БАРБАРИЋ Миливој – драмски глумац (Нештин, Срем, 14. X 1861 – Осијек, 26. III 1925). Отац му је био општински бележник. Основну школу завршио је у Нештину, а гимназију и певање почео учити у Бгду. Школовање прекида ступивши 1875. за хонорарног члана Хора НП Бгд, у којем је 1877. ангажован за привременог члана; прва његова самостална улога била је један од Југовића у Цару Лазару М. Бана. Затим је, као члан путујућих позоришта Ђуре Протића и Ђорђа Пелеша (в), пропутовао Србију, Славонију, БиХ и Војводину. Од 1. X 1879. до лета 1880. члан је ХНК у Згбу, а оданде одлази у путујуће позориште Ф. Иличића (в). Од 1881. до краја јуна 1884. члан је СНП; после тога до марта 1887. је у НП Бгд, а од тада до 1889. ради у Позоришту „Синђелић“ у Нишу и у дружини Ђ. Протића. Од 1889. до 1892. води властито путујуће позориште по Хрватској, Славонији, Далмацији и БиХ. Трећи пут је у НП Бгд од септембра 1892. до јесени 1895, а затим, од 31. X 1895. до 28. VI 1916, када је пензионисан, члан је ХНК Згб. Сезону 1911/12. провео је у филијалној трупи ХНК, Хрватском народном покрајинском казалишту, које, под управом М. Марковића (в), путује по БиХ и Далмацији. После пензионисања, до 18. VIII 1918, наступа у Згбу хонорарно, затим прелази у ХНК у Осијеку, у којем до смрти ради у хонорарном својству као глумац и редитељ, а извесно време врши и дужност равнатеља Драме. У ХНК у Згбу прославио је два јубилеја:16. V 1907. 30-огодишњицу насловном улогом у Дон Цезару од Базана, а 19. V 1917. 40-огодишњицу улогом Пјера у Црвеном талару. У Осијеку је, 1922, прославио 45-огодишњицу уметничког рада улогом Ирода у Саломи. Б. је био даровит глумац, лепе појаве и пријатног органа, развијених способности за тумачење разноврсних ликова и карактера. У СНП је наступао у комадима из народног живота, претежно у певачким улогама, тумачио улоге љубавника, бонвиване и карактерне роле у драмском репертоару и класичним комадима. Иако није био носилац главних улога, поверавани су му одговорнији уметнички задаци које је извршавао савесно, понекад претерујући у пренаглашеној тежњи за реалистичким сценским изражавањем. Доцније се сврстао у ред истакнутих југословенских глумаца.

УЛОГЕ: Мирко (Шумска ружа), Градислав (Крвави престо), Секула Витковић (Пера Сегединац), Милан (Сеоска лола), Упор (Стеван, последњи босански краљ), Кинол (Адријена Лекуврер), Мелхтал (Виљем Тел), Иван Косанчић (Милош Обилић, Суботић), Белијевр (Марија Стјуарт), Мерсленд (Библиотекар), Ђорђе, Петко (Циганин), Бенволио, Меркуцио (Ромео и Јулија), Васа Петровић (Граничари), Ђорђе (Максим Црнојевић), Леополд (Очина маза), Владислав Хуњади (Ђурађ Бранковић), Лоренцо (Млетачки трговац), Капетан (Дон Цезар од Базана), Краљевић Шарл (Лудвиг XI).

ЛИТ: -е-, Шумска ружа, Позориште, НСад 1881, бр. 9, с. 34-35; М. Д(имитријевић), Крвави престо, Позориште, НСад 1881, бр. 13, с. 50; М. Д(имитријевић), Пера Сегединац, Српске илустроване новине, 1882, бр. 20, с. 119-123; А-м, Szerb szinészet, Bácskai Ellenör, Szabadka, 5. I 1884; Поменик о двадесетпетогодишњици Краљевског српског народног позоришта, Бгд 1894, с. 9; А-м, Тридесетогодишњица Миливоја Барбарића, Позориште, НСад 1907, бр. 5, с. 51-52; Ј. Бенешић, Годишњак Народног казалишта у Загребу за сезоне 1914/15-1924/25, Згб 1926; С. Батушић, Барбарић Миливој, Хрватско народно казалиште 1894-1969, Згб 1969, с. 191.

Л. Д.