ПОПОВИЋ Аца Зуб – књижевник, публициста и преводилац (Рума, 1829 – Будимпешта, 1894). Гимназију је завршио и Сремским Карловцима, а права је студирао у Пешти, Бечу и Прагу. Говорио је латински, немачки, енглески, мађарски, француски и неколико словенских језика. Учествовао је Српском народном покрету 1848-1849, а касније принудно службовао у аустријској војсци. У НСаду се шездесетих г. XIX века бавио новинарством. Касније је отишао у Будимпешту, где је у Прес-бироу мађарске владе радио као преводилац са словенских језика. Писао је за хумористичко-сатиричне часописе, а једно време је и уређивао часопис „Комарац“. Бавио се писањем и превођењем (преводио је и дела Бајрона и Шекспира). Надимак Зуб добио је због изражене заједљивости и цинизма. Као дечак је играо у позоришној дружини Константина Поповића Комораша 1844/45, а током 1862. имао је своју позоришну дружину у Земуну са којој је давао представе и у Бгду.

БИБЛ: Пастирска игра или Излив радостног чувства бачких пастира на дан иншталације његовог високопреосвештенства господина Платона Атанацковића за дијецезана Епархије бачке, НСад 1852; Добар домаћин, НСад 1852; Сто Дана, НСад 1860; Глас истине против удворавајуће се лажи, НСад 1863; Неколико искрених речи, НСад 1866; Џенет, НСад 1867; Успомене, Будимпешта 1893; Успомене (приредио С. Дамјанов), НСад 2003.

Лит: С. Дамјанов, Успомене једног сатиричара, у: Аца Поповић Зуб, Успомене, НСад 2003.

М. Л.