ј. Антонијевић (Аристип), М. Марковићка (Еуклид), Р. Спиридоновић (Ликомед), С. Стефановић (Неокле), xxx (Вахилид), М. Хаџи-Динић (Алкамен), В. Виловац (Харин), xxx (Клеон), М. Николић (Први грађанин), xxx (Други грађанин), xxx (Трећи грађанин), Д. Спасић (Први стражар), Б. Савић (Други стражар), С. Бакаловићка (Аспазија), Д. Васиљевићка (Ксантипа), Л. Јовановићка (Лајида), Д. Матејићка (Мирта), Р. Кранчевићка (Тимандра). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „Ксеније и Ксенија“, Ново позориште, НСад 1910, бр. 23, с. 247; Л. (Марковић) М(ргу)д, Извештај о представама, Трговачке новине, 1910, бр. 5, с. 35.

М. М.

КУЗМАНОВСКИ Крсте – балетски играч (Лабуниште-Струма, Македонија, 21. IX 1928 – ). Завршио је 6 разрада основне школе. Играчку каријеру је започео 1948. у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА. У СНП је први пут ангажован од 1. XII 1950. до 31. VIII 1953. Од 1. IX 1953. до 31. VIII 1955. био је члан балетског ансамбла у НП у Бгду. У СНП је поново од 1. IX 1955. до 31. VIII 1957, али у статусу солисте. Потом одлази у НК „Иван Зајц“ у Ријеци, у којем ради од 1. IX 1957. до 30. IX 1961, са статусом солисте од 1. IV 1958. Од маја до септембра 1962. ангажован је у НК у Ријеци да кореографише и организује наступе ансамбла и солиста у ревији „Делфин“. Још једном је у СНП од 1. X 1962. до 15. VIII 1963, када одлази у ХНК у Згбу. Први пут се појавио у солистичкој улози 1951. као Марко у Охридској легенди. Стасит, темпераментан и изражајног геста, он својим ликовима надахнутим нашим фолклором даје непосредност, драмскима – снагу, а карактернима – изражајност и силину.

УЛОГЕ: Мирко (Ђаво у селу), Млади маркиз (Лопов Гаспар), Гиреј (Бахчисарајска фонтана), Капулети и Тибалд (Ромео и Јулија).

ЛИТ: И. Маринковић, Поводом балетске премијере „Охридске легенде“, НС, 1951, бр. 10, с. 2; Н. Петин, Последња балетска премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 43-44, с. 5; Х. Ђурић, Премијера националне музике, Дневник, 21. XII 1955; М. Бабинка, Лако, свеже, популарно, Дневник, 1. III 1956; М. Д., „Лопов Гаспар“, премијера новосадског Балета, Дневник, 7. III 1956; М. Антић, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 7. V 1957; Н. Грба, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 10. V 1957.

Љ. М.