ШМИТ Милан – глумац (Сремска Митровица, 7. IV 1946 – ). Потиче из угледне митровачке породице православних Немаца: отац Јулиус, мати Илинка из Србобрана. По мајци је унук великог српског песника Стевана-Владислава Каћанског. Глумац СНП Владислав Каћански (в) му је био брат од ујака. Гимназију и средњу музичку школу похађао је паралелно, најпре у родној Митровици а завршио у Панчеву. Студије на Правном факултету је прекинуо да би при СНП завршио двогодишњи Драмски студио (1970), у класи Дејана Мијача и Радета Којадиновића (као полазник Студија наступао је у представама СНП: Плуг и звезде, Зона Замфирова, Адам и берберин, Богојављенска ноћ, Поглед с моста, Кавијар и сочиво). Професионалну глумачку каријеру отпочео је у НП у Тузли, где је играо од 1. VIII 1970. до 10. VIII 1972. и, после одслужења војног рока у Зрењанину, од 10. VIII  до 31. XII 1973. Од 10. X 1974. до 30. IX 1975. је био члан НП у Сомбору, а од 1. X 1975. члан Драме СНП непрекидно до пензионисања, 9. V 2012. Током свог дугог глумачког стажа одиграо је велик број, углавном мањих, улога у драмском репертоару. Био је врло активан у борби за глумачка права, а један мандат је био председник Синдиката целе Куће (СНП). Као стонотенисер и шахиста постизао је лепе успехе на званичним такмичењима.

УЛОГЕ: Јовица Јеж (Николетина), Суљо (Хасанагиница), Валентин (Зла ноћ), Хауард Вагнер (Смрт трговачког путника), Стојан (Мала ноћна музика), Завереник, касније ађутант (Полицајци), Цивил (Политеиа или Инспекторове сплетке), Први грађанин (Непријатељ народа), Инспектор Мич (Коме откуцава часовник),  Вецале Никодиноски (Пасквелија), Сајапин (Лов на дивље патке), ххх (Наш Тито), Милисав (Сумњиво лице), Хор ватрогасаца (Бидерман и паликуће), Кирил Глагољев (Платонов), Алекса Николин (Светислав и Милева), Тома Њушка, Зид у међуигри (Сан летње ноћи), Први грађанин (Песми хвала), Медвед (Мој тата социјалистички кулак), Друг Ђуро (Господа и другови), Сињор Зуки (Роман о Лондону), Милан Новаковић (Покојник), Гроф од Глостера (Краљ Лир), Вурст (Патње господина Мокинпота), Јордан Цветковић (Очеви и оци), Министар војни, углавном наш (Вођа), Петар (Кир Јања), Салашар (Српска Атина), Газда Миладин (Сумњиво лице), Мајцен (Путујуће позориште Шопаловић), Танасије Димитријевић (Ожалошћена породица), Деда Груја (Пољуби сјај угаслих звезда), Барон Јохан Леополд фон Беренклау (Сеобе).

ЛИТ: К. Савић, Ја сам амбициозан човек, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 85-87.

М. Л.