ВУКОМАНОВИЋ Љубомир-Љуба – драмски глумац (Крагујевац, 24. IV 1884 – Крагујевац, 15. X 1932). Завршио је пет разреда основне школе и два разреда гимназије у родном граду. Први пут је ступио на сцену у сезони 1899/1900. у путујућој дружини Петра Крстоношића, од 1900. до 1903. је радио у позоришту „Србадија“ Димитрија Нишлића, од 1903. до 1905. у трупи Драгутина Крсмановића, од 1906. до 1907. у дружини Михаила Лазића Чичка, од 1908. до 1909. код Димитрија Гинића и Јоце Стојчевића, од 1910. до 1912. у „Заједници“ Симе Бунића, од 1912. до 1913. у Повлашћеном позоришту „Трифковић“, од 1913. до 1914. у путујућој дружини Петра Христилића; у току рата је био у заробљеничком логору у Нежидеру, где је повремено наступао као глумац; од 1918. до 1919. је био ангажован у позоришту „Гундулић“ у београдском хотелу „Таково“ под управом Љубомира Рајичића Чврге, од 1919. до 1920. у „Заједници“ Душана Кујунџића, од 1923. до 1924. у НП у НСаду, од 1924. до 1926. у Градском позоришту у Битољу, од 1926. до 1927. поново у НСаду и од 1928. до 1929. у Градском позоришту у Нишу. Комичан глумац по јаком стваралачком нагону, увек занимљив и изворан у уметничком изразу, способан за изражавање и срдачне, народске и више, сложеније комике, В. је стварао са лакоћом, сасвим природно и ненаметљиво. Његове карактеризације ликова биле су свестране и занимљиве психолошке и глумачке студије и по садржини и по облику.

УЛОГЕ: Максим (Ђидо), Митке (Коштана), Манулаћ (Зона Замфирова), Смук (Ивкова слава), Министар (Протекција), Лука Андрејич (Трули дом), Диперон (Покојни Тупинел), Дарданел (Заједнички живот), Шапелер (Женидба на пробу), Каколе (Трикош и Каколе), Муж (Жена сатана).

ЛИТ: А-м, Војвођанско позориште, Comoedia, 1923, бр. 4, с. 20-21; А-м, У недељу је игран Веселиновићев „Ђидо“, Ново време, Стари Бечеј 17. II 1924; А-м, „Жена сатана“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 13. IV 1924; А. Ш., „Трикош и Каколе“ од Мејака и Халевија, Радикалски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 36, с. 3; М., Гостовање СНП-а у Тителу, Застава, 30. IX 1926; М. Ст., „Нервозне жене“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 14. V 1927.

Б. С. С.