БОМБАРДЕЛИ Силвије – диригент и композитор (Сплит, 3. III 1916 – Сплит, 1. X 2002). Отац му је био чиновник. Средњу музичку школу завршио је у Сплиту, а музичке студије у Бгду, где му је било и прво радно место – предавао је теоретске предмете у Музичкој школи „Станковић“ од 1937. до 31. VIII 1939. Поред рада у школи Б. је свирао виолину у оркестру Радио Бгда. У НПДб радио је као диригент позоришног оркестра од 1. IX 1939. до 6. IV 1941. За НПДб написао је музику за комад Срећни дани К. А. Пижеа, који је извођен 1940. У току фебруара 1941. припремио је и са запаженим успехом извео две музичке једночинке: Перголезијеву Служавку господарицу и Хајдновог Апотекара. Првих ратних дана враћа се у Сплит и оданде се придружује партизанима. Био је члан Казалишта народног ослобођења при врховном штабу. После ослобођења долази у Сплит, где ради као диригент и директор НК, а обавља и многе друштвене и стручне функције. Од 1949. до 1953. борави у Згбу, где ради као диригент Загребачке филхармоније, а затим се поново враћа у свој родни град. Ту је прво диригент и директор Сплитске опере, па диригент Филхармоније и председник музичког фестивала Сплитско љето. Као композитор, Б. је прошао кроз неколико стваралачких фаза: почео је као екстремни модернист, прихватајући атоналност и Шенбергову дванаест-тонску технику, изграђујући сопствени стил – „активистички импресионизам“, но „што је више дозревао, све је више одбацивао модернизам и атоналност и пришао реалистичком начину изражавања својих музичких мисли и садржаја“ (др К. Ковачевић). Б. најрадије компонује хорску музику и музичко-сценска дела, па је на том пољу створио више значајних дела: хорови – Друг Тито, Шамац-Сарајево, Омладинско коло, Дижимо бригаде, Титови морнари, Мајка православна, На Кордуну и др.; балети – Гроб у житу, Странац, Крвопролиће, Покладе; опера – Адам и Ева; симфонијска свита На куку језеру; кантата Сан о логору и симфонијска поема Пламени ветар.

ДИРИГОВАЊА: Пера Сегединац, Три девојчице, Мамзел Нитуш, Срећни дани, Служавка господарица, Апотекар.

ЛИТ: А-м, Пред сутрашњу премијеру Пере Сегединца, Дан, 1841, бр. 24, с. 7; Н. Грба, Разговор са композитором и диригентом С. Бомбарделијем, Дневник, 1. IX 1957; К. Ковачевић, Хрватски композитори и њихова дјела, Згб 1960; Р. Веснић, Новосадска позоришта између два рата, Српско народно позориште у НСаду, Споменица 1861-1961, НСад 1961, с. 279-323; И. Бошковић, Попис складаба, чланака и критика те диригентског репертоара Силвија Бомбарделија, Сплитска сцена, 1968, бр. 2; Т. Рајх, Сусрети са сувременим композиторима Југославије, Згб 1972.

Н. П. и Ш. Ј.