РУЖИЋ Милутин-Мита – диригент, историчар уметности, наставник (Нови Сад, 24. I 1911 – Промајна, код Макарске, 9. IX 1977). Отац му је био познати учитељ Душан Р. У родном граду је завршио гимназију, а у Бгду на Филозофском факултету историју уметности (1935). Музику је учио код композитора Милоја Милојевића. Прво запослење добио је као наставник у Грађанској школи у Госпићу 1936/37, а затим је 1937/38. радио као суплент Реалне гимназије у Вировитици. У Музичкој школи  „Исидор Бајић” у НСаду предавао од 1938. до Другог светског рата. За време мађарске окупације с великим успехом је водио хор који је наступао у Саборној цркви. Репертоар Хора је био обиман, са делима Мокрањца, Бибичког, Маринковића, Коњовића … Током рата приређивао је концерте духовне и световне музике који су били изузетни догађаји у то време јер су Србима доприносили очувању националних осећања и вере у ослобођење. Концерте је наставио да приређује и после рата – са домаћим и руским песмама. Новембра 1944. је на иницијативу Просветног одељења Команде места изабран за старатеља за обнављање Музичке школе, а потом и за директора Школе. Захваљујући његовим одличним организаторским способностима Школа је брзо отпочела са радом. Убрзо је формирао ђачки хор који је под именом Школе и Саборне цркве наступао недељом и празницима на литургијама. Од 1945. до 1946. био је директор „Музичког магазина” у НСаду, а затим је до 1948. био службеник Народног фронта града Бгда. Бавио се прикупљањем клавира и других музичких инструмената и због тога дошао у невоље и био осуђен, да би после г. дана био пуштен из затвора и са породицом се преселио у Сарајево. Тамо се  запослио као професор у Министарству просвете Босне и Херцеговине 1948/49, потом је 1949/50. био директор пословнице за културно-уметничке приредбе Босне и Херцеговине. Као професор Државне школе за примењену уметност у Сарајеву радио је до 1952, када је отишао за професора у Вишој гимназији у Мостару. Од 1. IX 1954. до 31. VIII 1955. био је шеф Оперског хора СНП, да би се потом поново вратио у Сарајево, где је био професор у Државној школи за примењену уметност све до пензионисања, 1976. Бавио се и компоновањем: Тебе појем, Херувимска песма, Оче наш, Хвалите, а на текст Бошка Петровића компоновао је песму за мешовити хор Слободна Војводина.

БИБЛ: Преглед историје уметности, Бгд 1961; Хиљаду слика из историје уметности, I-II, Сарајево 1968.

М. Л.