СТЕПАНОВИЋ Михаило М. – либретист (Београд, 1874 – Београд, 13. XII 1948). Отац Марко, столар, рано је умро па га је одгојила маћеха Софија. После завршене Друге београдске гимназије (1887-1891) дипломирао је на Војној академији у Бгду 1894. Од 1899. до 1902. боравио је у Подгорици као политички емигрант. Г. 1903. вратио се у Србију: био је у Ваљеву пешадијски поручник (1903-1906) па капетан интендант (1906-1914). У балканским ратовима и у Првом светском рату учествовао је у чину капетана I класе (1914-1915. био је командант батаљона у борбама од Ниша до Скадра); прешао је Албанију; после рата је, скоро потпуно слеп, пензионисан у чину пешадијског пуковника. Осим стручних, војних текстова, писао је песме, приповетке, позоришне комаде и оперска либрета. Користио је псеудониме Радослав Космајац, Р. К., Раде Дукађинац и Веса. Јављао се и приказима књижевних дела у листовима „Српско Косово“ (1930), „Ратнички гласник“ (1933-1934). Поезију је објављивао у „Браству“ (1902), „Гласнику“ (1898), „Књижевном листу“ (1901), „Српској стражи“ (1896), „Српском гласу“ (1901), „Ускоку“ (1896, 1897). Аутор је либрета за оперету Ј. Урбана Игуманов грех, која је у НП у НСаду изведена 1926.

Б. Кв и Ђ. П.