ПЛЕСКОЊИЋ Александра – глумица (Сомбор, 23. XI 1955 – ). У НСаду је завршила гимназију и музичку школу 1974. Апсолвирала је на Филозофском факултету – група за Југословенску књижевност, а дипломирала Академију уметности, група за глуму, у класи Бранка Плеше. У СНП је ангажована од 10. VIII 1980. као приправник, а после положеног приправничког испита постала је стални члан Драме СНП. Заједно са Харисом Пашовићем основала Театар „Промена“, а играла је и у Позоришту „Двориште“ у Бгду, у Југословенском драмском позоришту и у НП у Суботици. Јуна 1991. играла је у Лењинграду у представи Ружа ветрова. Глумила је у бројним ТВ серијама, као и на филму. Написала је сценарио о животу Милеве Марић Ајнштајн, под радним насловом “Сенка”, по ком је снимљен филм Frau Einstein у режији Милоша Јовановића, са Аницом Добром у главној улози. У пензију је отишла 23. XI 2020, али је наставила да игра у СНП. Током глумачке каријере сазревала је идећи из улоге у улогу. Веома карактерног лика, показала је разноликост у изразу па подједнако добро доноси и драмске и комичне улоге. Отац Тихомир (в) и брат Михаило (в) такође су били глумци. Добитница јe више награда и признања: Златна колајна Змајевих дечјих игара за монодраму Куварице Душана Трифуновића, 1993; Сребрна повеља за женску улогу на Вршачкој позоришној јесени за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994; Награда на Фестивалу малих форми у Земуну за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994; Статуета слободе за глумачко остварење на Позоришним свечаностима у Младеновцу за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994; Награда Филмског фестивала у Нишу за улогу у филму Највише на свету целом Синише Ковачевића у режији Кароља Вичека, 1994; Награда за глуму на Сусрету војвођанских позоришта за улогу Аркадине у представи Галеб А. П. Чехова у режији Жанка Томића, Сомбор 2000; Годишње награде СНП за улогу Гине у представи Ожалошћена породица Б. Нушића, 2001. и за улогу Иванке Бикар у представи Раванград Ђ. Лебовића 2003; Награда за женску епизодну улогу у представи Коме верујете на 54. фестивалу професионалних позоришта Војводине, 2004; Награда Вечерњих новости у оквиру 52. Стеријиног позорја за епизодну улогу Софије Петровне у представи Ујкин сан Достојевског, у режији Егона Савина, 2007; Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 2020.

УЛОГЕ: Џин (Плутање), Јелка (Слике жалосних доживљаја), Девојка (Долња земља), Јелисавета (А трње је за човека), Драгиња (Протекција), Дона Елвира (Дон Жуан), Јасна/Аристомаха (Археолошка искапања код села Диљ), Коломбина (Живот провинцијских плејбоја после II светског рата), Вила Сор Анеглика (Думанске тишине), Милева (Клементов пад), Грета (Клопка Тадеуша), Зобунова Видарица (Јегор Буличов), Корделија (Краљ Лир), Лилипути (Козодер у акцији), Мајка Јања (Бела кафа), Огњена (Куварице), Еби Брустер (Арсеник и стара чипка), Госпођа Министарка (Госпођа министарка), Паулина Салас (Смрт и девојка), Аркадина (Галеб), Гина, Прокина жена (Ожалошћена породица), Ана (Ослобођење Скопља), Иванка Бикар (Раванград), Вашарски маестро (Војцек), Жена (Коме верујете?), Сара (Пољуби сјај угаслих звезда), Софија Петровна (Ујкин сан), Марија (Зверињак), Амбасадорка (Полиција или Чему све овo), Госпођа Радулашки (Је ли било кнежеве вечере), Хелен (Љубавни јади Вудија Алена), Госпођа Радулашки (Је ли било кнежеве вечере), Мила (Барбело, о псима и деци), Арсићка (Ујеж), Ружа (Урнебесна трагедија), Кумрија (Сеобе), Мајка (Приче из Бечке шуме), Мама Роса (Оставите поруку или Бегунци), Бака Цајтл, Голдина бака (Виолиниста на крову), xxx (На Дрини ћуприја), Лина (Развојни пут Боре Шнајдера), Салче, мати Коштанина (Коштана), Мисиз Полачек Крауз (Вечити младожења), Тетка Даца (Госпођа министарка), Мајка (Прави Запад), Баба (Моћни ренџери не плачу), xxx (Смрдљива бајка), Први глумац (Розенкранц и Гилденстерн су мртви), Стела (Бура).

ЛИТ: Б. Свилокос, „Плутање“ против плута, Позориште, НСад, 1980, бр. 7-8; С. Божовић, Премијера „Дон Жуана“ у Српском народном позоришту, Телевизија НСад, 31. X 1984; М. Кујунџић, Слатки живот чудовишта природе, Дневник, 2. XI 1984; Б. Хложан, Тeјвје и његове ћерке, Дневник, 25. V 2015; С. Аничић, Александра Плескоњић Илић, првакиња драме СНП: Отварање још једног позоришта било би идеално за овај град, mojnovisad.com, 18. V 2018; И. Бурић, „Смрдљива бајка“ Мирослава Момчиловића након биоскопа на сцени СНП-а, Дневник, 25. XII 2018; А. Милосављевић, Српско народно позориште ми је помогло да носим свој крст, Позориште, НСад, март 2021, с. 10-11.

М. Л.