СТАНИШИЋ Марко – драмски глумац (Панчево, 5. IX 1835 – Београд, 22. XI 1898). Први пут је ступио на сцену 1. I 1861. као Вук Бранковић у Зидању Раванице А. Николића, у представи Дилетантске дружине панчевачког Српског црквеног певачког друштва. У тој дружини је радио као аматер целе 1861. и првих месеци 1862. За време гостовања СНП у Панчеву, 4. X 1862. са успехом је наступио у представи Новосађана као гост у улози Вука Бранковића у Стеријином Боју на Косову. У јесен 1863. примљен је у СНП за привременог, а на препоруку песника проте В. Живковића ангажован 1864. за сталног члана новосадске дружине; у њој је остао до 26. IX 1868, када је разрешен дужности по својој жељи; тада је, заједно са Ј. Ђорђевићем и једном групом новосадских глумаца, прешао у новоосновано НП у Бгду, где се јавио на дужност 1. X 1868. и у њему је остао до смрти, а од 1. XI 1883. је, поред глумачких задатака, обављао и дужност инспектора. С. је у СНП играо, као што и сам наводи у једној молби, „млађе љубавнике друге врсте и озбиљне роле у шаљивим комадима“. Био је савестан и марљив, углађеног држања. Доцније, у НП Бгд, тумачио је ликове отмене, финог понашања и лепих манира. Играо је с вољом што год му се додели; иако никада није био носилац истакнутијих улога, он је, по својим људским особинама, био један „од најодличнијих, најмарљивијих и најсавеснијих глумаца“ НП у Бгду; био је човек „који је добрим срцем, искреном, племенитом душом, благом доброћудношћу и пријатељском предусретљивошћу стекао себи лепа гласа“ („Позориште“, НСад 1898).

УЛОГЕ: Рапинијер (Ђаволови записници), Мурат (Ђурађ Бранковић), Марић (Стари кованџија), Вук Бранковић (Бој на Косову, Стерија), Вилкенс (Она је луда), Мишић (Кир Јања), Љубомир (У лажи је плитко дно), Перишић (Тамница), Теофил (Смрт краља Дечанског), Косанчић Иван (Милош Обилић, Суботић), Рајхел (Карло XII на острву Рујану), Етјен (Цврчак), Нотарош (Инкогнито), Спахија (Низ бисера), Махомет (Последња деспотица смедеревска).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 31, с. 505–506; А-м, У В. Бечкереку. У уторник, 26. окт. „Кир Јања“, Матица, 1865, бр. 5, с. 116; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 26, с. 620–621, бр. 27, с. 643–645, 642–643, бр. 31, с. 739–740; А-м, Данас је представљен у Народном позоришту „Ђурађ Бранковић“, Србобран, НСад 1866, бр. 64, с. 2; J., Sonntag, den 17. Marz: „Milosch Obility“, Grossbecskereker Wochenblatt, 1867, бр. 12, с. 137; J., Dienstag, den 2. April gab man: „Die Memoiren des Teufels“, Grossbecskereker Wochenblatt, 1867, бр. 14, с. 161; Кр., Српско народно позориште у Београду – Преглед за годину 1886, Бгд 1887, с. XL; А-м, Кр. српско народно позориште у Београду, Позориште, НСад 1887, бр. 20, с. 99; Поменик о двадесетпетогодишњици Кр. српског народног позоришта, Бгд 1894, с. 9; А-м, † Марко Станишић, Позориште, НСад 1898, бр. 48, с. 233-234; Л. Дотлић, 80-годишњица Народног позоришта у Београду, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 388.

Л. Д.