МРТАВ ЗА СВЕ – комедија у 3 чина. Написао: Миладин Величковић Свињарев.

Праизвођење у НП у НСаду 7. VI 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – П. Рајичићка, Р. Кранчевићка, Д. Спасић, В. Кустудић, М. Хаџићева, Ј. Стојчевић. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Мртав за све“, Застава, 1919, бр. 119, с. 3; П. Татић, „Мртав за све“, Слобода, НСад 1919, бр. 120, с. 3.

В. В.

МУДРА ДЕВОЈКА (Die Kluge) – опера у 2 дела (12 слика). Музика и либрето: Карл Орф. Прво извођење у Франкфурту, 18. II 1943, у нашој земљи 15. VII 1962. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 20. IV 1965. у НСаду. Превео: Бошко Петровић. – Рд. М. Шуваковић, дир. Л. Бута, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф М. Месаровић; Р. Немет (Краљ), И. Кнежевић (Сељак), З. Николић (Сељакова кћи), В. Цвејић (Човек с магарцем), Д. Балтић (Човек с мазгом), В. Куцуловић (Прва протува), Ф. Пухар (Друга протува), М. Хаднађев (Трећа протува), В. Нецков (Тамничар), М. Живановић (Дворска будала). – Изведено 10 пута, глед. 3583.

ЛИТ: Ј. Шулхоф, Репертоарско освежење, Дневник, 23. IV 1963; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр. 22, с. 44; Е. Гвоздановић, Перфектан музички театар, Дневник, 2. III 1972.

В. П.

МУЖ НА ЛУТРИЈУ – весела игра у 3 чина. Написала: Рида Џонсон-Јанг. Прво извођење у нашој земљи 23. IV 1915. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 18. XII 1924. Превео: Исо Великановић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. Б. Цветковић; Б. Цветковић, Д. Васиљевићка, Д. Матејићка, Ј. Кучера, К. Виловчевица, В. Јовановићка, Стеван Јовановић, К. Васиљевић. – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, A kisorsolt férj, Délbácska, 20. XII 1924; Кр., „Муж на лутрију“, Застава, 21. XII 1924.

В. В.

МУЖ НА СЕЛУ (Le Mari à la campagne) – шаљива игра у 3 чина. Написали: Жан-Франсоа Бајар и Жил де Ваји. Прво извођење у Паризу, 1844, у нашој земљи 11. IX 1871. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 7. III 1875.  у НСаду. Са немачког Торенбарговог превода превела: Персида Пинтеровић. – Ј. Маринковићка (Егбертовица), И. Сајевићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), А. Сајевић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), А. Лукић (Едмунд), В. Марковић (Мартен), Љ. Зорићева (Јустина), Ј. Божовић (Фридрих), С. Бунић (Слуга).

Премијера у СНП 1/13. V 1879. у Старом Бечеју. –  Ј. Поповићева (Егбертовица), М. Рајковићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), С. Рајковић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), А. Лукић (Едмунд), В. Марковић (Мартен), Б. Хаџићева (Јустина), П. Ћирић (Фридрих), Р. Поповић (Слуга).

Премијера у СНП 21. II 1884. у НСаду. – Ј. Добриновићка (Егбертовица), М. Рајковићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), М. К. Димитријевић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), М. Барбарић (Едмунд), М. Суботић (Мартен), Л. Петровићева (Јустина), Б. Рашић (Фридрих), И. Станојевић (Слуга). – Од 1875. до 1885. изведено 6 пута.

ЛИТ: ?, Муж на селу, Позориште, НСад 1875, бр. 25, с. 99; Ъ, Муж на селу, Српско коло, НСад 1884, бр. 15, с. 3; М. С(ави)ћ, Муж на селу, Позориште, НСад 1884, бр. 21, с. 82; С., Муж на селу, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; Д. Д(има), Рума, 30. VII: „Муж на селу“, Застава, 1885, бр. 127, с. 2.

Л. Д.

МУЖ ПРЕД ВРАТИМА (Un Mari à la porte) – оперета у 1 чину. Музика: Жак Офенбах. Либрето: Алфред Делакур и Леон Моран. Прво извођење у Напуљу, 22. VI 1859, у нашој земљи 10. III 1872. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 23. XI 1905. у Осијеку. Превео: Никола Ј. Мариновић. – Рд. А. Лукић; Д. Кранчевић (Флорестан), Р. Спиридоновић (Мартин), Д. Матејићка (Сузана), Д. Спасићка (Розита). – Изведено 22 пута.

Премијера у СНП 11. I 1910. у НСаду. – Рд. М. Марковић, дир. А. Освалд; Д. Кранчевић (Флорестан), Р. Спиридоновић (Мартин), Д. Матејићка (Сузана), Л. Јовановићка (Розита). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, У четвртак 23. марта…, Слога, Сомбор 8. IV 1906; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 7. IX 1907; Јосин (Ш. Рајчић), Српско народно позориште, Невен, Суботица 15. VI 1908; А-м, Муж пред врати, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 38, с. 151.

В. П.

МУЖ У КЛОПЦИ (Le piège au mari) – шаљива игра у 1 чину с певањем. Написао: Гијом-Леополд Стапло. Прво извођење 1861. у театру „Пале Ројал“ у Паризу.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. VI 1872. у Вуковару. Превео: Милан Јоксић. Музика: Алојзије Милчински. Подела узета са плаката представе одржане 16. XII 1872. у НСаду (са једночинком Пркос). – Н. Недељковић (Хектор Дириво), И. Сајевићка, к. г. (Лујза), Н. Рашић (Жан), Л. Хаџићева (Жоржета). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: -Џ-, „Пркос“, „Муж у клопци“, Позориште, НСад 1872, бр. 78, с. 558-359; С., Муж у клопци, шаљива игра у једној радњи, Народ, НСад 1872, бр. 147, с. 4.

В. В.

МУЗИКА (Musik) – слика морала у 4 дела. Написао: Франц Ведекинд. Прво извођење у Нирнбергу, 11. I 1908.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 1. XI 1927. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. Е. Надворник; М. Васић (Јозеф Рајснер), Д. Врачаревићка (Елза Рајснер), И. Прегарчева (Клара Хиренвадел), М. Живановић (Директор казненог завода), Ј. Петровић (Надзорник кажњеника), Д. Матејићка (Надзорница кажњеника), Стеван Јовановић (Франц Линдеку), М. Похрадска (Хилдегард), Љ. Јовановићева (Удова Хиренваделова), Л. Лазаревић (Др Шварцкопф), Р. Кранчевићка (Издавачица соба). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, „Музика“ од Ведекинда – Премијера, Застава, 1927, бр. 246, с. 2; А-м, „Музика“, слика морала у 4 дела од Ф. Ведекинда – Премијера, Нови Сад, 1927, бр. 36, с. 7; К. Николић, „Музика“, слика морала у 4 дела од Ф. Ведекинда, Нови Сад, 1927, бр. 38, с. 4; А-м, Једна премијера у Новом Саду, Време, Бгд 1927, бр. 2113, с. 2; С. С(екулић) Ц(еца), Гостовање Народног позоришта у Сомбору, Застава, 1928, бр. 43, с. 3.

В. В.

МУЗИЧКИ ПАЈАЦИ (Zenebohócok) – комедија у 3 чина. Написао: Лајош Зилахи. Прво извођење у Будимпешти, 1925.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. X 1953. у НСаду. Превела: Маја Димитријевић. – Рд. Б. Ханауска, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић, избор, монтажа и вођство музике И. М. Кох; Стојан Јовановић (Анђал), И. Душановић (Анђелка) Е. Бортолаци (Фружина), Ђ. Јелисић (Мадар), Д. Јакшић (Пехељ), Љ. Раваси (Борбала), Ф. Живни (Блекнер), М. Радосављевић (Госпођица), Д. Колесар (Први инспицијент), Драгиша Шокица (Други инспицијент), О. Адам (Елвира), С. Насић (Халбен), М. Томић (Слуга). – Изведено 8 пута, глед. 2724.

ЛИТ: Ј. Путник, Зилахијеви Музички пајаци у СНП, НС, 1953, бр. 67, с. 3.

М. М.

МУЛИЋ Вељко – технички директор СНП (Черевић, 24. V 1919 – Нови Сад, 6. V 1999). Завршио је средњу грађевинску школу у НСаду и до рата је радио у Градском поглаварству у НСаду учествујући као сценограф и луткар у новосадском Луткарском позоришту (о чему пише „Дан“ 1940/41). За време Другог светског рата активно је учествовао у покрету отпора, а после рата био је запослен у Покрајинском одбору Народног фронта у НСаду, одакле је 1. VIII 1946. дошао за шефа Техничке службе у СНП и у њему остао до 31. VII 1947. Затим је радио као дизајнер у „Декору“, „Пропаганди“ и „Рекламу“, па у Новинско-издавачком предузећу „Дневник“ у НСаду као фоторепортер и технички уредник. Поново се запослио у СНП 1. VI 1954. и у њему остао до 31. XII 1956, када се вратио у „Дневник“ за техничког и ликовног уредника и у њему остао до пензионисања, 31. XII 1978. Опремио је велик број књига. Током рада у СНП показао је изузетан смисао за организацију Техничке службе.

ЛИТ: З. Ђерић и Љ. Динић, Позориште лутака у Новом Саду / Оснивање, НСад 2014.

Р. Б.

МУЛИЋ Зоран – диригент, комозитор, музички аранжер (Нови Сад, 29. IX 1957 – ). Отац Душан био је кафански музичар. Основну школу похађао је у Бачкој Паланци, где је започео и музичко образовање и завршио Нижу музичку школу „Стеван Христић”. Школовање је наставио у НСаду, у Основној школи „Ђура Даничић” и Музичкој школи „Исидор Бајић”. Поред теоретског одсека у Средњој музичкој школи завршио је и клавир у класи проф. Иване Жилник. Дипломирао је 1980. на Академији уметности у НСаду, Одсек композиције у класи проф. Рудолфа Бручија као један од најбољих студената у генерацији. Магистрирао је 1986. код истог професора. По завршетку студија радио је у СНП као корепетитор Балета од 1. IX 1980. до 6. VII 1982. и од 22. Vi до 15. XI 1983. После одслужења војног рока дошао на чело Тамбурашког оркестра РТВ НСад. Од 1984. упоредо ради и са Суботичким тамбурашким оркестром са којим је освајао више награда у земљи, а на Фестивалу аматерских ансамбала у Белгији 1989. специјалну награду Suma cum laude. „Са својим оркестром достигао је виртуозност без премца код нас и померио његове изражајне могућности, свирајући и композиције класичне и оперске музике.” Неки од најимпресивнијих концерата којима је дириговао били су у СНП 30. IV 1996. и 30. VII 2000. у Синагоги, када је на сцени било сто тамбураша и када је показао невероватне могућности тамбуре. На Академији уметности у НСаду од 1987. до 1990. свира партитуре, а од 1997. предаје тонски слог, композицију и оркестрацију. Успешно се бави компоновањем. Као композитор препознатљив је по настојању да народне мотиве утка у савремену музику. Значајније композиције су: циклус дечјих песама на стихове Слободанке Никшић, циклус циганских песама за сопран и симфонијски оркестар, симфонијска поема Оријент експрес, Концерт за виолину, затим композиције за клавир: Варијације на 24. Паганинијев капричо, Варијације за два клавира на „La Campanelu”, Мињони alla zingara и Балканофобија, као и композиције за тамбурашки оркестар: Војводина, Кроз време, Omnia vincet amor, Вјерују, Врањанска рапсодија, Шпанија у мојим сновима. Компоновао је низ песама на стихове глумца и песника Миодрага Петровића, химну за Музичку школу „Исидор Бајић” за коју је добио прву награду, а награђен је и првом наградом Удружења композитора Војводине за композицију Allegro con brio за гудаче, а Војвођанска омладинска филхармонија доделила му је другу награду за Симфонијету. Аутор је музике за два целовечерња балета: по роману Ј. Игњатовића  Вечити младожења и по комедији К. Трифковића Избирачица. Оба балета су изведена на сцени СНП у кореографији Лидије Пилипенко: први је премијерно изведен 14. XII 1986, а други 12. IV 1997. Написао је и музику за дечји балет на стихове Ј. Ј. Змаја Пачија школа и за балет са певањем Веридба.

ЛИТ: Н. С(ими)ћ, Уметничке радионице. Година балета, Дневник, 1. VIII 1986; С. Вуксан-Лопушански, Традиција плус таленат, Дневник, 7. XII 1986; С. Савић, Интервју с композитором Зораном Мулићем. Балет и опера као изворна ромска игра и песма, Позориште, НСад 1996/97, бр. 8/9/10, с. 8-9.

М. Л.