Тебански краљ, Кадмов син Полидор и његова жена Никтида имали су сина Лабдака, који је наследио власт над Тебом. Лабдаков син и наследник био је Лај. Једном је Лај био у посети код краља Пелопса и дуго се гостио код њега у Пизи, али је великом незахвалношћу узвратио Пелопсу гостопримство. Уграбио је младог Пелопсовог сина Хрисипа и одвео га у Тебу. Пелопс је проклео Лаја да га богови казне тако што ће му досудити да га убије његов рођени син.

Кад се вратио у Тебу, Лај се оженио Јокастом, Менојкејевом кћерком. Дуго су мирно живели у Теби, али нису имали деце.
Лај је одлучио да оде у Делфе и да тамо затражи одговор од бога Аполона.

Аполонова свештеница Питија му је тада одговорила:
– Лабдаков сине, богови ће ти испунити жељу, добићеш сина, али знај – погинућеш од његове руке. Стићи ће те Пелопсово проклетство!

Дуго је размишљао како да избегне неумољиву судбину и најзад одлучи да убије свог сина чим се роди. Када се Лају родио син сурови отац веза му каишевима ноге и прободе му стопала оштрим жезлом, позва роба и нареди му да остави дете у шуми на обронцима Китерона да га тамо растргну дивље звери. Роб се сажали на дете и кришом га даде робу коринтског краља Полиба.

Полиб је био без деце и одлучи да га одгаја као свог наследника и дечаку даде име Едип због његових ногу отечених од рана. Тако је Едип одрастао код Полиба и његове жене Меропе… Због многих сумњи Едип одлучи да пође у Делфе и да тамо сазна тајну свог порекла. Аполон му одговори кроз уста пророчице Питије:
– Едипе, твоја је судбина ужасна! Убићеш оца и оженићеш се рођеном мајком и из тог брака ће се родити деца проклета од богова и омражена од свих људи.

Зато Едип одлучи да се више не враћа у Коринт, јер- шта ако су Полиб и Меропа његови прави родитељи? Као скитница, без дома, Едип напусти Делфе. Није знао куда да иде и зато одлучи да пође првим путем на који наиђе. То беше пут у Тебу.
На том путу Едип срете кола у којима се налазио седи старац достојанственог изгледа. Колима је управљао гласник, а за њима су ишле слуге. Гласник викну на Едипа да се склони с пута и замахну бичем. Едип се наљути и удари гласника. Већ хтеде да прође поред кола, али старац одједном замахну штапом и удари га по глави. Едип тада у гневу удари старца штапом тако снажно да он паде мртав на земљу. Тако се испунила судбина: Едип је, не слутећи, убио свог оца Лаја, јер је тај старац био, у ствари, Лај, који је ишао у Делфе да упита Аполона на који начин може да спаси Тебу од крвожедне Сфинге.

Богови су одредили да Сфинга остане у Теби све дотле док неко не одгонетне загонетку коју она поставља. Ту загонетку су Сфинги повериле музе. Многи храбри Тебанци покушавали су да спасу Тебу од овог чудовишта, али су сви настрадали. Видећи народ Тебе у невољи, Едип одлучи да оде код Сфинге. Она га упита:
– Реци ми ко то ујутро иде на четири ноге, дању на две, а увече на три? Нико од свих бића које живе на земљи не мења се тако као он. Кад иде на четири ноге, има мање снаге и креће се лаганије него касније.

Едип без размишљања одговори:
– То је човек! Док је мали, док је још јутро његовог живота, он је слаб и лагано пузи четвороношке. Дању, то јест у зрело доба, он иде на две ноге, а увече, кад остари, он постаје изнемогао и потребан му је ослонац, па зато узима штап; тада иде на три ноге.

Тако Едип одгонетну Сфингину загонетку, а она се, замахнувши крилима, баци са стене у море. Тако је Едип ослободио Тебу од невоље.

Када се вратио у Тебу, Тебанци га прогласише за краља, пошто је Креонт, који је завладао уместо убијеног Лаја, још раније одлучио да краљ Тебе постане онај ко је буде спасио од Сфинге. Едип се као краљ ожени Лајевом удовицом Јокастом, која му роди две кћери – Антигону и Исмену, и два сина – Етеокла и Полиника. Тако се испунила и друга заповест судбине: Едип је постао муж рођене мајке и она му је родила децу.

Николај Албертович Кун – Легенде и митови Старе Грчке