ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ ДРУШТВА ЗА СНП – Одредбом § 4 Устава  ДСНП предвиђено је да Друштво може имати, поред редовних, и почасне чланове. Почасне чланове бира, на предлог УО, главна скупштина Друштва. За почасне чланове бирани су, по правилу, истакнути јавни и друштвени радници, писци, уметници и позоришни посленици који имају изузетних заслуга за рад и развој СНП и сарадњу других театара с новосадским позориштем. Почасни чланови нису морали пре избора бити редовни чланови Друштва, нити су били обавезни на уплату прописане чланарине, али су имали сва права редовних чланова: да учествују у раду скупштина и да бирају и буду бирани у органе ДСНП. Легално, с пуном важношћу, Друштво је могло бирати почасне чланове тек од Конститутивне скупштине одржане 18, 19. и 20. XI 1865, дакле од ступања на снагу Устава ДСНП, који је коначно био одобрен од надлежних власти тек 7. XI 1865. и којим је и постојање Друштва легализовано. Међутим, ДСНП, основано већ крајем маја 1862, донело је на тој Оснивачкој скупштини и свој Устав (у првој верзији), па се од те Скупштине понашало као да оно легално постоји, и отада се у своме раду придржавало одредаба Устава, сем што 1863. и 1864. није могло држати скупштине јер његово постојање тада још није било легализовано. Желећи да у своје органе кооптира или у својим редовима има и неке личности које би му могле бити од знатне користи, чији су се разлози што још нису били чланови ДСНП могли само наслућивати, УО ДСНП изабрао је 29. XII 1862. за почасне чланове ДСНП Јована Хаџића, великог бележника новосадског Магистрата, и Ђуру Јакшића, сликара и књижевника из НСада, да би могли и без уплате чланарине бити изабрани у ПО ДСНП. Исте г. почасни чланови су постали и: Ђорђе Стефановић, трговац из НСада, који је на Оснивачкој скупштини ДСНП изабран у ЕО а уз то и за благајника ДСНП, затим Ћира Поповић, такође трговац и књижар из НСада (и он је на Оснивачкој скупштини изабран за члана ЕО); др Михаило Полит-Десанчић, секретар Банског стола у Згбу (он је 1868. уплатио и троструку редовну чланарину од 150 форинти); Гедеон Леовић, адвокат из Сомбора, и Стеван Савић, адвокат из Великог Бечкерека. Занимљиво је да је Јован Ђорђевић, желећи да легализује избор ове седморице за почасне чланове Друштва, двема наредним скупштинама, 1865. и 1867, предложио њихов понован избор да се не би неко сетио да им доцније оспори статус почасног члана до којег су дошли у нередовним околностима. Од Конститутивне скупштине (18-20. XI 1865) и ступања на снагу Устава ДСНП па надаље избори за почасне чланове били су с правног становишта на своме месту. Највише почасних чланова ДСНП изабрано је баш на тој Скупштини, одржаној 18, 19. и 20. XI 1865: др Константин Пеичић, лекар из Панчева; Димитрије Замфировић, поштар из Чакова; Сима Г. Петровић, трговац из Вршца; Глигорије Јанковић, приватник из Липове; Михаило Лазић, адвокат из Старог Арада; Димитрије-Мита К. Папић, трговац из Новог Бечеја; Коста Крестић, жупанијски архивар из Осијека; Анте Ковачевић, жупанијски велики фискал из Славонске Пожеге; Јосип Шварц, трговац из Нове Градишке; Павле-Паја Ђорђевић, трговац из Винковаца; Павле-Паја Панаотовић, трговац из Сремске Митровице; Јован Дајевић, трговац из Чакова; Милан Е. Јовановић (доцније Морски), списатељ из Вршца; Ђура Јакшић, сликар и списатељ из Српске Црње (поновљен избор); Јован Хаџић, велики бележник из НСада (поновљен избор); Ђорђе Радић, уредник „Сељака“ из НСада; Филип Оберкнежевић, професор из НСада; Глигорије-Гига Гершић, свршени правник и књижевник из НСада; др Јован Туроман, професор из НСада; Светозар Савковић, професор из НСада; Ђорђе Рајковић, списатељ из НСада; Антоније-Тона Хаџић, секретар Матице српске из НСада. За почасног члана био је том приликом предложен и Ђура Вукичевић, али је он изјавио „да жели постати редовним чланом“, што је већ наредне, 1866, и постао уплатом чланарине од 50 форинти. На Главној скупштини одржаној 17. и 18. VIII 1867. за почасне чланове ДСНП изабрани су: др Михаило Полит-Десанчић, секретар Банског стола у Згбу; Ђорђе Стефановић, трговац из НСада; Ћира Поповић, трговац и књижар из НСада; Гедеон Леовић, адвокат из Сомбора; Стеван Савић, адвокат из Великог Бечкерека (за ову петорицу био је то понован избор); затим још и: Јован Бошковић, професор Велике школе из Бгда; Даворин Јенко, композитор и хоровођа из Панчева; Бранко Рајић, ђакон и професор велике реалке из Панчева; Лаза Телечки, глумац и редитељ СНП из НСада. На Главној скупштини ДСНП 16. IX 1868. изабрани су за почасне чланове: Јоца Богдановић и Младен Младеновић из Руме; др Светислав Касапиновић, адвокат из Панчева; Милан Кујунџић Абердар, књижевник из Бгда; Стојан Бошковић, секретар Министарства иностраних дела Кнежевине Србије из Бгда. За последњу двојицу, пошто су били страни држављани, вероватно је морала бити тражена потврда угарског Министарства унутрашњих послова. Необјашњиво је, међутим, што имена ове петорице никада нису уношена у списак почасних чланова који је од 1887. до 1908. редовно штампан у листу „Позориште“ а од 1909. до 1912. у извештајима о раду и стању СНП. О њиховом избору, међутим, не може бити сумње: одлука о томе унета је у скупштински записник. Главна скупштина изабрала је 30. VII 1869. за почасног члана ДСНП Корнела Јовановића, финансијског стручњака из НСада, Змајевог брата. Тек осамнаест г. касније, на Главној скупштини ДСНП 2. VII 1887, још двојица су постали почасни чланови Друштва: Јосип Кнајзл, владин повереник за Хрватско земаљско казалиште у Згбу, и Милорад Шапчанин, управник НП у Бгду. И за Шапчанина је морала бити тражена сагласност угарског Министарства унутрашњих послова, и добијена је. Главна скупштина ДСНП је 18/30. VII 1892. за почасног члана ДСНП изабрала Димитрија Ружића (в), доделивши му и звање почасног управитеља српске народне позоришне дружине. На Главној скупштини ДСНП одржаној 29. XII 1905 / 11. I 1906. изабран је за почасног члана др Лаза Станојевић, који је скоро четврт века био начелник (председник) Друштва. Озлојеђен што га је УО ДСНП дезавуисао у питању избора Пере Добриновића за привременог управитеља СНП после суспендовања Бранислава Ђ. Нушића са дужности, др Станојевић није прихватио избор, па је Друштву вратио и диплому почасног члана. Постоје подаци да су 1913. за почасне чланове ДСНП изабрани Милош Хаџи-Динић и Димитрије Спасић, глумци и редитељи СНП. И њихов избор ће, из разлога који нису познати, бити поновљен посе Првог светског рата. На Ванредној скупштини ДСНП, 16. IX 1920, изабран је за почасног члана ДСНП Милан А. Јовановић Бáба, професор, који је неколико деценија био на разним функцијама у ДСНП. Главна скупштина ДСНП изабрала је 31. XII 1922. још шест почасних чланова: Милоша Хаџи-Динића и Димитрија Спасића (по свему судећи то је, из досад непознатих разлога, понован избор); затим још и: др Ђуру Трифковића, лекара, дугогодишњег функционера ДСНП; Косту-Кочу Васиљевића, глумца и редитеља; Перу Добриновића, најславнију уметничку личност коју је дало СНП, и Удружење глумаца Краљевине СХС. На Главној скупштини ДСНП 17. II 1924. за почасног члана изабран је Никола Петровић, трговац и поседник из Старе Пазове, редован члан ДСНП од 1881, дугогодишњи повереник Друштва и један од веома заслужних активиста старопазовачког Месног позоришног одбора. Најзад, Главна скупштина је 15. IV 1927. изабрала за почасног председника (!) инж. Светозара Станковића, дотадашњег председника ДСНП. То је једини случај да се таква почаст указује једном бившем функционеру Друштва. Одмах пада у очи да у овом списку нема Јована Ђорђевића, идејног творца и главног оснивача СНП, Светозара Милетића и Стевана Брановачког. Ђорђевић није изабран за почасног члана, иако су скоро сви они којима је та почаст одата до 1868. изабрани управо на његов предлог. Тога се није сетио чак ни његов велики пријатељ и поштовалац Антоније-Тона Хаџић, а ни други људи у Друштву! Ђорђевић, Светозар Милетић и Стеван Брановачки заслужили су ту почаст пре и више од било којег изабраног почасног члана из реда функционера (са изузетком, можда, Тоне Хаџића).

ЛИТ: А-м, Почасни чланови Друштва за Српско народно позориште, Позориште, НСад, 1887, бр. 15; А-м, Извештај о раду и стању Српског народног позоришта за пословну годину 1911-12, НСад 1912, с. 37-38; Добротвори и почасни чланови, у: Споменица Друштва за Српско народно позориште 1861-1921, НСад 1921, с. 42-43.

Л. Д.