КУШИЋ Једисавета-Љиља – преводилац (Београд, 18. XII 1908 – ?). Гимназију и Филозофски факултет завршила је у Бгду. Као студент хонорарно је радила у Црвеном крсту Србије, а потом у Среском суду за град Бгд. После Другог светског рата, од 1945, радила је у Централном комитету Комунистичке партије Србије и у „Агитпропу“ на пословима из разних области културе, нарочито издавачке делатности. Касније је премештена на рад у Социјалистички савез радног народа Србије, у комисију за идејно-васпитна питања. Г. 1956. постављена је за директора Културног центра Бгда, где је службовала до пензионисања. На позорници СНП приказан је њен превод позоришног комада А. Диме Оца Три мускетара (1970).

Ђ. П.

ЛА АРГЕНТИНИТА (La Argentinita) – шпанска играчица и кореограф (Буенос Аирес, 1898 – Њујорк, 24. IX 1945). Право јој је име било Енкарнасион Лопес Хулвес (Encarnación López Julves) а своје „сценско“ име „Аргентиница“ узела је из поштовања према земљакињи Антонији Мерсе (Antonia Mercé, 1888-1936) – Ла Аргентини, која је пак своје уметничко име изабрала по земљи свог порекла и коју многи сматрају највећом шпанском играчицом свих времена и креатором сценске форме националне шпанске игре. Прешавши са породицом у Шпанију, већ као четворогодишње дете, А. је почела да учи класичну (регионалну) шпанску игру. Прве концертне наступе имала је 1924. Заједно са Лорком основала је 1932. трупу Ballet de Madrid са којом ће 1938. гостовати широм Европе, САД и Латинске Америке. Својим балетом Љубав-чаробница (El Amor Brujo, 1933) на де Фаљину музику постигла је успех и почела да приређује и друге шпанске балете-једночинке. Као кореограф покушала је 1933. да по први пут целовечерњим програмом представи аутентични фламенко, а под називом Улице Кадиса (Las Calles de Cadiz). Појављивала се са трупом Ballet Theatre, основаном у Њујорку 1939, за коју је кореографисала Болеро (са сестром Пилар Лопес) и Goyescas. Л. Мјасину је била сарадник на либрету за балет Н. Римског-Корсакова Шпански капричо (Capriccio Esagnole) 1939. и у њему играла Гитану (Руски балет Монте-Карла). Овај балет је у СНП изведен 1955.

Љ. М.

ЛАБИШ Ежен (Eugène Labiche) – француски драмски писац (Париз, 6. V 1815 – Париз, 23. I 1888). Отац му је био индустријалац. Студирао је права. Списатељску каријеру је започео као приповедач и романописац, али се убрзо (1838) јавио једном водвиљском комедијом. Аутор је преко сто комедија и водвиља. За члана Фанцуске академије изабран је 1880. Писао је без претензија, не залазећи у дубину. Одликовао се цртањем карактера, врцавошћу духа и комичном инвенцијом. Ситуације су му добро смишљене. Веселост му је без ироније. Имао је огромног успеха и није без разлога речено да је повратио углед водвиљској комедији. У СНП је изведен знатан број његових комада: 1895. самостално написани Штедионица (La Cagnotte, 1860) и 1889. Из захвалности (Embrassons – nous, Folleville, 1850), док их је више написаних у сарадњи – са Е. Мартеном: 1871. Нашла врећа закрпу (La Poudre aux yeux, 1861), 1887. Перишонов пут (Le Voyage de M. Périchon, 1860), 1898. Себичњак (Moi, 1864) и 1899. Мале руке (Les Petites mains, 1859); од комада писаних у заједници са Марк-Антоаном Мишелом приказана су три: 1903. Пргав човек (Un Monsieur qui prend la mouche, 1852), 1905. и 1975. Флорентински шешир (Un Chapeau de paille d’Italie, 1851) и 1905. Зет или Једва стече зета (Mon Isménie). Поред ових, изведена су још два комада писана у сарадњи: 1879. Цврчак у мравињаку (La Cigale chez les fourmis, 1876, са Е. Легувеом) и 1879. Милион (Le Point de mire, 1864, са А. Делакуром).

БИБЛ: Једва стече зета, шала у 1 чину, превод с француског, НСад–Скопље 1934.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште Н. Сад, 24. I 1863. „Разбијена шоља“, Даница, 1863, бр. 6, с. 95-96; Ј., „Нашла врећа закрпу“, Позориште, НСад 1872, бр. 26, с. 106-107; К. Р., „Цврчак у мравињаку“, шаљива игра у једном чину од Легуве-а и Лабиша, Јавор, 1879, бр. 5, с. 157-158; -ст-, „Милион“ – шаљива игра у 4 чина, написали Лабиш и Делакур, превео Н. Н., Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; Г., „Перишонов пут, шаљива игра у 4 чина од Лабиша,  Браник, 1887, бр. 139, с. 4; -а-, Перишонов пут, Позориште, НСад 1887, бр. 30, с. 138-139; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3; Г., Себичњак, Позориште, НСад 1898, бр. 18, с. 82; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 1898, бр. 86, с. 3; А-м, „Мале руке“, шаљива игра у 3 чина од Е. Лабиша и Е. Мартена, Браник, 1901 , бр. 153, с. 3; =, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац 1903, бр. 27, с. 1;  А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 35, с. 1108; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 1. XII 1905;  -р-, „Штедионица“, Јединство, 13. XII 1923; Б. Зајчић, Eugène Labiche, Teater, 1922-1923, бр. 6, с. 5-6; А. Штрбић, У уторак је давана комедија „Перишонов пут“, Радикалски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 28, с. 2; Б. Ј., Е. Лабиш и М. Мишел: „Флорентински шешир“, редитељ г. Веснић, Јединство, 12. II 1925; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 24, с. 11-14; С. Зубац, „Флорентински шешир“, водвиљ у 5 чинова од Лабиша, премијера 10. о. м. редитељ г. Р. Веснић, Видовдан, НСад 1925, бр. 7, с. 5; Ј. Грчић, Лабиш у нас, Јединство, 1925, бр. 1569, с. 3, бр. 1570, с. 2-3, бр. 1571, с. 2.

С. А. Ј.

ЛАБРОКА Марио (Mario Labroca) – италијански композитор и музички писац (Рим, 22. XI 1896 – Рим, 2. VII 1973). Био је ученик Респигија и Малипјера. Дипломирао је 1921. на Конзерваторијуму у Парми. Радио је као директор Опере у Фиренци (1936-1944) и Опере у Венецији (1946-1947) и као уметнички директор миланске „Скале“ (1947-1949). У међувремену је водио и међународни фестивал „Maggio Musicale Fiorentino“. Од 1949. је био заменик директора музичког програма Италијанског радија. Изврстан организатор, много је учинио на популаризацији инструменталне музике, нарочито камерне. По његовој идеји Луиђи Пирандело (в) је написао либрето за балетску комедију Крчаг (музика: Алфредо Казела), која је у СНП изведена 1966.

В. В.

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО (Лебединое óзеро) – балет у 4 чина. Музика: Петар Иљич Чајковски. Либрето: Владимир Петрович Бегичев и Василиј Фјодорович Гељцер. Прво извођење 20. II 1877. у Бољшом театру у Москви, у нашој земљи 19. V 1921. у ХНК у Згбу (фрагментарно), 23. XI 1921. у СНГ у Љубљани (цео балет).

Прво извођење у СНП 8. I 1955. у НСаду. – Рд. и к-граф Г. Македонски, дир. М. Асић, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић; Љ. Пајић (Краљица), Г. Македонски (Зигфрид), С. Израиловски (Бено), В. Карић (Беноова вереница, Шпанска игра), К. Тодоровић (Одета), Д. Ковачевић (Гроф Ротбарт, Принчев друг), М. Поповић (Одилија), П. Јерант (Волфганг), А. Пахерник (Принчев друг, Кинеска игра), Ж. Миленковић (Принчев друг, Шпанска игра, Чардаш), М. Живановић (Принчев друг, Кинеска игра), Р. Глумац, Д. Савић (Принчеви другови), В. Јелкић (Принчев друг, Шпанска игра, Чардаш), М. Панић (Принчев друг, Пјеро, Шпанска игра, Чардаш), Ј. Михајловић (Коломбина, Прва варијација, Мали лабуд, Валцер невеста, Мазурка), Ф. Хајек (Харлекин, Мазурка), Ј. Протић (Прва варијација, Мали лабуд), М. Матић (Прва варијација, Мали лабуд), Х. Калири (Прва варијација, Мали лабуд, Кинеска игра), Л. Тодоровић (Трећа варијација), Т. Шибалић (Трећа варијација, Чардаш), Е. Поленек (Руска игра), Р. Бозо, Б. Ковачевић (Чардаш).

У оквиру Балетског дивертисмана II 28. VI 1956.  изведен је само II чин. – Рд. и к-граф Г. Македонски, дир. Л. Бута, сц. В. Маренић, к. С. Јатић; М. Поповић (Одета), М. Павловић (Принц), Ј. Палашти, Ј. Михајловић, С. Хатвагнер, М. Матић (Мали лабудови), Ф. Хајек (Варијација принчевог друга). – Изведено 3 пута, глед. 477.

Обновљено као премијера у СНП 17. I 1960. у НСаду. – Рд. и к-граф Г. Македонски, дир. М. Фајдига, сц. В. Маренић, к. С. Јатић; Ј. Андрејев (Краљица), С. Израиловски (Зигфрид), Ф. Хајек (Бено), М. Матић (Беноова вереница), Д. Израиловски (Одета, Одилија), Б. Талевски (Ротбарт), П. Јерант (Волфганг). – Од сезоне 1954/55. до сезоне 1959/1960. изведено 54 пута, глед. 26.117.

Премијера у СНП 10. XII 1968. у НСаду. – Рд. и к-граф К. Тот, к. г., дир. М. Јагушт, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; М. Поповић-Сенаши (Одета, Одилија), Р. Вучић (Зигфрид), Н. Узелац (Ротбарт), И. Игњатовић (Дворска будала), М. Топлак (Краљица), К. Марцикић (Тутор), С. Апостолов (Pas de trois, Наполитанска игра), А. Шлезак (Pas de trois, Pas de quatre, Лабуд), М. Матић-Миленковић (Pas de trois, Pas de quatre, Наполитанска игра, Невеста, Лабуд), С. Војкић (Pas de trois, Девојка, Невеста, Лабуд), Ф. Хајек (Pas de quatre, Наполитанска игра, Невеста, Девојка, Лабуд), Ј. Прокић (Pas de quatre, Наполитанска игра, Невеста, Девојка, Лабуд), Т. Мошински (Три лабуда, Чардаш, Девојка, Лабуд), С. Стојадиновић (Три лабуда, Чардаш, Девојка, Лабуд), М. Девић (Три лабуда, Чардаш, Девојка, Лабуд), М. Братоножић (Шпанска игра, Девојка, Лабуд), С. Божић (Шпанска игра), В. Јелкић (Принчев друг, Шпанска игра), Ж. Новков (Принчев друг, Шпанска игра), П. Јерант (Принчев друг, Чардаш), А. Пундов (Принчев друг), М. Жилић (Принчев друг, Чардаш), Д. Моцић (Принчев друг, Чардаш), Б. Курунци (Принчев друг), С. Алимпић (Принчев друг), М. Суботички (Наполитанска игра, Девојка, Лабуд), Д. Новков (Наполитанска игра, Девојка, Невеста, Лабуд), И. Љубојев (Девојка, Невеста, Лабуд). – Изведено 16 пута, глед. 10.510.

Премијера у СНП 10. XII 1981. у НСаду. – Либрето (по Бегичеву и Гељцеру), к-граф и рд. В. Бокадоро, к. г., дир. М. Јаноски, сц. и к. В. Левентал, к. г., пом. к-графа Е. Марјаш-Брзић, П. Хомутов, С. Пирогова, пом. к. М. Стојановић-Маурич, корепетитор З. Мулић; Е. Марјаш-Брзић, Б. Његован (Одета, Одилија), Н. Фјодоров, к. г., Р. Варга (Принц Зигфрид), Ј. Константин (Ротбарт), Д. Роман (Дворска луда), Н. Антић, Л. Милер-Христидис, Б. Његован (Пријатељице), З. Радојчић, Р. Варга (Пријатељи Принца), С. Стојадиновић (Краљица), Ж. Новков (Церемонијал мајстор); Прва слика: Н. Антић, Л. Милер-Христидис, Н. Фјодоров (Pas de trois), Д. Новков, З. Радојчић, Р. Варга (Трио), Т. Чебски, И. Грња, Б. Марковић, М. Бана, Г. Теглаши, В. Чебски, В. Халаку, А. Христидис, М. Петровић, Е. Саули, Е. Л. Сирбу; Друга слика: Л. Милер-Христидис, М. Рушкуц (Два лабуда), М. Бана, Д. Новков, Г. Теглаши, Г. Тот-Величковић (Четири лабудића), Невесте: Л. Милер-Христидис (Мађарица), Б. Његован (Шпањолка), Г. Тот-Величковић (Рускиња), Д. Новков (Наполитанка), Н. Антић (Пољакиња), Л. Милер-Христидис, В. Халаку, Н. Бикицки, М. Рушкуц, М. Петровић, Е. Л. Сирбу (Мађарска игра), Б. Његован, З. Радојчић, Е. Саули, Н. Узелац (Шпанска игра), Г. Тот-Величковић, В. Чебски, А. Христидис (Руска игра), Д. Новков, Т. Чебски, М. Бана, Ђ. Горец-Нађ, А. Петрић, М. Шарчевић, Г. Теглаши (Наполитанска игра), Н. Антић, Р. Варга, М. Гиковски, И. Грња, М. Грујић, А. Кетиг, Б. Марковић, Т. Пандуровић, И. Фетаховић, В. Халаку, В. Поповић, Е. Л. Сирбу, Ј. Сувачаревић, Д. Влалукин (Мазурка), А. Христидис, Р. Варга (Слуге Ротбарта), ученице Балетске школе (Пажеви, Даме). – Изведено 18 пута, глед. 14.490.

Премијера у СНП 8. II 1985. – Редакција кореографије М. Петипа и Л. Иванова и рд. К. М. Сергејев, к. г., и Н. М. Дудинскаја, к. г., дир. М. Јаноски, сц. и к. В. Левентал, к. г.; Л. Милер-Христидис, Г. Станковић (Одета), Д. Крстић, Л. Бујук-Војку, к. г. (Одилија), Р. Варга, З. Панић (Принц Зигфрид), З. Радојчић, В. Мандић (Ротбарт), Д. Влалукин, Н. Киритеску, к. г. (Дворска луда), С. Стојадиновић, М. Грујић (Краљица), Ј. Русу, к. г., Ж. Новков (Церемонијал мајстор); Први чин: Г. Теглаши, Ј. Јојкић, Д. Новков, Г. Безмаревић (Grand vals), М. Рушкуц, М. Безмаревић, Г. Станковић, Б. Марковић, Л. Милер-Христидис, Д. Крстић (Четири лабуда), Д. Новков, Г. Теглаши, Г. Величковић, Е. Курунци (Четири лабудића), цео женски ансамбл; Други чин: Д. Новков, Е. Курунци, Г. Теглаши, Г. Величковић (Четири девојке), М. Рушкуц, Р. Несторовић, Б. Марковић, Г. Станковић, Ј. Јојкић, Д. Крстић, М. Безмаревић, Н. Бикицки, Л. Милер-Христидис (Невесте), А. Христидис (Принчев пријатељ), М. Безмаревић, М. Грујић, Ј. Јојкић, Г. Теглаши, В. Чебски, М. Фира (Шпанска игра), Д. Новков, С. Феле, Н. Киритеску, Д. Влалукин (Наполитанска игра, солисти),  Т. Чебски, Е. Курунци, А. Петрић, М. Милер, Ђ. Нађ, С. Феле, Д. Крстић (Наполитанска игра, ансамбл), М. Рушкуц, Н. Бикицки, Б. Курунци, В. Халаку (Мађарска игра, солисти), И. Грња, М. Гиковски, И. Матаруга, Д. Крстић, М. Рушкуц, Н. Бикицки, Р. Несторовић, Ј. О. Драгоман, В. Халаку, В. Поповић, М. Фира (Мађарска игра, ансамбл), Б. Марковић, Т. Пандуровић, Ј. Јојкић, С. Феле, В. Чебски, И. Фетаховић, А. Христидис, В. Мандић (Мазурка), ученице Балетске школе (Пажеви и даме). – Изведено 16 пута, глед. 13.495.

ЛИТ: М. Милошевић, Велики успех новосадског Балета, Дневник, 17. I 1955; С. Плесац, „Лабудово језеро“ и један даровит ансамбл, НС, 1955, бр. 92-93, с. 1 и 3; Н. Г(рба), Извесно освежење, Дневник, 5. I 1957; Др А. М., Опера и балет код нас, Зрењанин, 1957, бр. 248, с. 5; Ј. Шулхоф, Лабудово језеро, Дневник, 24. I 1960; Н. Грба, Виртуозност игре, Дневник, 6. I 1961; В. Миросављевић, Шанса за младе, Дневник, 10. XII 1968; Б. Рушкуц, Успела авантура, Дневник, 15. XII 1968; Д. Николић, Ерика за два лабуда, Дневник, 28, 29. и 30. XI 1981; Д. Н(овков), Припреме за Лабудово језеро, Позориште, НСад 1981, бр. 1-2,  с. 16; В. Урбан, Владар и роб игре. Николај Фјодоров, првак Бољшог театра, Дневник, 11. IV 1982; С. Савић, Игра с љубављу, Дневник, 5. XI 1982; Д. Новков, Мајстори руског балета, Позориште, НСад 1984, бр. 4, с. 13; Д. Новков, Лабудово језеро П. И. Чајковског, обновљено као премијера 8. фебруара 1985, Позориште, НСад 1985, бр. 4,  с. 1; Д. Новков, Принц – централна личност представе, Позориште, НСад 1985, бр. 6, с. 2; (Љ.) М(ишић), Лењинградска школа, Размишљања на проби (Наталија Дудинскаја и Константин Сергејев), Позориште, НСад 1985, бр. 6, с. 3-4; Ж. Бајић, Одилија припремана с ентузијазмом, Позориште, НСад 1985, бр. 6, с. 5; Д. Николић, Имам привилегију – радим оно што волим, Позориште, НСад 1985, бр. 7-8, с. 8; Љ. Мишић, Чудесна кантилена покрета, Позориште, НСад 1985, бр. 9, с. 4-5; Н. Симин, Цртање лепог покретом, Дневник, 5. II 1985; Н. С(имин), Обновљено „Лабудово језеро“, Дневник, 6. II 1985.

Љ. М.

ЛАДАЊСКА ОПОЗИЦИЈА – комедија у 3 чина. Написао: Маријан Деренчин. Прво извођење 8. XI 1896. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 26. X 1911. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовао И. Динуловић. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Ладањска опозиција“ од Маријана Деренчина, Браник, 1911, бр. 215, с. 2-3; А-м, У уторак је први пут дата оригинална хрватска комедија „Опозиција на селу“, Слога, Сомбор 1912, бр. 8, с. 4.

В. В.

ЛАЖ – драма у 3 чина. Написао: Владимир Кирилович Виниченко.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 23. I 1925. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Лескова; А. Лескова (Наталија Павловна), М. Тодосићка, Р. Кранчевићка, Д. Спасић, М. Душановић, С. Јовановић, Љ. Стојчевић. – Изведено 3 пута.

Прво извођење у Н-Оп 28. IV 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Л. Мансвјетова (Наталија Павловна), И. Ракарић, Ј. Вујићева, И. Танхофер-Бранковић, Ј. Мартинчевић, П. Кокотовић, М. Аћимовић, Т. Танхофер. – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м,  „Лаж“, Застава, 1925, бр. 24, с.3; Б. Ј., Виниченко: „Лаж“, режија г-ђе Лескове, Јединство, 1925, бр. 1514, с. 3; С. Зубац, „Лаж“ од Виниченка, Видовдан, 1925, бр. 6, с. 3; А-м, „Лаж“ од В. К. Виниченка, Застава, 1929, бр. 5, с. 3.

В. В.

ЛАЖА И ПАРАЛАЖА  – комедија у 2 дела. Написао: Јован Стерија Поповић. Прво извођење 19. VII 1840. у Згбу (Летеће дилетантско позориште).

Прво извођење у НП у НСаду 10. VIII 1926.  – Рд. Р. Веснић; Д. Спасић (Марко Вујић), Р. Кранчевићка (Јелица), Ј. Гец (Алекса), М. Живановић (Мита), Б. Врачаревић (Батић), Д. Врачаревићка (Марија). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у СНП 31. I 1948. у НСаду. – Рд. Р. Веснић; А. Краљевић (Марко Вујић), М. Коџић (Јелица), О. Новаковић (Алекса), С. Симић (Мита), М. Тошић, И. Слијепчевић (Батић), И. Душановић (Марија). – Изведено 30 пута, глед. 15.047.

Премијера у СНП 14. XII 1971. у НСаду.  – Рд. Р. Лазић, к. г., муз. сарадник Д. Стулар, сц. М. Лесковац, к. Ј. Петровић, к. г., сценске кретње С. Савић, к. г; И. Хајтл (Марко Вујић), К. Мартинов-Павловић (Јелица), Д. Срећков (Алекса), Д. Колесар (Мита), Д. Џакула (Батић), С. Јосић (Марија), Т. Кнежевић (Стерија), В. Милошевић (Госпожа Стерија), К. Жели (Госпожа шапталац), Д. Стулар (Господин за гласовиром).  – Изведено 34 пута, глед. 8296.

БИБЛ: Јоан С. Попович, Лажа и паралажа, Будим 1830.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Лажа и паралажа“ (Премијера 10. VIII), Застава, 13. VIII 1926; В. П(оповић), О Стерији и његовом „Лажи и паралажи“, ВС, 1948, бр. 12, с. 9-10; Ж. Бошков, Стеријина „Лажа и паралажа“, ЛМС, 1951, књ. 367, с. 230; Д. Попов, Радослав Лазић  – Стерија као Молијер, Дневник, 8. XI 1971; Р. Лазић, Стеријина школа лагања, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 12; К. Савић, О „Лажи и паралажи“, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 13; В. Миросављевић, Непоновљивост  – обавеза редитеља, Дневник, 14. XII 1971; Р. Поповић, Ново виђење „Лаже и паралаже“, Политика, 14. XII 1971; М. Кујунџић, Лагарија с пренемагањима, Дневник, 16. XII 1971; С. Божовић, Уместо осавремењавања – реконструкција, Индекс, НСад 1971, бр. 238-239,  с. 16; М. Кујунџић, Новосадске позоришне премијере. Варке и успеси, Борба, 25. I 1972; Д. Поповић, Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа, У позоришту, НСад 1973, с. 207-210.

В. В.

ЛАЖДИПАЖДИ – сценска панорама. Избор из поезије Јована Јовановића Змаја: Дејан Мијач.

Праизвођење у СНП 12. X 1965. у НСаду. – Рд. Д. Мијач, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, муз. сарадник Д. Стулар, покрет и пантомима Д. Јанковић Макс; М. Бањац, Д. Милосављевић Гула, Д. Колесар, В. Матић, Драгиша Шокица, К. Мартинов, В. Вртипрашки, Р. Главина, Ј. Мишковић. – Изведено 50 пута, глед. 14.739.

БИБЛ: Јован Јовановић Змај, Краљевина Лаждипажди. Песме: Чворак, Мој лов, Зека, зека из јендека, Кад би, Обећање лудом радовање, Песма о Максиму, На гробу Хафисовом, Кад се сетим, Под прозором, Ђулићи – XXVII, XXXIII, XIII, LXI, LXX, Ђулићи увеоци – VII, XVIII, LIII, LXV, Циганин хвали свога коња, Слава у Дангубовци, Ода празној кеси, Песме једног калуђера – II, III, IV, V, Билдунг, Јутутунска јухахаха, Мајушни Брцко, Напредна песма, Само мирно, Наук једног практичара, Сатира, Савет неким, Бгд 1966.

ЛИТ: М. Кујунџић, Шта би на то рекао Змај?, Дневник, 14. X 1965; М. Радоњић, Краљевина Лаждипажди, Сцена, 1966, бр. 1, с. 88-89; Д. Божиновић, Лирска панорама, Вечерње новости, Сарајево 6. IV 1966; П. Матеовић, Благородни Змајев стих, Ослобођење, Сарајево 7. IV 1966; А-м, „Лаждипажди“ опет на сцени, Дневник, 29. X 1966; У.  Ковачевић, Експериментални токови. Седми фестивал малих и експерименталних сцена у Сарајеву, Сцена, 1966, бр. 4, с. 127-132.

Ј. М.

ЛАЖНИ ЦАР ДИМИТРИЈЕ (Demetrius) – трагедија у 5 чинова. По фрагментима недовршене драме Фридриха Шилера написао: Хајнрих Лаубе. Прво извођење у Бечу, 1872, у нашој земљи 28. VIII 1879. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 1896. у Суботици. Превео: Никола В. Ђорић. Музика: Даворин Јенко. Подела узета са плаката представе одржане у Руми 18. VIII 1897. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Димитрије), Л. Поповић (Зигмунд, Прокоп Рус), Ј. Душановић (Арцибискуп), Д. Спасић (Кнез Лујо Сапјеха), М. Николић (Мничек), А. Лукић (Борис Годунов), С. Бакаловићка (Аксинија), М. Хаџи-Динић (Кнез Шујски), Ј. Тодосић (Јов Патријарх), С. Вујићка (Марфа), Љ. Динићка (Олга), Т. Лукићка (Марина), Ђ. Бакаловић (Велики маршал пољског сабора), М. Станковић (Одовалски), К. Васиљевић (Комла), Д. Васиљевићка (Ксенија), Д. Весићева (Јелена), Ј. Весићева (Алексија), Д. Туцаковићева (Вратарка у манастиру), З. Ђуришићева (Рибарче). – Изведено 19 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 4-6, с. 2; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун 1897, бр. 24, с. 3; А-м, „Лажни сар Димитрије“, историјска трагедија у 5 чинова од Ф. Шилера коју је допунио Хенрик Лаубе, Браник, 1898, бр. 69, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Лажни цар Димитрије, Позориште, НСад 1898, бр. 24, с. 106-107.

В. В.