ГОРДАНА КАМЕНАРОВИЋ

глумица

Рођена у Новом Саду где је завршила гимназију „Јован Јовановић Змај“ и музичку школу „Јосип Славенски“.

Студирала је глуму на Драмском одсеку новосадске Академије уметности, у класи професора Дејана Мијача и Димитрија Ђурковића.

Дипломирала је 1984. године, када се и запослила у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Поред улога у представама матичног позоришта играла је на филму, телевизији и радију, као и на сценама Сомбора и Суботице, сарађивала је са Академским позориштем „Промена“ и више независних позоришних трупа.

Вида, Слике жалосних доживљаја, Милица Новковић, режија Слободан Унковски, 1981.
Шталерка, Кућа Страве, Франц Ксавер Крец, режија Златко Свибен и Милан Плетел, 1981.
Паулина Торњански, Долња Земља, Јаков Игњатовић – Ђорђе Лебовић, режија Дејан Мијач, 1981.
Владислава Чутуковић, Раванград, Вељко Петровић – Ђорђе Лебовић, режија Дејан Мијач, 1982.
Спикер, Капетан Џон Пиплфокс, Душан Радовић, режија Златко Свибена, 1982.
Александра Ивановна, Платонов, Антон Павлович Чехов, режија Стево Жигон, 1982.
Хермија, Сан летње ноћи, Виљем Шекспир, режија Стево Жигон, 1983.
Матурина, Дон Жуан, Жан Батист Молијер, режија Љубиша Георгијевски, 1984.
Рецитатор, Кантата Војводина, Мирослав Антић, композитор Рудолф Бручи, диригент Младен Јагушт
Берта, Пријатељи, Аугист Стриндберг, режија Атиле Андрашија, 1985.
Кармен, Три жене, Дача Мараини, режија Воја Солдатовић, 1985.
Жена, Бандитска балада, Томислав Кнежевић, режија Томислав Кнежевић, 1985.
Пиа, Злочин на козјем острву, Уго Бети, режија Славенко Салетовић, 1986.
Арделија, Живот провинцијских плејбоја између два рата, Душан Јовановић, режија Бранислав Мићуновић, 1987.
Џени Пиратуша, Билбао бал, Бертолт Брехт, режија Зоран Тасић, 1987.
Мис Мун, Роман о Лондону, Милош Црњански, драматизација Петар Марјановић, режија Стево Жигон, 1987.
Каћа, Три чекића, о српу да не говоримо, Деана Лесковар, режија Егон Савин, 1988.
Маша, Луда игра, Лев Бирински, режија Вида Огњеновић, 1988.
Меги Солдињак, Магарац, Жорж Фејдо, режија Желљко Орешковић, 1989.
Голубице, Друга врата лево, Александар Поповић, режија Суада Капић, 1989.
Мисика, Краљ Лир, Виљем Шекспир, режија Љубиша Ристић, 1990.
Лекарка, Стаза дивљачи, Франц Ксавер Крец, режија Ивана Вујић, 1990.
Краљица Ана, Карлос Други омађијани, Питер Барнс, режија Горан Вукчевић, 1990.
Савина, Очеви и оци, Слободан Селенић, драматизација Петар Марјановић, режија Славенко Салетовић, 1991.
Јагода, Чудо у Шаргану, Љубомир Симовић, режија Егон Савин, 1992.
Малци, Кад би Сомбор био Холивуд, Радослав Дорић, режија Радослав Дорић, 1993.
Наталија Степановна, После пола века, Антон Павлович Чехов, Просидба + Медвед + Јубилеј, режија Љубослав Мајера, 1993.
Г-ђа Бајер, Црна хроника, Светислав Басара, режија Душан Петровић, 1994.
Ватрогасани капетан, Ћелава певачица, Ежен Јонеско, режија Златко Паковић, 1996.
Јелена, Роб љубави, Иван М. Лалић, режија Жанко Томић, 1997.
Магда Степанов, Вере и завере, Александар Тишма, драматизација Душан Петровић, режија Душан Петровић, 1998.
Наталија Сорина, Галеб, Антон Павлович Чехов, режија Жанко Томић, 2000.
Моли, Казанова, Дејвид Греиг, режија Ђурђа Тешић, 2002.
Рене, Женски оркестар, Жан Ануј, режија Воја Солдатовић, 2003.
Јенте, Проводаџика, Виолиниста на крову, Џ. Бок / Џ. Стејн, режија Воја Солдатовић, 2003.
Олга Митровић, Претерано наследство, В. Паскаљевић, режија Филип Марковиновић, 2005.
Ана Николајева Антипова, Ујкин сан, Ф. Достојевски, режија Егон Савин, 2006.
Мајка њена, Скочиђевојка, Маја Пелевић, режија Кокан Младеновић, 2007.
Госпођа Лугомирска, Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић у режији ауторке, 2008.
Нели, Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић Чучиловић, 2010.
Сушићка / Ујеж Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2010.
Прва дама / Зојкин стан Михаила Афанасјевича Булгакова у режији Дејана Мијача, 2011.
Фемка / Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
Тетка Савка / Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2014.
Тетка Боса / Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 2014.
Ивонинa теткa / Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 2015.
– више улога / Војвођанска рапсодија, мјузикл, по мотивима прозе Село Сакуле, а у Банату З. Петровића, режија В. Лазић, 2017.
Баба / Лажа и паралажа, Ј. С. Поповић, режија С. Бранковић, 2018.
Нанчика / Родољупци, Ј. С. Поповић, режија Р. Чупић, 2018.
Марта Кори / Вештице из Салема, Артур Милер, режија и адаптација Никита Миливојевић, 2018.
Госпођа Бела, Хефгенова мајка / Мефисто, Клаус Ман, драматизација и режија Харис Пашовић, 2022.
Поетеса, текст и режија Вида Огњеновић, 2022.
Миртина жена / Скупљачи перја, Александар Петровић, режија Дејан Пројковски, 2023.

Савета, Избирачица, Коста Трифковић, режија Славенко Салетовић, Народно позориште Сомбор
Розалинда, Како вам драго или како хоћете, Виљем Шекспир, режија Златко Свибен – дипломска представа, Народно позориште Суботица
Водитељ представе, Марио и мађионичар, Томас Ман, режија Радослав Миленковић, Академско позориште „Промена“
Наталија, Малограђани, Максим Горки, режија др Влатко Перковић, Позорница драмских уметности из Новог Сада
Јелена, Девета дефанзива, Стеван Копривица, режија Владимир Лазић, Савез драмских уметника Војводине
Патриша, Крајности, Виљем Мастросимоне, режија Александар Гајин, Савез драмских уметника Војводине и Културни центар младих
Мир-Јам, Рањени орао, Мир-Јам, режија Стојан Церовић, Позоришна трупа „Дупло дно“

– Награда за улогу Матурине у представи Дон Жуан на 35. Сусретима професионалних позоришта Војводине, Панчево, 1985;
– Награда за улогу Наталије Степановне у представи После пола века на 44. Сусретима професионалних позоришта Војводине, Сомбор, 1994;
– Годишња награда Радио Новог Сада за радио-драмско стваралаштво, 1994;
– Годишња награда СНП за сезону 1993/1994, за улогу Наталије Степановне у представи После пола века.