У петак, 12. јануара на сцени „Јован Ђорђевић“ у 19.00 часова, првак Балета Андреј Колчериу прославиће 20 година уметничког рада у Српском народном позоришту играјући насловну улогу у балету „Грк Зорба“ М. Теодоракиса, у режији и кореографији Крунислава Симића.
Колчерију је рођен 1985. године у Клужу – Напока (Румунија), балетско образовање стекао је у Школи за кореографију и драмске уметности „Октавијан Строја“ у Клужу. Након дипломирања прелази у Нови Сад, где добија ангажман у Балету СНП-а и од тада пуних двадесет година игра солистичке улоге у класичним и неокласичним балетима.
Током своје богате каријере на његовом репертоару нашле су се улоге: Ромео/Тибалт („Ромео и Јулија“), Базил/Еспада („Дон Кихот“), Гроф Алберт („Жизела“), Зигфрид („Лабудово језеро“), Принц Крцко („Крцко Орашчић“), Принц Дезире („Успавана лепотица“), Арман Дивал („Дама с камелијама“) и многе друге у којима је показао ванредну прецизност, лакоћу и интерпретативну уверљивост.
Добитник је више годишњих награда Српског народног позоришта, као и награде „Наташа Бошковић” коју додељује Удружење балетских уметника Србије, а за улогу Армана Дивала у балету „Дама с камелијама” у режији и кореографији Крунислава Симића. Током каријере наступао је и на међународној балетској сцени.
Овај јубилеј био је повод за разговор са уметником, који вам преносимо у наставку.
Дипломирали сте 2003. године и исте године долазите у Нови Сад, где добијате ангажман у Балету Српског народног позоришта. Двадесет година касније прослављате свој јубилеј, односно двадесет година уметничког рада управо на великој сцени Српског народног позоришта. Какав је осећај када помислите на све оно што сте прошли током тог периода и да ли су Ваша очекивања као младог уметника испуњена?
Хвала Вам на овом питању, оно је сложено као што је сложена каријера балетског играча. Када сам изашао из школе, мислио сам да је цео свет мој, да ћу играти све велике улоге, да ћу радити са кореографима и педагозима из целог света, да ћу упознати нове театре, нове колеге… Највећи део мојих очекивања полако се почео испуњавати мојим доласком у СНП. Ускоро сам почео да радим све велике улоге, тако да су моји осећаји када погледам уназад, углавном позитивни. Урадио сам све главне улоге које су на репертоару СНП-а последњих 20 година те су моја очекивања из младости испуњена.
Велики број улога је сада иза Вас. За коју од њих бисте рекли да је била највећи изазов или прекретница у Вашој досадашњој каријери?
Улога има много, не бих могао да се вежем за једну посебно. Рад на свакој од њих је сложен и тог момента, док радим на тој улози, цео јој се предајем у сваком смислу. Свака је улога је у ствари прекретница, нема малих и лаких задатака.
Добитник сте еснафске награде „Наташа Бошковић“ коју Удружење балетских уметника Србије (УБУС) додељује заслужним уметницима. Колики је значај та награда пружила?
Веома сам поносан на ту награду. Она је признање не само мени него и свима са којима сам све ове године радио и стварао каријеру.
Шта је оно што прижељкујете себи у наредном периоду, да ли постоји недосањани сан?
Снови увек постоје и сретни смо када се остваре. Свакако би ми значио уговор на неодређено време који и сада, после 20 година уметничког рада, чекам. Што се тиче плесања, недосањани сан би свакако била још нека улога у којој бих уживао и ја и публика. А оно што ме чини сретним и задовољним је и рад са младима, дивним играчима жељних знања.
