ПОПОДНЕ ЈЕДНОГ ФАУНА (L’Apres-midi d’un Faune) – балет у 1 чину. Музика: Клод Дебиси. Либрето: Вацлав Фомич Нижински по поеми Стефана Малармеа. Прво извођење у Театру „Шатле“ у Паризу, 29. V 1912.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. VI 1954. у НСаду (са одломцима из балета Дон Хуан и Половецке игре). – Рд. и к-граф М. Кирбос, дир. Л. Бута, сц. М. Лесковац, к. С. Церај-Церић; С. Израиловски (Фаун), К. Глигорић (Нимфа). – Изведено 12 пута, глед. 3151.

ЛИТ: О. Церовић, Ка сталном успону. Дон Хуан – Поподне једног Фауна – Половецке игре, Дневник, 30. VI 1954.

Љ. М.

ПОРДЕС Алфред (псеудоним А. П. Срећковића) – босански диригент и композитор (Сарајево, 1907 – ?, 1941). У Згбу је студирао на Музичкој академији. Диригентску каријеру започео је као хоровођа Јеврејског певачког друштва „Лира“. Организовао је и водио прве оперске изведбе у којима су учествовали углавном музички аматери. Кратко време је провео као позоришни диригент на Цетињу, а од 1933. до 1941. деловао је као диригент Опере у Бгду. У свом балету Огањ у планини, оперетама, сценској музици понајвише се ослања на народни мелос. У СНП је заступљен као либретиста и композитор оперете Наташа, која је премијерно изведена 1932. у НСаду.

В. Кч.

ПОРОДИЦА БЛО – комедија у 3 чина. Написала: Љубинка Бобић. Прво извођење 24. III 1940. у НП Бгд.

Прво извођење у НПДб 3. X 1940. у Сомбору. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Ајваз (Јаблан), Р. Кранчевићка (Ката), Р. Петровићева (Косара), Љ. Драгићка (Јабланова мајка), Г. Николић (Хаџи-Ђорђевић), И. Душановићка (Кума-Цаја), В. Качаник (Светозар), М. Милићевић (Дипломата), Н. Митић (Чика Милован), С. Барбије (Анка). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДбС 21. XII 1940. у Крагујевцу. – Рд. Ј. Јеремић; С. Савић (Јаблан), А. Делићка (Ната), З. Андрићка (Косара), М. Спиридоновићка (Јабланова мајка), Ф. Живојевић (Хаџи-Ђорђевић), Н. Стимићева (Кума-Цаја), М. Томић (Светозар), В. Тодоровић (Дипломата), Ј. Јеремић (Чика Милован), М. Гојкићка (Анка). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у ДНП 7. II 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Савић (Јаблан), Р. Кранчевићка (Ната), Р. Петровићева (Косара), А. Мајценовићка (Јабланова мајка), Г. Николић (Хаџи-Ђорђевић), И. Душановићка (Кума-Цаја), С. Раваси (Светозар), М. Милићевић (Дипломата), Н. Митић (Чика Милован), З. Деспотовићева (Анка). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Породица Бло, Бгд 1940.

ЛИТ: Л. Дотлић, Премијера „Породице Бло“ од Љубинке Бобић, Дан, 7. XI 1940.

В. В.

ПОРОДИЦА ТОТ (Tóték) – комедија у 2 дела. Написао: Иштван Еркењ. Прво извођење у Будимпешти (Thalia Színház) 24. II 1967, у нашој земљи 15. XII 1967. у НП (Népszínház) у Суботици.

Прво извођење у СНП 11. XII 1969. у НСаду. Превео: Еуген Вербер. – Рд. Б. Марковић, к. г., сц. и к. Ђ. Рајкаи, к. г., пом. рд. Д. Синовчић-Брковић; Р. Којадиновић (Мајор), Ф. Живни (Тот), Добрила Шокица (Маришка), В. Милошевић (Агика), С. Гардиновачки (Поштар), М. Милићевић (Томан), С. Ђорђевић (Ципријани), Д. Синовчић-Брковић (Гизи), В. Матић (Елегантни мајор), Т. Јовановић (Власник црпке), Л. Богдановић (Леринцке). – Изведено 9 пута, глед. 2728.

БИБЛ: Иштван Еркељ, Тотови, прев. Е. Вербер, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1616.

ЛИТ: К. Савић, Глумци о „Тотовима“, Позориште, НСад, 1969, бр. 2, с. 10; В. Миросављевић, Црни хумор, Дневник, 10. XII 1969; Л. Геролд, Az újvidéki Tóték. Örkény István tragikomediája a Ben Akibában, Magyar Szó, 13. XII 1969; М. Кујунџић, „Породица Тот“. Комедија савременог мађарског писца Иштвана Еркењија, Дневник, 13. XII 1969.

Ј. М.

ПОРТЕР Кол (Cole Porter) – амерички композитор (Перу, Индијана, 9. VI 1893 – Перу, Индијана, 16. X 1964). Музичко и опште образовање стекао је у музичкој школи у Харварду и на Јелском универзитету. После Првог светског рата наставио је студије у Паризу. Вративши се у САД посветио се писању музичких комедија које су постигле велику популарност и ван граница његове домовине. Написао је око 20 мјузикала и музичких комедија. Чак и у оним комадима који нису постигли неки нарочити успех у целини, постоје песме или мелодије које се памте. П. је углавном сам писао стихове за своје песме, при чему је комбиновао вешту версификацију са ведрим хумором пуним духа и алузија. Најпознатији су његови сентиментални шлагери прожети чежњом, распевани и мелодични. Данас се његово име везује за велик број успелих мјузикала и музичких комедија као што су: Педесет милиона Француза (1929), Весели развод (1932), Све пролази (1934), Препусти ствар мени (1938), Дибари је била дама (1939), Хети из Панаме (1940), Суочимо се (1941), Нешто за момке (1943), Пољуби ме, Кети (1948), Кан-Кан (1953), Свилене чарапе (1955) и др. У његовим мјузиклима наступали су, и бивали откривени, неки од највећих талената америчке музичке позорнице, међу њима и: Фред Астер, Етел Мерман, Мери Мартин, Џин Кели, Дени Кеј и други. У СНП је 1972. извођен један од најпопуларнијиих мјузикала америчке и светске музичке позорнице Пољуби ме, Кети (Kiss Me Kate).

М. Х.

ПОРТО-РИШ Жорж де (Georges de Porto-Riche) – француски песник и драмски писац италијанског порекла (Бордо, 20. V 1849 – Париз, 5. IX 1930). У раној младости писао је стихове и објавио неколико збирки: Први стих (Prima verba, 1872), Евина јабука (1874), Није све ружичасто (Tout n’est pas rose, 1877). Дебитовао је 1875. у позоришту једночинком Вртоглавица (Le vertige), а 1875. је написао Драму из времена Филипа II (Un drame sous Philippe II), после које га није било на позоришној сцени све до 1890, када је приказана његова драма Франсоазина шанса (La chance de Françoise), написана 1888. Ово ремек-дело је наговестило долазак Заљубљене жене (L’amoureuse, 1891), за коју је велики критичар Жил ле Метр рекао: „Комедија Заљубљена жена је, по мом мишљењу, једна од најаутентичнијих човечанских истина и најоригиналнијих драмских творевина у последњих двадесет година овог века“. Затим следи низ драма: Прошлост (Le passé, 1897), Стари човек (Le vieil homme, 1911), Зубири (Zubiri, 1912), Трговац графикама (Le marchand d’estampes, 1917). Као дубоко продоран аналитичар љубави, који се у свом стваралаштву бавио искључиво овом материјом, могао је да сврста своје драме у оквире такозваног „љубавног позоришта“ и да се нађе на линији својих великих претходника Расина, Маривоа и Мисеа. Његове три капиталне драме, у којима се показао као сликар љубави, њене грознице, њеног напетог стања и њених патњи су:  Заљубљена жена, Прошлост и Стари човек. У свим трима третирана је вечита тема – жена која безгранично воли и човек који се никада не предаје без резерве. У СНП је 1926. изведена П. драма Заљубљена жена.

В. Б.

ПОРУЧНИК РАЈФ (Reif-Reiflingen) – шала у 5 чинова. Написао: Густав Мозер. Прво извођење у Немачкој 1882, у нашој земљи 25. IX 1883. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 17. X 1905. у Осијеку. Превео: Милован Ђ. Глишић. Музика: Даворин Јенко. – Рд. Д. Спасић; М. Марковић (Курт Фолген), С. Бакаловићка (Илка), М. Марковићка (Приска), П. Добриновић (Барон Бернар Фолген), Д. Спасић (Барон Сента), Д. Васиљевићка (Тона), Т. Лукићка (Сибила Елмер), К. Васиљевић (Павле Хофмајстер), Д. Спасићка (Елиза), А. Стојановић (Теобалд Блум), М. Николић (Хартман), Д. Матејићка (Берта), М. Матејић (Рајф Рајфлинген), С. Лијанка (Федор Белов), М. Козловићева (Лина), Ђ. Маџарић (Слуга), К. Виловчевица (Берта слушкиња), В. Виловац (Кларинетиста). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 3, с. 95; А-м, У уторак 14. марта давана је шаљива игра „Поручник Рајф“, Слога, Сомбор, 1906,  бр. 12, с. 3; А-м, СНП гостује у Земуну, Новосадске новине, 1907, бр. 13, с. 2.

В. В.

ПОСАО СА АМЕРИКОМ (Geschäft mit Amerika) – комедија у 3 чина. Написали: Паул Франк и Лудвиг Хиршфелд. Прво извођење у Бечу, крајем двадесетих г., у нашој земљи 25. III 1931. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у Н-Оп 24. VI 1931. у НСаду. Превео: Тито Строци. – Рд. Д. Кранчевић; А. Алигер (Паул Фронер), М. Михлова (Клари), М. Ганза (Ханиман), Ј. Вујићева (Алма Вајсингер), С. Косова (Франци), И. Лајтнер (Слуга). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: А-м, У комедији „Посао с Америком“, Нови Сад, 1931, бр. 42, с. 3; А-м, „Посао с Америком“, Југословенски дневник, 1931, бр. 267, с. 4; А-м, „Посао с Америком“, Југословенски дневник, 1931, бр. 269, с. 5; А-м, Новосадско-осечко народно позориште у Сомбору, Глас народа, Сомбор 1931, бр. 39, с. 4.

В. В.

ПОСЕТА – драмска слика у 1 чину. Написао: Милан Савић.

Праизвођење 15/28. XII 1904. у СНП у НСаду (као завршни део „свечане представе у корист споменику на песниковом гробу у Сремској Каменици“ под заједничким насловом Помен Змајови). – Рд. Д. Ружић; Д. Ружић (Песник), А. Лукић (Лекар), М. Марковићка (Комишиница), Д. Николићка (Газдарица), Д. Спасић (Кум), А. Стојановић (Женик), Ј. Барјактаровићка (Невеста), М. Нушићева (Девојчица), Д. Марковић (Дечко), М. Козловићева (Већи дечко), Т. Лукићка (Госпођа у црнини). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м (А. Хаџић), Помен Змајови, Позориште, НСад, 1904, бр. 40, с. 221-222; (Ј.) Г(рчић), Помен Змајови, Позориште, НСад, 1904, бр. 40, с. 222-223; (Ј.) Г(рчић), Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 7, с. 222-223.

Л. Д.

ПОСЕТА СТАРЕ ДАМЕ (Der Besuch der alten Dame) – трагична комедија у 3 чина. Написао: Фридрих Диренмат. Прво извођење у Цириху, 1955, у нашој земљи 11. I 1958. у Местном гледалишчу у Љубљани.

Прво извођење у СНП 17. X 1972. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. К. Дејмек, сц. и к. И. Заборовска, к. г., пом. рд. Б. Ковачевић; Љ. Раваси (Клара), Т. Јовановић (Мужеви), С. Ђорђевић (Боби), П. Петковић (Коби), Р. Којадиновић (Лоби), М. Лончар (Алфред), Добрила Шокица (Алфредова жена), И. Сувачар (Алфредова кћи), А. Ђорђевић (Алфредов син), Ф. Живни (Председник општине), С. Гардиновачки (Жупник), В. Љубичић (Професор), В. Матић (Лекар), И. Хајтл (Шеф полиције), В. Стојановић (Сликар), М. Милићевић (Први грађанин), Т. Плескоњић (Други грађанин), Д. Колесар (Трећи грађанин), Драгиша Шокица (Четврти грађанин), Д. Синовчић-Брковић (Прва грађанка), А. Веснић (Друга грађанка), З. Ђуришић (Трећа грађанка), В. Милошевић (Четврта грађанка), Т. Кнежевић (Шеф станице, Први новинар), Ф. Тапавички (Кондуктер, Други новинар), М. Петковић (Извршитељ, Радио-репортер), Т. Киш (Сниматељ), М. Граховац (Тоби), В. Мацут (Роби). – Изведено 23 пута, глед. 9012.

БИБЛ: Фридрих Диренмат, Посета старе даме, прев. Драгослав Андрић, Бгд 1969.

ЛИТ: М. Кујунџић, О одабраном и натуреном животу, Дневник, 19. X 1972; С. Божовић, Трагична комедија друштвеног зла, Вечерње новости, 19. X 1972; П. Мирковић, Буран аплауз „Старој дами“, Политика експрес, 19. X 1972.

В. В.