УЛМАНСКИ Рената – глумица (Загреб, 29. XI 1929 -). Отац Милан, доктор права и шумарства, био је генерални директор „Шипада“ и министар шума и рударства у Краљевини Југославији, а мајка Ерика рођ. Врадач професорка музике. У. је у свет позоришта увео породични пријатељ редитељ Ерих Хелц, који ју је 1942. приватно подучавао глумачком умећу. У Бгду је завршила основну школу и гимназију, затим Драмски студио при НП (у класи Мате Милошевића) и апсолвирала на Групи за немачки језик и књижевност на Филозофском факултету. Одмах по завршетку Драмског студија, 1. VIII 1947. примљена је за члана београдског НП и у њему остала до 31. VIII 1949. Од 1. IX 1949. до 31. VIII 1953. била је у драмском ансамблу СНП. Од 1. IX 1953. до 30. IX 1959. наступала је у Београдском драмском позоришту, од 1. X 1959. до 31. VIII 1967. у Савременом позоришту у Бгду, а од 1. IX 1967. до 31. VIII 1969. поново у СНП. Од 1. IX 1969. била је непрекидно члан Атељеа 212 све до пензионисања, 1989. Играла је и у филмовима (Поп Ћира и поп Спира, Дилижанса снова, Нешто између, Боље ог бекства, Дезертер) и телевизијским драмама и серијама (Молох, Дамон, Купање, Волите се, људи, Самци, Салаш у малом риту, Љубав, ах, љубав, Вага за тачно мерење). Радећи од почетка са великм редитељима (Ј. Ракитин, Ј. Коњовић, Ј. Путник, Б. Ханауска…) израсла је у изразито употребљиву глумицу у свим фаховима; њене епизоде су права ремек-дела, а као стабилна личност, образована и добронамерна, слови за веома поузданог партнера. За глумачка остварења похваљена је на Сусрету војвођанских позоришта 1951, награђена на Филмском фестивалу у Пули 1957, па Наградом „Вечерњих новости“ 1972. на Стеријином позорју, на Нишком фестивалу 1990. и 1993, Кристалном призмом АФУН 1994. и наградом Радио-Бгда 2006. На 51. Стеријином позорју 2006. добила је Стеријину награду за глуму и награду „Вечерњих новости“ за епизодну улогу (Г-ђа Петровић у Скакавцима Б. Србљановић), а 2018. Стеријину награду за животно дело. Члан је Удружења Друштва преводилаца Србије. Бави се превођењем драмских дела са немачког (Анатолове љубави, Вртешка, Љубакање и Судбоносно питање А. Шницлера, Страх и нада у Немачкој и Кућа страве Ф. К. Креца, Аудијенција и Вернисаж В. Хавела, Марија се бори с анђелима П. Кохоута, Наполеон Ф. Брукнера, Три хероја Т. Бернхарда, Возови полазе у зору Р. Каугвера) и са енглеског језика (Повратак Х. Пинтера, Госпођа Дели има љубавника В. Хенлија, Та ваша прича Џ. Хопкинса). СНП је извело њене преводе: Анатолове љубави (1967), Та ваша прича (1972), Љубакање (1976) и Кућа страве (1979).

УЛОГЕ: Пастирица (Вечити младожења), Таиса Иљинишна Шелавина (Без кривице криви), Баба (Дугоња, Видоња и Трбоња), Ида (Дубровачка трилогија), Катица (Кир Јања), Ида (Слепи миш), Ања (Вишњик), Џесика (Млетачки трговац), Дејанира (Мирандолина), Маријола (Ивкова слава), Адела (Дом Бернарде Албе), Арманда (Учене жене), Лујза (Сплетка и љубав), Анђа (Мећава), Шарлота (Дон Жуан), Васка (Коштана), Персида (Зла жена), Габријела (Анатолове љубави), Госпођа Оме (Госпођа Бовари), Марта (Развод на мађарски  начин), Госпођа Барније (Оскар), xxx (Село Сакуле, а у Банату).

ЛИТ: А-м, Подељене су награде драмским уметницима Војводине, НС, 1950, бр. 2-3, с. 1; Б. Чиплић, „Вишњик“, комедија од Чехова, ЛМС, 1950, књ. 366, с. 241; М. Лесковац, Нушићева „Ожалошћена породица“ и Чеховљев „Вишњик“, НС, 1950, бр. 2-3, с. 2; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића, СВ, 12. V 1950; Р. В(еснић), Тумачи Шајлока и Порције о својим улогама, НС, 1950, бр. 4-5, с. 4; Б. Чиплић, Поводом пет драмских представа Војвођанског народног позоришта, ЛМС, 1951, књ. 368, с. 114; Ј. Виловац, „Дубровачка трилогија“ на новосадској сцени, СВ, 22. IV 1951; Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; А-м, Обнова „Ивкове славе“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 28, с. 4; Ј. Виловац, Поводом премијере „Дом Бернарде Албе“ на новосадској сцени, СВ, 7. III 1952; С. Костић, Последња драмска премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 38, с. 2; Ј. Виловац, Стеријина „Зла жена“ на  новосадској позорници, Дневник, 23. I 1953; О. Новаковић, „Зла жена“ у драматуршкој обради Ј. Кулунџића, НС, 1953, бр. 54, с. 2; О. Новаковић, Још један Молијер на новосадској сцени, НС, 1953, бр. 61-62, с. 2; К. Савић, Глумци о комедији Јаше Игњатовића, Позориште, НСад, 1969, бр. 2, с. 11; А-м, Рената Улмански, глумица (Београд). Наше неуралгично време, Дневник, 11. I 1972.

В. В.