СТОЈАНОВИЋ Андрија – драмски глумац (Београд, 5. XI 1876 – Нови Сад, 8. I 1908). Популарнији под именом Андра. Отац му се звао Спасоје, мати Симка рођ. Радивојевић. Основну и вечерњу занатску школу завршио је у Бгду; пошто је изучио словослагачки занат, три г. је радио у струци, у Државној штампарији. У једно путујуће позориште ступио је, као што је сâм изјавио, 3. III 1894. и до 1898. променио их је неколико. Крајем 1898. придружио се путујућој позоришној дружини Петра Ћирића, из које га је Д. Ружић почетком септембра 1899, за време гостовања у Вуковару, ангажовао за привременог члана СНП. За време гостовања у Руми, 17/30. VIII 1903. венчао се са Франциском Хавлом, тада новом привременом чланицом дружине, која је прекрштавањем добила име Јелена. Напречац је оболео од тифуса и умро кад је требало да се тек размахне. Последњи пут је наступио на сцени тринаест дана пре смрти: 28. XII 1907. у НСаду, у улози Белијевра, у Шилеровој Марији Стјуарт. У име Заједнице омладине СНП на сахрани се од њега опростио глумац Љ. Иличић. С. је био средњег раста, витак, лепог, мужевног лика, помало сангвиничне природе. Интелигентан и одличне меморије, улоге је учио лако и брзо схватао природе ликова које је требало да тумачи. Волео је да ради и с вољом прихватао улоге свих жанрова. Није показивао ни најмање жеље да се специјализује и ограничи на један или два глумачка фаха. Његов представљачки дијапазон био је врло широк: играо је млађе љубавнике и млађе хероје, драмске и психолошке улоге, конверзационе, карактерне и комичне роле – у трагедији, драми, тзв. салонским комадима, делима из народног живота и комедији. У почетку каријере, а према потреби и касније, учествовао је својим лепим басом у хорским и мањим соло партијама у представама СНП. Управо као и његов узор и учитељ П. Добриновић, био је свестран глумац, од оних ретких представ­љача којима се може поверити сваки сценски задатак. Његова глума одликовала се, у првом реду, природношћу говора и покрета, једноставношћу израза и искреношћу осећања. За С. један његов савременик каже „да је подсећао много на Добриновића ширином обдарености, с том разликом што је био ванредно леп и млад, па је могао да игра и улоге младих љубавника“ (Б. Николић, 1961). У периоду када је његова каријера ишла узлазном линијом, прерана смрт онемогућила га је да се до краја глумачки искаже и у пуној мери потврди. Његовом смрћу СНП је изгубило врло талентованог глумца који је, по мишљењу његових савременика, по много чему имао услова да се приближи месту које је у репертоару српске народне позоришне дружине заузимао П. Добриновић.

УЛОГЕ: Прибислав (Прибислав и Божана), Пера Маринков (Крајишкиња), Артур (Мајчин благослов), Лоренцо (Млетачки трговац), Макс (Наше жене), Анатоло (Партија пикета), Освалд (Краљ Лир), Павле фон Грединг (Луда посла), Душан (Обичан човек), Лацко (Стари бака и његов син хусар), Леополд (Код белог коња), Туриду (Кавалерија рустикана, Верга), Лука (Медвед), Лисјен (Трговина је трговина), Здравко (Ђидо), Панта Букало (Сеоска лола), Кнез Роган (Горски вијенац), Љапкин-Тјапкин (Ревизор), Касио (Отело), Торолф (Поход на север), Флечер (Царев гласник), Ховстад (Народни непријатељ), Куно (Вилењак), Баржак (Нарцис).

ЛИТ: С., Прибислав и Божана, Позориште, НСад, 1900, бр. 1, с. 3; -О-, Млетачки трговац, Позориште, НСад, 1900, бр. 16, с. 63; А-м, У среду, 16. фебруара гледали смо француску шаљиву игру „Партија пикета“, Застава, 1900, бр. 38, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Родољуб, Вршац, 1901, бр. 1, с. 2; А-м, Луда посла, Браник, 1901, бр. 141, с. 1; -вић, У недељу приказала је у Дунђерскову позоришту наша народна дружина „Ђидо“, Застава, 1901, бр. 272, с. 3; -р-, Стари бака и његов син хусар, Позориште, НСад, 1902, бр. 11, с. 42-43; Ј. Хр(аниловић), Ревизор, Позориште, НСад, 1904, бр. 24, с. 130-131; Ђ. М., Српско народно позориште, Трговачке новине, НСад, 1904, бр. 48, с. 2; Л. (Марковић) М(ргу)д, Ревизор, Браник, 1904, бр. 270, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Отело, Позориште, НСад, 1904, бр. 30, с. 154-155; А-м, У четвртак, 2. децембра гледасмо „Отело“, Застава, 1904, бр. 274, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, Поход на север, Браник, 1904, бр. 291, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар, 1905, бр. 75, с. 5; Р., Трговина је трговина, Позориште, НСад, 1907, бр. 18, с. 114-115; А-м, У прошли четвртак сахрањен је Андрија Стојановић, Застава, 1907, бр. 285, с. 3; А-м, Андрија Стојановић, Политика, 1907, бр. 1417, с. 3; А-м, Андрија Стојановић, Трговачке новине, НСад, 1908, бр. 1, с. 4; С. Јанић, Сећања Боже Николића на Српско народно позориште, Споменица СНП 1861-1961, НСад 1961, с. 262.

Л. Д.