ДАРИЈА ОЛАЈОШ ЧИЗМИЋ

сопран, првакиња Опере

Фото: М. Ердељи

Дарија Олајош Чизмић је рођена у Новом Саду. Завршила је основну музичку школу „Исидор Бајић”, одсек клавир, а потом и средњу музичку школу на одсеку за соло певање. Дипломирала је и магистрирала соло певање на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Бисерке Цвејић, реномиране оперске певачице са светском каријером. Дипломирала је 2000. године улогом Адине у Доницетијевој опери Љубавни напитак на сцени Српског народног позоришта. Током школовања је била вишегодишњи стипендиста фонда „Меланија Бугариновић.” На сцени оперске куће Мадленијанум дебитовала је 2000. године у улози Софије у Росинијевој опери Сињор Брускино. Од 2001. године је стални члан Опере Српског народног позоришта, где је као првакиња опере остварила многобројне улоге. У сезони 2021. са улогом Виолете Валери у Вердијевој опери Травијата прославила је 20 година уметничког рада на сцени СНП-а. Добитница је бројних годишњих награда и признања Српског народног позоришта. Поводом 150 година постојања Српског народног позоришта, 2011. године добила је Годишњу награду Српског народног позоришта за главну улогу Милеве Марић Ајнштајн у праизведби опере Милева Александре Вребалов. Поменута опера је премијерно изведена и у оквиру фестивала БЕМУС, као и на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу. Дарија Олајош Чизмић је наступала са бројним домаћим и светским диригентима, као што су: Имре Топлак, Јон Јанку, Александар Kојић, Жељка Милановић, Бојан Суђић, Дејан Савић, Премил Петровић, Ђанлука Марчано, Луис Горелик, Иван Репушић, Михаил Синкевич, Илмар Лапинш, Зоран Јуранић, Микица Јевтић и други. Наступала је у главној улози са баритоном светског реномеа Жељком Лучићем у Вердијевој опери Риголето, где је певала улогу Ђилде, и Дивјаковићевој опери Владимир и Kосара где је тумачила улогу Kосаре. Наступала је у Народном позоришту у Београду где је остварила улогу Kраљице ноћи у Моцартовој Чаробној фрули и улогу Виолете Валери у Вердијевој Травијати. У истој оперској кући је 2005. године наступила у улози Олимпије у опери Хофманове приче Жака Офенбаха, у оквиру Бемуса. Гостовала је на бројним оперским фестивалима и иностраним театрима и оперским кућама међу којима су Загреб, Темишвар, Kрајова, Скопље, Сегедин, Будимпешта. Октобра 2026. године обележила је 25 година на сцени СНП-а улогом Ђилде у опери Риголето Ђузепа Вердија.

Адина / Љубавни напитак Гаетана Доницетија у режији Војислава Солдатовића, 2000.
Кејт / Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија у режији Младена Сабљића, 2000.
Ана / Набуко Ђузепа Вердија у режији Дејана Миладиновића, 2000.
Оре, Пролог / Сутон Стевана Христића у режији Радослава Дорића, 2001.
Луиђа Боски / Вива ла мама Гаетана Доницетија у режији Војислава Солдатовића, 2001.
Анина / Травијата Ђузепа Вердија у режији Младена Сабљића коју је обновио Војислав Солдатовић, 2002.
Розина / Севиљски берберин Ђоакина Росинија у режији Немање Петроњеа, 2003.
Ђилда / Риголето Ђузепа Вердија у режији Војислава Солдатовића, 2003.
Фраскита / Кармен Жоржа Бизеа у режији Ирине Александровне Молостове, 2003.
Марија Кристина / Војвода од Рајхштата Петра Стојановића у режији Паула Флиндера, 2003.
Адела / Слепи миш Јохана Штрауса Млађег у режији Даријана Михајловића, 2005.
Лучија / Лучија од Ламермура Гаетана Доницетија у режији Пламена И. Карталова, 2005.
Анчица / Покондирена тиква Миховила Логара у режији Гордане Каменаровић, 2006.
Мизета / Боеми Ђакома Пучинија у режији Катарине Панти Либеровичи, 2007.
Милева, јуниор / Милева Александре Вребалов у режији Озрена Прохића, 2011.
Сопран / Кармина бурана Карла Орфа у режији и кореографији Соње Вукићевић, 2012.
Ноћна дама / Посљедњи љетњи цвијет Зорана Јуранића у режији Зорана Јуранића, 2013.
Адина / Љубавни напитак Гаетана Доницетија у Режији Андреја Бесчаснија, 2015.
Луси / Омнибус опера (Телефон Ђан Карла Ментитија) у режији Ксеније Крнајски, 2015.
Краљица ноћи / Чаробна фрула Волфганга Амадеуса Моцарта у режији Ксеније Крнајски, 2016.
Контеса Анастазија / Кнегиња чардаша Имреа Калмана у режији Јаноша Сикоре, 2016.
Виолета Валери / Травијата Ђузепа Вердија у режији Младена Сабљића, 2018.
Фрау Габријела / Поп Ћира и поп Спира Дејана Деспића у режији Иване Драгутиновић Маричић, 2018.
Ђилда / Риголето Ђузепа Вердија у режији Александра Николића, 2019.
Микаела / Кармен Жоржа Бизеа у режији Озрена Прохића, 2022.
Косара / Владимир и Косара Стевана Дивјаковића у режији Александра Николића, 2022.
Виолета Валери / Травијата Ђузепа Вердија у режији Александра Николића, 2023.
Лаурета / Ђани Скики Ђакома Пучинија у режији Александра Николића, 2024.
Розалинда / Слепи миш Јохана Штрауса Млађег у режији Александра Николића, 2025.

Концертни репертоар:

А. Вивалди: Глорија
В. А. Моцарт: Еxultate jubilate
К. Орф: Кармина бурана
Ђ. Б. Перголези: Stabat mater
Ђ. Пучини: Мизетин валцер (Боеми)
Р. Штраус: Речитатив и арија Зербинете (Ariadne auf Naxos)
Кад је опера срела филм

Новогодишњи гала-концерт

Софија / Сињор Брускино Ђоакина Росинија у режији Јитке Стокалске, Мадленијанум, 2000.
Краљица ноћи / Чаробна фрула Волфганга Амадеуса Моцарта у режији Борислава Поповића, Народно позориште Београд, 2003.
Олимпија / Хофманове приче Жака Офенбаха у режији Дејана Миладиновића, Мадленијанум, 2005.

– Годишња награда СНП-а за изузетно уметничко остварење у сезони за улогу Лучије у Доницетијевој опери Лучија од Ламермура, 2005.
– Годишња награда СНП-а за улогу Милеве у истоименој опери Алек-
сандре Вребалов, компонованој поводом обележавања јубиларне, 150. годишњице Српског народног позоришта, 2012.
– Годишња награда СНП-а за улогу Адине у комичној опери Љубавни напитак Гаетана Доницетија и улогу Луси у опери Телефон Ђ. Менотија, 2016.
– Годишња награда СНП-а за маестрално извођење једне од најзахтевнијих сопранских улога, Виолете Валери у опери Травијата Ђузепа Вердија, 2024.

„Увек је пријатно присуствовати дебитантским наступима младих снага, па је тако пажњу привукла Дарија Олајош (Ђилда), сопран са свим колоратурним особинама. Посебно је високи регистар био снажан и без напора исказан, волуминозан у дугим држећим највишим тоновима, као да у тешкоћама ужива и са њима се поиграва.”

Бранка Радовић, „Политика“, 2004.

„Притом је Новосађанка Дарија Олајош Чизмић импоновала за њу карактеристичним, сигурним, лепо обликованим колоратурама у суверено, управо мајсторски донетој великој арији лутке Олимпије.”

Марија Адамов, „Дневник“, 2005.

„У таквој музички и глумачки изузетно комплексној насловној улози (Лучија од Ламермура) наступила је сопранисткиња Дарија Олајош Чизмић, остваривши проживљено и дубоко лично тумачење судбине ове трагичне хероине, певачки надахнуто и сугестивно, крунисано минуциозно и деликатно донетим интерпретацијама колоратурних арија.”

Борислав Хложан, „Дневник“, 2014.