МОЧ-СТАНКОВИЋ Јелена – суфлер Опере (Нови Сад, 12. VII 1914 – Нови Сад, 9. XII 2003). Основну школу и гимназију завршила је у НСаду. Музичко образовање стицала је још у детињству у родитељској кући, покрај своје мајке, познате новосадске пијанисткиње Милице Моч. Уз то је приватно, у току 8 г., учила клавир код проф. Г. Берић. У СНП је као оперски суфлер била ангажована од 1. XII 1949. до пензионисања, 16. I 1975. Неко време је била у браку са диригентом Даворином Жупанићем (в).

В. П.

МОШИНСКИ-ПАНДУРОВИЋ Татјана – в. ПАНДУРОВИЋ-МОШИНСКИ Татјана

МОШУЉ Владислав – преводилац (? – ?). Отац му је био Румун, а мати Српкиња. Превео је комад Медени месец који је у СНП извело 1943, а учествовао је и у контроли позоришних дела када је цензор био др Ото Марас. Писао је поезију, али никада није објавио ни једну књигу.

МРАК – драма у 3 чина. Написао: Петар Петровић Пеција. Прво извођење 9. XII 1916. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 9. IX 1919. Подела узета са плаката представе одржане 30. III 1920. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић; Д. Спасић (Илија), Р. Кранчевићка (Јекица), П. Рајичићка (Марта), Ј. Гец (Васиљ), С. Ленска (Рада), П. Јовановић (Војник). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у СНП 18. IX 1936. у НСаду. – Рд. В. Качаник; Е. Казазовић (Илија), В. Качаник (Васиљ), Љ. Јовановићева (Марта), М. Шекулинова (Рада), М. Ђорђевићева (Јекица), В. Ивановић (Војник). – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Петар Петровић Пеција, Мрак, Згб 1917.

ЛИТ: М. Е(ветовић), Казалиште, Невен, Суботица 1919, бр. 3, с. 1-2; А-м, Успех синоћне (18. IX) премијере „Мрака“ од Пеције Петровића, Дан, 1936, бр. 218, с. 4; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 1936, бр. 4-5, с. 3.

В. В.

МРАМОРНА СРЦА (Les filles de marbre) – позоришна игра у 5 чинова. Написали: Теодор Баријер и Ламбер Тибу. Прво извођење у Паризу, 1853, у нашој земљи 26. X 1882. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 12. VI 1902. у Великом Бечкереку. Превео: Милан Матејић. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Спасић (Фидије, Рафаел), М. Хаџи-Динић (Диоген, Дежене), М. Марковић (Георгије, Дефренс), М. Матејић (Алкибијад, Јулијан), А. Стојановић (Атињанин, Франсис), Е. Слука (Страбо, Џон), М. Марковићка (Аспазија, Марго), З. Добриновићка (Теа, Марија), Д. Матејићка (Лаја, Јозефа), М. Радошевићева (Фрина, Жилијета), А. Ботић (Молеон), В. Виловац (Господин), С. Шикопарија (Келнер), С. Вујићка (Госпођа Дидје), Л. Вујичићева (Федора), М. Козловићева (Јулија). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Мраморна срца“, позоришна игра у пет чинова, написали Баријер и Тибу, превео М. Матејић, Браник, 1904, бр. 297, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Мраморна срца, Позориште, НСад 1904, бр. 45, с. 242-243.

В. В.

МРАЧНА КОМЕДИЈА (Black Commedy) – комедија у 2 дела. Написао: Питер Шефер. Прво извођење у Лондону, 27. VII 1965.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. II 1970. у НСаду. Превела: Вера Нешић. – Рд. М. Херцог, к. г., сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Т. Јовановић (Бринзи Милер), В. Милошевић (Керол Мелкит), Ј. Бјели (Госпођица Фернивал), В. Љубичић (Пуковник Мелкит), В. Матић (Харолд Горинџ), П. Петковић (Шупанциг), З. Јаковљевић (Клеа), Д. Јанковић Макс (Вамбергер). – Изведено 17 пута, глед. 4994.

БИБЛ: Мрачна комедија, прев. Вера Нешић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1653.

ЛИТ: К. Савић, Мрак и људи у комедији, Позориште, НСад 1970, бр. 4, с. 12; А-м, Вечерас у „Бен Акиби“ комедија у мраку, Дневник, 24. II 1970; А. Деспенић, „Мрачна комедија“ Питера Шефера на сцени Веселог театра „Бен Акиба“, Индекс, НСад 1970, бр. 191, с. 6; К. С(авић), Гледаоци о „Мрачној комедији“, Позориште, НСад 1970, бр. 7, с. 8-9.

А. К.

МРКОЈЕВИЋ Бранко – глумац. Гостовао је у СНП као Максим Црнојевић у истоименом комаду Л. Костића, као Максим Одијо у Роману сиромашног младића и као Едгар у Краљу Лиру. Одмах затим, у сезони 1901/02, био је неколико месеци члан СНП.

МРКШИЋ Борис – преводилац (? – ?). У СНП играна представа Стриптиз у његовом преводу.

МРЉА КОЈА ЧИСТИ (La manchia que limpia) – драма у 4 чина. По каталонском извору Manantial, que no se agota написао: Хосе Ечегареј. Прво извођење у Мадриду, 1889.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. II 1899. у Панчеву. Превео: Исидор Новаковић. Подела узета са плаката представе одржане 28. IX 1899. у Осијеку. – Рд. М. Хаџи-Динић; С. Вујићка (Дона Консепсион), Д. Спасић (Фернандо), М. Марковићка (Матилда), С. Бакаловићка (Енрикета), М. Хаџи-Динић (Дон Хусто), Ј. Тодосић, А. Ботић (Дон Лоренсо), Л. Поповић, А. Стојановић, М. Матејић (Хулио), Л. Вујичићева (Долорес), Д. Симићева (Служавка). – Изведено 27 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Земун 1899, бр. 29, с. 1; А-м, „Мрља која чисти“, драма од шпанског писца Ечегараја, Браник, 1900, бр. 11, с. 3; А-м, 25. јануара приказан је први пут комад: „Мрља која чисти“, Застава, 27. I 1900; (Ј.) Г(рчић), Мрља која чисти, Позориште, НСад 1900, бр. 18, с. 70-71; А-м, Дана 11(24) јунија 1900. представљено је: „Мрља која чисти“, Србадија, Велика Кикинда 1900, бр. 47, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Мрља што чисти, Позориште, НСад 1901, бр. 45, с. 234-235.

В. В.

МРОЖЕК Славомир (Slawomir Mrožek) – пољски драмски писац, прозаист, сатиричар, карикатурист и филмски сценарист (Борзећин, Пољска, 26. VI 1930 – Ница, Француска, 15. VIII 2013). Потиче из чиновничке породице. У Кракову је завршио средњу школу и студирао архитектуру. Запосливши се у уредништву краковског „Dzennika Polskiego“, 1950. је прекинуо студије. До 1957. је радио као новинар, сатиричар и карикатурист и у другим листовима и часописима („Przekroj“, „Echo Krakowa“). Своје прве књиге, збирку приповедака Приче из Бумбарове горе и књигу сатиричних текстова Практични полуоклопи, објавио је 1953. Следе: роман Малецно лето (1956), збирка приповедака Слон (1957), Пољска у сликама (1957), Свадба у Атомицама (1959) итд. Његово прво драмско дело, Полицајци (1958), доживело је велик успех и о њему се много писало и расправљало. Међутим, дело које му је донело светску славу и било преведено на скоро све језике света је Танго (1964). Он је и даље радио као новинар (часописи „Szpilki“ и „Dialog“) и писао приповетке, филмска сценарија и нова драмска дела, од којих је, из овог периода, најпознатије Емигранти (1974). Од 1963, са краћим прекидима, живео је углавном изван Пољске (Италија, Француска, Немачка). Наставио је традицију пољске авангардне књижевности коју су изградили Станислав Игнаци Виткјевич и Витолд Гомбрович. Његова дела карактеришу развијена уметничка конструкција и богатство технике и стилизације, који су се развили из дубоке естетске свести и снажних корена културне традиције. Шарм и оригиналност његовог дела леже у чињеници да она представљају оригинални наставак праваца и ставова пољске литературе XX века. Нагомилавајући необичне догађаје и ситуације, он претерано карикира и портретише методе социјалне, етичке и политичке стварности у којој живи. Алегоријски свет његових комада и прича је хладан и непристрасан, препун је хумора и духовитости, али му је додата и прикривена тенденција страха, што омогућује специфичну дистанцу у односу на радњу и ликове. У својој коначној поруци он звони на узбуну апсурдног хаоса који прети да уништи свет. Носилац је многих награда: часописа „Przegląd Kulturalny“ (1957), за телевизијску драму (1959), Министарства за народну одбрану – за драмски текст (1963), Prix de l’Humeur Noir (1964. у Паризу), Фондације Jurzykowsky“ (1965. у Њујорку). У СНП је 1977. изведена М. драма Полицајци, 1985. Стриптиз, а студенти Академије уметности у НСаду су 1979. на сцени СНП извели његове Емигранте. Многа М. драмска дела су преведена на српскохрватски језик али нису штампана: Полиција, Мучеништво Петра Охеја, Ћуран, Карло, На пучини, Стриптиз, Кинолог у недоумици, Забава, Чаробна ноћ, Танго, Кућа на граници, Четворка, Срећан догађај, Клаоница, Емигранти, Грбавац, Триптих о лисцу (Серенада, Лисац филозоф, Лов на лисца), Кројач, Пешице, Амбасадор.

БИБЛ: Пролеће у Пољској, приповетке, избор и прев. Петар Вујичић, Бгд 1979.

ЛИТ: А. Д. Живковић, Алиенација у теорији и драмској пракси, посебно Мрожековој, Позориште, НСад 1970, бр. 1, с. 14-27; А. Д. Живковић, „Полиција“ Славомира Мрожека, Позориште, НСад 1971, бр. 4, с. 454-465; А. Д. Живковић, Драмско стваралаштво Славомира Мрожека, Сцена, 1973, бр. 5, с. 131-137, 1974, бр. 1, с. 82-87; Ј. Блонски, Пред драмским делом Славомира Мрожека, Израз, 1980, бр. 8-9. с. 163-179.

З. У.