РАЈКОВИЋ Емилија-Мила – глумица (Велики Бечкерек, 4. III 1837 – Београд, 1898). Удајом за глумца Ђуру Рајковића (в) одала се глуми ступивши 1861. у путујућу позоришну дружину Јована Кнежевића, у којој је остала и по оснивању СНП у НСаду. Затим је била чланица НП у Бгду (1863/64), СНП у НСаду (током 1864), ХЗК у Згбу (1865), путујућих позоришта Паје Степића (1866) и Стевана Чекића (1867), Дилетантског друштва у Великој Кикинди (1867-1869) и НП у Бгду од 1870. до смрти. На новосадској сцени се појављивала у малим улогама, а на београдској је била статисткиња, одлична певачица у позоришном хору и касније тумач мањих карактерних рола. По предању, Ђура Јакшић се заносио њеном лепотом виђајући је у кафани њеног оца Лазара Поповића у Великој Кикинди и она му је била инспирација за песму „Вина, Мило! орило се…“ и за чувену слику Девојка у плавом.

ЛИТ: А-м, Седница Управљајућег одбора СНП одржана у Н. Саду 23. децембра 1864, Србобран, НСад, 24. XII 1964; П. Станојевић, Откривамо ко је била Мила, највећа љубав Ђуре Јакшића, НС репортер, НСад, бр. 7, с. 13-15.

С. Ј.