БЕРНАУЕР Рудолф (Rudolf Bernauer) – немачки писац (Беч, 20. I 1880 – Лондон, 27. XI 1953). Самим тим што је 1935. морао да емигрира из Немачке јасан је његов став према нацистима; рођени Аустријанац, он је зрело доба свога стваралаштва провео као директор неколико позоришта у Берлину. Написао је известан број пародија (Nora-Parodie, 1901; Die einsamen Menschen vom Schliersee, 1901), комедија (Die einsame Insel, заједно са Л. Јакобсоном, 1905; Garten Eden, 1926; Geld auf der Straße, заједно са Р. Естерајхером; Konto X, такође са Естерајхером, 1930), па лакрдија (Blumenstudentenv, 1911; Große Rosinen, 1912; Filmzauber, 1913; Wie einst im Mai, 1914), оперетских либрета (Der tapfere Soldat, 1908; Die keusche Barbara, са Л. Јакобсоном, 1912; Der liebe Augustin, 1912; Prinzessin Olala, са Шанцером, 1922; Geliebte Sr. Hoheit, 1924) итд. Није доживео да угледа штампану своју веома занимљиво писану аутобиографију Позориште мога живота (Das theater meines Lebens, Берлин 1955). У СНП је изведен Рај на земљи (Garten Eden) 23. XI 1929, у преводу Ђуре Гавеле.

С. К. К.