УНКОВСКИ Слободан – редитељ (Скопје, 17. VIII 1948 –). Завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду 1971, у класи Вјекослава Афрића. Одмах потом се запослио у Драмском театру у Скопју, а паралелно је предавао и на скопском Факултету за драмске уметности. Добитник је Златног венца за најбољу представу на МЕС-у у Сарајеву (Ништа А. Копита) и Златног венца за најбољу представу и режију на истом фестивалу (Ослобођење Скопја Д. Јовановића), Стеријине награде за режију представе Јане Задрогаз Г. Стефановског и специјалне Стеријине награде за режију Дивог меса истог аутора, Награде „Бојан Ступица“, „Гавелине награде“, те републичких награда „11. октомври“ и „13. новембри“. Бави се и радијском и телевизијском режијом. У СНП је као гост режирао Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар (1981, која је на Сусретима војвођанских позоришта у Суботици 1982. освојила мноштво награда), оперу Манон Жила Маснеа (1984) и Стеријине Родољупце (1986).

ЛИТ: М. Кујунџић, Игра из два вица, Дневник, 26. I 1981; А. Мујчиновић, Трећа – срећа?, Политика експрес, 26. I 1981; М. Митић, Што даље то боље, Вечерње новости, 26. I 1981; Џ. Карахасан, Три модела, Одјек, Сарајево 1. IV 1981; Б. Свилокос, Тамно у човековом бићу, Глас омладине, 18. V 1981; С. Станојевић, Модерна „Манон“, Вечерње новости, 15. I 1985; М. Адамов, Манон наших дана, Дневник, 7. IV 1985; Д. Николић, Стваралачка сарадња диригента и редитеља, Позориште, НСад 1985, бр. 7–8, с. 4; В. Копицл, Дизајн живе прошлости, Дневник, 28. XII 1986; Б. Стојановић, Родољубље и родољупци садашњости, Позориште, НСад 1987, бр. 6–7.

В. В.