ТУТОРОВ Милан – драмски писац и позоришни радник (Бели Манастир, 12. III 1923 – Зрењанин, 13. XI 2011). Основну школу је завршио на Државном добру „Беље“, а гимназију у Осијеку. Матурирао је 1941. После слома Југославије, априла 1941, избегао је у Бгд, где је радио на Савском пристаништу као обалски радник. У Бгду се повезао са организаторима и носиоцима народноослободилачког покрета. У пролеће 1942. преселио се у Петровград (Зрењанин). С пролећа 1943. ступио је у партизанску јединицу која је изводила акције у околини Петровграда. Завршетак Другог светског рата дочекао је у чину капетана, као комесар 4. батаљона 13. војвођанске бригаде. Одликован је Орденом за храброст и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом. Од 1946. до 1950. радио је у Комитету за културу владе ФНРЈ. На Академију драмских уметности у Бгду уписао се 1950. Исте г. је обављао и послове помоћног редитеља у Југословенском драмском позоришту. Као редитељ радио је у НП у Суботици 1951. и 1952. и у зрењанинском Позоришту 1953. Од 1954. до 1960. био је директор Историјског архива у Зрењанину. Дужност управника НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину обављао је од 1964. до 1968, када је и пензионисан. Књижевни рад је почео прозом. Објавио је десетак приповедака и неколико покушаја у стиху. Публиковао је и низ фељтонских записа о људима и догађајима из ближе и даље прошлости Баната. Написао је десетину драмских текстова, међу којима и: На степеништу, Подземни шетачи (прерађено у: Ватре без пепела), Звезде у џеповима, Између два воза (прерађено у: Беспомоћни), Нови анђео (прерађено у: Курјаково јутро), Оптимистички мизантроп. Највише успеха имала је његова „полукомедија“ Пукотина раја. Текст те драме награђен је на конкурсу Културно-просветне заједнице Војводине 1958. Изведена је на неколико сцена у Југославији, на радију, и на Телевизији Бгд. Преведена је на македонски, албански, словеначки, мађарски, бугарски и румунски језик. По њој је Владимир Погачић 1959. снимио истоимени филм. У СНП је изведена 1959. Тематика већине његових драма је из савременог живота: однос између мушкарца и жене у браку, сукоб међу генерацијама, несагласност идеала и стварности. Обрађивао је и теме из народноослободилачког рата. За резултате у драмској књижевности награђен је Наградом ослобођења Зрењанина 1969.                                                                                           БИБЛ: Ко умије њему ниједна, комедија, Бгд 1949; Пукотина раја, драма, Бгд 1958, Крајпуташ за троје и драма Курјаково јутро, Зрењанин 1970; Пукотина раја и Беспомоћни, драме, Зрењанин 1971; Риђан крилати, драма, Зрењанин 1981; Жарко, радио-драма, Зрењанин 1982.                                                                                                                                      ЛИТ: Т. Манојловић, Монсерат,  НС, 1953, бр. 69, с. 2; М. Кујунџић, Пукотина раја. Милан Туторов на сцени у Зрењанину, Дневник, 25. I 1959;  М. Кујунџић, Пукотина раја, Дневник, 26. II 1959; М. Кујунџић, Успех „Пукотине раја“, Дневник, 18. IX 1959; В. Арсенијевић, Белешка о писцу, у књизи Пукотина раја и Беспомоћни, Зрењанин 1971; А-м, Милан Туторов, Улазница, Зрењанин, 1981, бр. 77–78, с. 53-54.

Л. Х.